PARTISKI PREDSEDNIK SVIH GRADJANA
AIM, Skopje, 07.01.1997
*Svojim brojnim obracanjima nesposredno pre Nove godine predsednik Makedonije Kiro Gligorov razresio je jednu dilemu - definitivno je pokazao da je predsednik vladajuceg SDSM-a, a ne svih gradjana kako je na pocetku govorio - ali otvorio je citav niz nedoumica oko toga kojim ce pravcem ici makedonska politika tokom ove godine.*
Partiska pripadnost predsednika bilo koje drzave i nije neka nepoznanica ili nelogicnost. Nije nikakva retkost, vec pravilo, da iza predsednickih kandidata stoji partija. Predsednik Makedonije, jos pre njegovog prvog izbora za predsednika, krajem januara 1991 godine, u drugom glasanju (u prvom nisu glasale, tada pobednicka makedonska VMRO-DPMNE i albanske partije), objavio svojima (tada reformiranim komunistima SKM-PDP) da ukoliko bude izabran za predsednika zaboravlja na partisku pripadnost. Ne zaboravimo, tada su medjunacionalne tenzije bile jako izrazene, VMRO-DPMNE je dobio 38 od ukupno 120 mesta u parlamentu, uglavnom na talasima albanofobije. Interesantan je podatak da je nakon prvog kruga tih prvih pravih izbora ova partija zakazala pres konferenciju na kojoj je htela da se otkaze od ucesca u drugom krugu i frapirani postignutim rezultatima koji su doznali neposredno pre konferencije, ostali su i dalje u izbornoj trci! Nakon tih izbora dugo su trajali pregovori oko podele vlasti, posto niko u parlamentu nije imao prostu vecinu za izbor vlade. Najprije je konstituiran parlament, veoma lako je izbran njen predsednik - prvi covek tadasnjeg Saveza liberalnih snaga (Ante Markovica, naravno za Makedoniju) Stojan Andov. Sve drugo je islo sporo - predsednik je izabran nakon mesec dana, a prva, ekspertska vlada je izabrana tri meseci nakon konstituiranja parlamenta, cime su probijeni svi ustavni rokovi.
Nakon toga, imajuci u vidu da je VMRO-DPMNE najbrojnija partija u parlamentu, stvoren je "nenacionalisticki" zdravi blok partija pod zakriljem predsednika Gligorova koji je tada zapoceo svoje zvezdane trenutke. Balansirao je na obe (nacionalno, suprotstavljene) strane, a obe su bile u parlamentu (i vladu), pokusavajuci da igraju po regulama koje su im nametale popularnost i autoritet Gligorova i partije koje je on prihfatao (Socijaldemokratski savez Makedonije, reformisti-liberali i socijalisti) - i ta formula je funkcionirala. S jedne strane marginalizirani su "ekstremi", s druge vlast su imali "zdrave snage". Pokazalo se sa danasnje vremenske distance da je to zapravo formula koja je "punom parom" proradila na drugim parlamentarnim izborima - triumfalnom pobedom Saveza za Makedoniju (SDSM, liberali, socijalisti) pod kapom Gligorova, koji je aktivno ucestvovao u kampanji, i koji je na zavrsnom mitingu u Skopju zavapio "ne ostavljajte me samog" sto mnogi smatraju presudnim po rezultatima, iako je mnogo toga oko namestanja i predsednickih i parlamentarnih izbora ostalo nejasno (dve najvece opozicione partije odustale su nakon prvog kruga izbora, a "pokrice" izbora dale su, verovali ili ne, medjunarodni posmatraci).
Ali, sreca je trajala kratko. Najprije je izveden atentata nad predsednikom Gligorovim sto je kasnije uzrocio pocetak raspada Saveza za Makedoniju, zapravo izbacivanje liberala iz vladine koalicije. Otsustvo Gligorova sa politicke scene i neki potezi u vreme kada se on borio za zivot imali su naznaku "borbe za naslednika", sto je posluzilo za konacno razracunavanje SDSM sa liberalima, koji su se ocito precenili. Povratak Gligorova na politickoj sceni, samo je bio znak vodecoj grupi SDSM-a da pristupi rekonstrukciji vlade, nakon cega su liberali otisli u opoziciji, a njihov lider Andov napustio mesto prvog coveka makedonskog parlamenta, pozicija na kojoj je bio od konstituiranja prvog visepartiskog parlamenta. Tada je premijer i prvi covek SDSM-a Branko Crvenkovski uprkos dva puta javno iznesenim predlozima Gligorova da on i njegova partija razmisle oko rasturanja Saveza ostao na svome i bio pobednik u bitci. Tada je predsednik Gligorov bio sveden na ulogu engleske kraljice i stavljen gotovo potpuno van igre.
