KOSOVO - POLICIJSKA ZONA

Stanje ljudskih prava i sloboda na Kosovu, tema je koja je godinama u vrhu albansko-srpskih sporova. Albanske politicke i humanitarne asocijacije redovno upozoravaju da "su prava Albanaca sistematski ugrozena, i da se nad njima vrsi organizovani drzavni srpski terorizam". S druge strane srpske vlasti godinama ponavljaju da kosovskim Albancima nikakva gradjanska prava nisu ugrozena, vec da "oni odbijaju da koriste prava, koja su im Ustavom zagarantovana".

Mozda bi jednoga dana sva medjusobna optuzivanja i splasla, odnosno svela samo na relaciju Pristina - Beograd, da pitanje ljudskih prava i sloboda kosovskih Albanaca vec dovoljno dugo ne prate i razne medjunarodne organizacije, koje se bave ovim problemima, kao i vlade mnogih zapadnih drzava. Zbog toga su i cesti Izvestaji raznih medjunarodnih foruma o pitanju ljudskih prava na Kosovu najcesce bili na meti kritika i optuzbi i srpskih vlasti i Albanaca iz ovog regiona.

Pogotovu je u centru kritika srpskih vlasti bio bivsi specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za ljudska prava i prava sloboda u bivsoj Jugoslaviji, Tadeush Mazovjecki, koji nikada nije dobio "vizu" jugoslovenskih vlasti da poseti Kosovo, zbog kako se tvrdilo "plasiranja neproverenih informacija oko ovog podrucja". U tom kontekstu ministar u vladi SRJ za ljudska prava i prava manjina Margit Savovic istice: "Ne mislim da bi posebno trebalo isticati ovu pokrajinu Kosovu kao nesto sto je aprostrofirano kao ugrozeno podrucje". U svakom slucaju ovakav stav drzavnih vlasti nije sebi doneo niceg dobrog. Naprotiv, pokusaj skivanja onoga sto se desava na Kosovu ne samo da nije uspeo, vec su se kod mnogih povecale sumnje da se zbog svojevrsne blokade zeli prikriti jos dosta toga. Zbog upornosti Mazovjetskog da ilustruje svetu kroz sta sve prolaze kosovski Albanci od strane srpske policije, zbog svog politickog stava, odnosno zbog proglasenja svoje drzave i njegovog doprinosa u internacionalizaciji kosovskog pitanja, on je uzivao postovanje albanskih gradjana.

Ovakvu "slavu", medjutim nije zadobila i naslednik Tadeusha Mazovjetskog, gdja. Elizabet Ren. Osim ocekivanih kritika od strane jugoslovenskih vlasti, ovoga puta svoje dileme su iskazali i lideri albanskih politickih partija na Kosovu. Reakcije je posebno izazvao njen drugi Izvestaj o ljudskim pravima i slobodama na Kosovu. Pristinski dnevnik na albanskom jeziku "Bujku" je u svom komentaru istakao da je "Izvestaj gospodje Rehn, nepotpun, neobuhvatan i izgleda kao da su mu korekturu izvrsile srpske vlasti". Posebno uznemirenje je izazvala cinjenica da gospodja Rehn, kada govori o ovom regionu uglavnom ne zaboravlja da kaze da ga smatra "delom, odnosno pokrajinom Jugoslavije, a jos neshvatljivije je to sto je zahtevala od strane albanskih lidera da uvazavaju Jugoslaviju". Na ovom njenom zahtevu, posebno joj je zamerio pretsednik pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda, Adem Demaqi, koji smatra da "nije stvar gdje. Rehn da se mesa u politicki status Kosova". Ipak Demaqi je Izvestaj E.Rehn ocenio "objektivnijim od njenog prvog izvestaja".

Elizabet Rehn, medjutim, nije ostala duzna. Ona je na Konferenciji za stampu u Zagrebu, cije je izvode preneo "Bujku" rekla: "...Ako procitate moj prvi Izvestaj, videcete da sam tu iznela samo polovinu kritika na racun srpskih vlasti, medjutim dodala je Rehn, mene nisu zaposlili Albansci i ja moram biti objektivna".

