CIME SE SVE FAMILIJA BAVI

Privatnost u sluzbi politike

Svako onaj ko procita izvod iz jednog od poslednjih Dnevnika dr Mirjane Markovic iz beogradske Duge (One i oni, "Politika", 28, 29, 30. 11. - 1. 12. 1996. godine) bice bezmalo iznenadjen cinjenicom cime se sve familija Milosevic-Markovic, gotovo na patoloski nacin, bavi!

,AIM, Beograd, 10 .1. 1997.

Vjerujuci sve da politicari nista drugo ne rade nego po vas cijeli dan razbijaju glavu kako da doprinesu poboljsanju narodnih uslova rada i zivota citalac ce, suprotno svemu tome, naci nevjerovatan opis bolesne indiskrecije, kao u kakvom istocnjackom kalifatu, u kojoj se naprosto gusi beogradski dvor sto ga olicava ova vladajuca srbi(janska) porodica.

Ton tome svakako da prevashodno daje Mirjana Markovic. Ova zena protivno svakom cestitom "srpskom" obicaju, a na te obicaje se inace znade uvijek pozivati kad joj je to politicki i nacionalno korisno, ne samo da se bavi politikom na jedan ruzan nacin vec od ruznog - cemu sama najvise javno i doprinosi - pravi cijelu politiku (!?), iz neshvatljivog vlastitog bijesa, valjda ne znajuci vise gdje udara, sada pocinje da otrcava na javan nacin politicke ljude oko dvora gadjajuci na intimnost iz njihovog licnog zivota i podsmijavajuci se zajedno sa muzem i sinom onima koje je tako bezdusno uzela na nisan svoga "moralnog cistunstva".

"Jednom nisam uspela ", kaze tvorac ove voajerske igre sa ofiranjem na javni nacin. "Pre nesto vise od godinu i po dana pisala sam o nekom njemu koji je, napredujuci u drustvenoj hijerarhiji, nastojao da stekne i sve pratece simbole svog izmenjenog statusa, medju njima i vaninstitucionalnu vezu sa drugom zenom.

Pisala sam o toj situaciji kao o situaciji koja je reprodukovala tri gubitnika: njega koji je izgubio porodicu, nju koja je izgubila muza i drugu nju koja je izgubila ugled u svojoj sredini, a zauzvrat nije dobila bas nista", pise M.Markovic.

Vlastita cerka je izuzeta iz tog javnog otrcavanja sa pisanjem valjda iz razloga sto bi mozda neko, ne daj boze, izvod iz takvog dnevnika mogao da shvati i na drugaciji nacin. Dakako, sve u stilu onoga sto bi Marks rekao "vrline javne, poroci tajni".

Razumije se, sve se to radi u ime ciste "inspirisanosti dogadjajima i ljudima" i sa "izbegavanjem imena" kako se toboze ne bi "povredili ljudi"!? Ova bolesna i prljava politicka igra Mirajane Markovic sa ljudima i njihovim intimnostima na najotvoreniji moguci nacin pokazuje u kakvom sve (ne)moralnom glibu potanjaju Milosevic i njegova druga.

Cilj ove prljave igre Mirjane Markovic, prema njenim vlastitim rijecima, jeste da "pisuci tako o nekoj njoj ili nekom njemu" postigne da se "prepoznaju sve one i svi oni (kurziv M.M) koje sam imala u vidu"!? Kad se, dakle, takvi oni - one i oni - prepoznaju u (ne)moralno zgrazavajucim tekstovima Mirjane Markovic slijedi dalji tok igre. Tada cijela porodica Milosevic-Markovic uzima ucesce u komentarima sa neizostavnim cerekanjima u stilu one srpske: "Al' smo ih z......."!

Milosevic u svemu tome aktivno ucestvuje. On ne samo da cita takve tekstove po njihovom objavljivanju vec se i upoznaje sa njihovom sadrzinom i prije no sto ce biti poslati "Dugi": "... moj muz", kaze sama Mirjana Markovic, "koji je znao ko me je za taj tekst inspirisao, smejao se, upozoravajuci me, ipak, na zabavu koju mogu da napravim na samom pocetku leta oko identiteta.."

Ni sin Marko ne propusta priliku da ucestvuje u bolesnim i prljavim igrama svojih roditelja. Fasciniran njihovim mocima decko misli da - ako je vec politika kurva - sigurno je i da su i neki ljudi oko mame i tate u politici samo radi kurvi. Pa ipak, on ce zadrzati neku mjeru kriticnosti kad se radi o takvim pisanjima svoje voljene mamice:

"Moj sin, Marko je citao tekst, pre objavljivanja, takodje, kad smo bili u vec drustvu i pitao me ocima o kome se radi. Napisala sam mu ime na kutiji od cigareta. 'Malo si dodala' smejao mi se i on predvidjajuci, kao i moj muz, istu zabavu. 'Malo', rekla sam Marku, 'kao sto se obicno i dodaje za pricu,opisuje M.Markovic.

Ali, ovaj cudovisni (ne)moralno zabavni blesavluk vladajuce porodice i ne bi bio tako potpun da ne postoje i "oni", dakle, "one" i "oni", koji ne manje blesavo zele da je Mirjana Markovic upravo mislila na njih!?

To samo potvrdjuje da bez takvih Srba ne bi bilo ni ove porodice, barem ne na dvorskom pijedestalu. Jedan od njih, kako pise Mirjana Markovic, je "silno zeleo da je to on, pa makar bio budala (pod.S.I.) kakvom sam ja predstavila onog njega (kurziv - M.M) na koga sam mislila, to jest sve njih na koje se to odnosilo".

Sve se cini da nema zgodnijeg primjera kako neki ljudi preko svoje politicke lojalnosti prave od samih sebe prave budale, ali najgori su oni koji od vlastitih budalastina prave politicku lojalnost gurajuci se u dvor pa makar njihov jedini politicki ulog bio samo to!

Zahvaljujuci takvima, Srbijom i vlada vec gotovo deset godina jedna porodica za koju se ne bi moglo sa tacnoscu reci da li se radi o ljudima sa dijagnozom ili o bestijalnim porivima bez premca.

(AIM) Slobodan Inic