Prvi potez - naznaka, da Gligorov trazi vracanje u staro krilo, bio je njegov proslogodisnji letni nastup u kampu omladinske organizacije SDSM, kada je po prvi put nakon nesto vise od pet godina predsednikovanja obznanio da sebe smatra clanom SDSM-a - iako je barem "zamrzavanje" partiske pripadnosti minimum preduslova za status predsednika svih gradjana, da ne govorimo da je prisustvo u kampu partiske omladine svelo ga je na partiskog aktivistu. Da ponovimo, ne zbog toga sto je bilo kuda retkost i iskljucak, vec zbog toga sto je u konkretnom slucaju ispalo jeftinom demagogijom. I konacno, prednovogodisnje obracanje Gligorova: Najprije izlaganje "o stanju nacije" u parlamentu. Kao tradiciju u dva mandata predsednikovanja nikad ustanovljeno. Zatim istup pred privrednicima u privrednoj komori, pa organiziranje novogodisnjeg prijema i na kraju novogodisnja poruka posredstvom svih drzavnih medija. Naglasena je bila prisutnost "kraljice Elizabete" u javnosti iz koje je redovno izostajao nakon atentata, ako ne racunamo protokolarne informacije.
Stao je apsolutno na strani vlade, u kojoj sada uglavno rec ima SDSM, podrzao stabilizacioni program, privatizaciju, spoljnu politiku, govoreci o atmosferi razumevanja i poverenja, "pravo i pravicnost koji su na nasoj strani", optimisticki konstatirajuci da je "glavna bitka dobivena", da "procesi imaju pozitivan trend..." Usput je "opalio", par "packi" svim partijama koje SDSM u zadnje vreme ne mirise. Dojucerasni partner u vlasti, liberali, 16 potpisima od ukupno 27 poslanika pismeno su protestirali sto je obracanje predsednika prethodi raspravi i usvajanju budjeta za 1997 smatrajuci da je njegov govor pritisak na poslanike. U delu govora Gligorova u kome se govori da socijalna demagogija nije resenje za probleme, javnost je prepoznala socijaliste i njihovog lidera Ljubisava Ivanova - Yinga, koji je u kampanji za lokalne izbore zestoko kritikovao vladu i njenu nesposobnost da se spravi problemima. Sam je Ivanov nakon govora trazio prijem kod Gligorova, ali informacije govore da dvosatni razgovori nisu promenili nista u njihovim stajalistima. VMRO-DPMNE je preko svog predsednika Ljupceta Georgievskog na novinarsko pitanje da li je prepoznala sebe u delu predsednikovog govora u kome se pominju nacionalisticke partije, odgovorila je da ukoliko Gligorov mislio na njih onda sa "zaljenjem mozemo konstatovati da on u svojoj memoriji pravi analizu iz 1990 godine"! Predsednik liberala Stojan Andov oznacio je govor Gligorova konstatacijom da se on bavi problemima SDSM-a: "U nastupu predsednika dominirala je potreba da se srede prilike u Vladi, ako je moguce bez rekonstrukcije i da se pridusi delovanje raznih struja u SDSM. Mi razumemo Predsednika Republike i njegovu zabrinutost, medjutim, mislimo da je izabrao metod da se kompletno bavi problemima SDSM-a, cime se distancira od svojih doskorasnjih decidnih izjava da je prdsednik svih". Predsednik druge po snazi albanske partije Arben Djaferi (Arben Xhaferi) kratko i jasno je govor Gligorova oznacio "vec vidjenom apologijom", uocavajuci da je "posebno razocavarajuce delovao svojim vidjenjem osetljivih medjunacionalnih odnosa". Lider pak "glavne" albanske partije Abdurahman Aliti (Abdurrahman Aliti) posredno je odgovorio Gligorovu u emisiji BBS na labnskom jeziku. Ocito svoju je partiju video medju onima koji manipuliraju i sire radikalizam, posebno u vezi obrazovanja Albanaca na svom jeziku. Najprije je nedvosmisleno izjavio da je tvrdnja predsednika Gligorova