Primedbe na izvestaj izvestioca Unjednjinih Nacija ima i srpska strana. Ministarka Margit Savovic je izjavila: "Elizabeth Rehnn, koja je naslednik prethodnog izvestioca T.Mazovjeckog, koji nijednom nije boravio u Jugoslaviji, ali je pisao svoje izvestaje na osnovu neproverenih podataka, ipak drugacije prilazi svome zadatku i ne samo sto sama dolazi, razgovara i skuplja podatke vec ima i svoju kancelariju u Beogradu i svoje predstavnike, koji takodje dolaze u odredjena podrucja i razgovaraju sa odredjenim ljudima. Sto se tice posljednjeg Izvestaja koji je nedavno objavljen, naravno mi cemo pripremiti i nas odgovor, jer postoje i u njemu tvrdnje koje nisu tacne ili nisu proverene. Naravno, u globalu mozemo reci da ima i objektivnog, ali ima i neobjektivnog prilaza. Gosp. Rehn na Kosovu boravi samo dan-dva i nema uvek mogucnosti da sve proverava sto cuje, ali nadamo se da ce upravo ti njeni sluzbenici to utvrditi i da u buduce nece biti neproverenih tvrdnji, odnosno u Izvestaju se nece naci onakvi komentari koji ne predstavljaju stvarnost". Savovic ima i ostale primedbe na izvestaj Renove "Imala sam priliku da licno razgovaram sa gospodjom Rehn i sa njenim saradnicima i tada sam zelela da ukazem na to da u njenim izvestajima uvek izostaju slucajevi kada su ugrozeni Srbi i Crnogorci na Kosovu i drugim krajevima. Dakle mi ne ocekujemo nikakvu pristrasnost, ali svakako ocekujemo objektivno sagledanje stanje i kada su zrtve na drugoj strani onda treba to otvoreno reci". S tim u vezi gdj. Rehn je podvrgnuta kritikama i zbog isticanja Kosova kao ugrozenog podrucja. "Ne mislim da je ovo podrucje u bilo cemi drugacije od bilo kojih podrucja u Jugoslaviji", mada priznaje Savovic "postoje problemi koji cekaju resenje". Izlisno je medjutim govoriti o razlozima gospodina Slobodana Milosevica, koji je odbio susret sa Elizabet Ren, nakon njenog poslednjeg boravka na Kosovu. Pretpostavlja se da je bio izuzetno ljut sto je Elizabet Ren izjavila da ima dosta stvari o kojima zeli da razovara sa Milosevicem, jer on nije osoba koja voli da "prima packe". Verovatno ga je naljutila i izjava da ona smatra da na Kosovu ne postoji "organizovani terorizam", na cemu je ova, srpska vlast, neko vreme pre saveznih i lokalnih izbora u Srbiji neprestano aludirala.

Margit Savovic bi verovatno vrlo brzo promenila misljenje, kada bi samo jedan dan boravila u ovdasnjem Odboru za zastitu ljudskih prava i sloboda. Mala, neudobna prostorija postala je simbol za sve one koji su dosli u dodir sa policijom, koji su ni krivi ni duzni pretuceni, ponizeni. Mala i odabrana grupa ljudi, prikuplja dokumentaciju, fotografije, lekarske izvestaje - dokazni materijal. Ceo jedan zid prekriven je fasciklama, a kompjuter je tu za brzu informiciju. Mesecni, tromesecni, sestomesecni, godisnji Izvestaji ovog Odbora su iz godine u godinu sve tragicniji. Ne izuzimaju se ni zene i deca. Za samo devet meseci protekle godine "ubijeno je 12 lica i toliko ranjeno od strane srpskih vlasti". Do kraja godine broj se podigao na 14 zrtava ovog "mira na Kosovu". S druge strane poginulo je i 12 policajaca u napadima na njihove patrole i policijske punktove, ali krivci jos uvek nisu pronadjeni. Iako ova vlast stalno insistira, pa najcesce i neargumentovano optuzuje pripadnike albanske nacionalnosti za ove oruzane akte, Albanci tvrde sa sa ovakvim delima nemaju niceg zajednickog, ali da se krivac, ma ko to bio mora kazniti. Sve u svemu i podaci pristinskog Odbora - da je za krivicna i prekrsajna dela osudjeno 80 lica, preko 4.900 torturisano i fizicki zlostavljano od strane policije, privedeno 1437 lica, na tzv. informativne razgovore pozvano 1600 osoba, sa posla izbaceno 199 njih, a iz njihovih stanova izbaceno 66 albanskih porodica, samo delimicno govori o realnoj situaciji na Kosovu u toku protekle godine, jer su i ova saznanja nepotpuna. Jednosatvno, dobar broj je i onih koji svoj "slucaj" iz straha od mogucih daljih posledica ne zele da prijave...

Besim ABAZI AIM Pristina