da su otvorena dva pedagoska fakulteta sa nastavom na jezicima narodnosti u najmanju ruku netocno. Zatim, kazu upuceni, u licnom je kontaktu Gligorovu navodno rekao da prepoznaje njegove reci od pre pet godina, cime je ovaj anulirao sve sto je u medjuvremenu razgovarano i dogovarano, i jednostavno saopsti da vise nema sto s njim razgovarati! To je svakkao znak da ce ova partija veoma skoro realizirati pretnju o napustanju vlade. Tim vise sto predsednik parlamenta Tito Petkovski za skoro najavio donosenje poslovnika o radu parlamenta, oko kojeg, tacnije oko upotrebe jezika "drugih" lome koplja vec vise od pet godina! Slican je bio ton njegovog obracanja privrednicima, na koktelu kojeg je povodom praznika priredio, na novogodisnjoj poruci naciji. Mada je MRTV dogodilo i jedan nameran gaf. Makedonska je vlada nakon svoje redovne sednice, odrzala i svecanu, u cast prisustva predsednika drzave. Igrom slucaja ili ne, MTV je pored slike emitovala i ton iz kojeg se barem delimice cule drugacije poruke od onih javno izrecenih. Nakon likalnih izbora na kojima se pokazalo da opozicija i te kako ima cenu (broj ukupnih glasova, opstine i Skopje su osvojeni) ocito je da je vladajucem SDSM-u, u kome je i do sada bilo frakcija - broj nezadovoljnika porastao. Posebno se prica, u dobro upucenim krigovima, da je sukob zestok izmedju premijera i njegovog ministra inostranih poslova Ljubomira Frckovskog (cak tvrdi se da je doslo do pokusaja fizickih obracuna u dva navrata!). Da o privrednoj situaciji, deficitu u spoljnoj trgovini, vracanju dugova koji su preduslov za potpisivanje sporazuma o saradnji i trgovini sa Evropskom Unijom, socijalnim tenzijama...i ne govorimo. U takvoj situaciji, imajuci na umu da je Socijalisticka partija, nakon izbora Ljubisava Ivanova - Zinga za njenog predsednika "presavila tabak" sa koalicionim partnerima u vladi i postala "neprijatno iznenadjenje" jer je od bezglasnog parnera potrazila i svoju "aktivu" - sto se posebno videlo na lokalnim izborima na kojima su bili iznenadjenje broj jedan, a da je albanska partija oponent partije koja je deo pozicije ojacala i sa "stimulacijom" vlasti, stvoren je nesiguran teren na kome je potrebno, opet, prisustvo Gligorova! Koji je vesto izbegao da se na bilo koji nacin uplete u lokalne izbore. Rezultati izbora, sami po sebe, iako sigurno nisu bili odluceni njegovim otsustvom, daju mu za pravo da "njegovim" poruci "eto, vidite kako prolazite bez mene". Otuda i kambek SDSM-u, ili tacnije njegovog prvog coveka i premijera Branka Crvenkovskog, Gligorovu. Bilo koja od frakcija koje se mnoze, ne moze racunati na prevlast bez njegove pdrske.
I tu sada nastaju problemi. Gligorov ce tesko svojim recima moci drugacije obojiti realnost - socijala vec ozbiljno kuca na vrata i tu cak vidljivo pojacana propaganda preko drzavnih medija moze pomoci na kratko. Vracanje na pocetne pozicije Gligorova i njegove partije dace koliko-toliko trajnije rezultate ukoliko se stvari, po vec vidjenom scenariju prebace na teren medjunacionalnih odnosa. Hladjenje odnosa sa albanskim partnerima u vlasti, po nekima je samo uvod u "grupnu" satanizaciju Albanaca koji kako "neprijatelji po radjanju" rade protiv makedonske drzave, svacena kao nacionalna drzava Makedonaca. Naravno, u sklopu sveopste "vaseljenske" zavere protiv Makedonaca i Makedonije. Od toga pa do sukoba s ciljem "odvracanja paznje" nije daleko. Tim vise sto je panika u vlasti vidliva. Ali po istom scenariju predvidliva je i zavrsnica. Pise: ISO RUSI