SVE JE JOS NEIZVESNO

Drnovsek predlozen za mandatara

Ljubljana, 5.januar 1997

rezime: Predsednik Kucan predlozio je za mandatara slovenacke vlade dr.Janeza Drnovseka, dosadasnjeg premiera. Predlog treba da izglasa i parlament, ali je to za sada tesko pretpostaviti jer je obim snaga desno orientisanih "stranaka slovenackog proleca" i njima suprotnih stranka, sklonih Drnovseku - 45:45 glasova u parlamentu. Protivkandidat doktoru ekonomskih nauka i bivsom predsedniku SFRJ dr.Janezu Drnovseku je inzenjer poljoprivrede bez nekog veceg politickog iskustva Marjan Podobnik, inace poznat po tome da nije odusevljen evropskom orientacijom Slovenije.

Odmah posle novogodisnjih praznika slovenacki predsednik Milan Kucan je konacno saopstio svoj predlog za mandatara nove slovenacke vlade. Prema ocekivanjima to je dr.Janez Drnovsek, dosadasnji predsednik vlade i predsednik Liberalne demokratije Slovenije, stranke koja je na nedavnim izborima dobila najvise glasova medju svim slovenackim strankama.

Treba podsetiti da su se izbori u Sloveniji odrzali vec 10.novembra da su cetiri dana posle toga bili vec objavljeni zvanicni rezultati ali da su ti bili takvi da je doslo do potpune podeljenosti parlamenta. Od ukupnog broja 90 poslanika u slovenackom parlamentu tacno polovina (45) pristase su troje desno odnosno konservativno orientisanih stranaka (Slovenacke narodne stranke, Socialdemokratske stranke Slovenije i Slovenackih hriscanskih demokrata), koje su posle izbora formirale koaliciju takozvanih "prolecnih stranaka". Naime ove tri stranke sebe nazivaju osnivacima slovenackog proleca, sto bi trebalo da znaci - razdoblja kada je Slovenija odlucila da se osamostali kao nezavisna drzava. Kandidat prve polovine za predsednika vlade je predsednik Slovenacke narodne stranke Marjan Podobnik. Drugi blok, koji ima isto tako 45 glasova i koji za sada jos nije formiran u nekoj zvanicnoj koaliciji, sastoji se od pobednicke stranke Liberalne demokratije Slovenije, Udruzene liste socialdemokrata, Demokratske stranke penzionera Slovenije i Slovenacke nacionalne stranke. Kandidat za predsednika vlade tih stranaka je dr.Janez Drnovsek.

Predsednik drzave samo predlaze

Prema slovenackom ustavu predsednik drzave samo predlaze parlamentu ime svog kandidata za mandatara, a ne imenuje ga. Zbog te razlike u nekim stranim medijima vec je doslo do zabune i pre dva dana kada je predsednik Kucan poslao u parlament zvanicni predlog da bude mandatar dr.Drnovsek, neki su taj predlog vec odmah komentarisali kao gotovu cinjenicu. To nije tako, jer mora parlament taj predlog jos izglasati. Ali kao sto smo vec objasnili, podeljenost poslanika na 45:45 ukazuje na najvecu mogucnost da dr.Drnovsek nece biti imenovan. Ako se to desi, velika je verovatnost da ce kao drugi biti predlozen Marjan Podobnik. S obziroma da i tada situacija u parlamentu najverovatnije nece biti promenjena, i Podobnik nema nekih velikih sansi. Sta onda. Postoji mogucnost da predsednik drzave raspusti parlament i da se raspisu novi izbori. Ali sada izabrani poslanici koji su sebi sada sa sedistem u drzavnom parlamentu zagarantovali dobru platu i mnoge druge privilegije za naredne cetiri godine, nece ni da cuju za tu mogucnost. Zbog toga ce uraditi sve da do toga dodje. I sasvim je moguce da ce neko od njih prestupiti "na drugu stranu" samo zbog toga da ostane na svom sedistu. Glasanje je i onako tajno pa se nece znati.

Naravno, tu je jos treca mogucnost. Imenovanje nekog nezavisnog kandidata kao eventualnog predsednika neke tehnicke vlade. Mozda bi bilo u tom trenutku za Sloveniju jos najbolje resenje, jer bi se time barem okoncala dugomesecna "prepucavanja" sa desne na levu stranu i obratno. Razgovaralo se i o toj mogucnosti i spominjala su se vec i neka imena - recimo, France Arhar (guverner Banke Slovenije), ekonomista i profesor dr.Janez Mencinger i jos neka manje moguca imena, ali za sada su svi demantovali bilo kakve mogucnosti svog kandidovanja za vladu.

Ko su dr.Janez Drnovsek i Marjan Podobnik

Dr.Janez Drnovsek rodjen je 1950.godine i deset je godina stariji od svog kontrakandidata Marjana Podobnika. Drnovsek je doktor ekonomskih nauka, a Podobnik je diplomirani inzenjer poljoprivrede. Drnovsek je doktorirao sa tezom "Medjunarodni monetarni fond i Jugoslavija", a Podobnik je diplomirao sa radom "Ocena sluzbe za pospesivanje proizvodnje mleka na podrucju Cerknog (manje mesto u severnoprimorskoj regiji Slovenije, odakle je Podobnik, op.p.) i potrebni kadrovski profili". I Drnovsek kao i Podobnik su deo svog profesionalnog staza preziveli na vodecim funkcijama u privredi odnosno u poljoprivredi. Dr.Drnovsek je bio na pocetku osamdesetih godina direktor filiale najvece slovenacke bake "Ljubljanske banke" u Trbovljama (omanje mesto u slovenackom Zasavju, odakle potice Drnovsek - rodjen je u selu Kisovec kod Zagorja), dok je bio Podobnik na pocetku devedesetih godina direktor poljoprivredne zadruge u Idriji, blizu svog rodnog Cerkna.

Sto se tice politickog iskustva to je skoro nemoguce uporedjivati. Svoju medjunarodnu odnosno diplomatsku karieru dr.Drnovsek poceo je u sedamdesetim godinama u jugoslovenskoj ambasadi u Kairu. Zatim je u Oslu na Institutu za medjunarodnu ekonomiku proucavao savremeno svetsko ekonomsko uredjenje. Dr.Janez Drnovsek bio je delegat u Vecu republika i pokrajina Savezne skupstine SFRJ, potom kandidat i izabrani predsednik bivse Jugoslavije, na toj funkciji je imenovan i za predsedavajuceg u pokretu nesvrstanih. Posle osamostaljenja Slovenije Drnovsek postaje predsednik Liberalne demokratije Slovenije i nakon pada Demosove (Demos bila je koalicija stranaka koje su pobedile na prvim visestranackim izborima u Sloveniji 1990.godine) vlade, 1992.godine postaje premier Slovenije sto je bio sve do danas. Za to vreme Marjan Podobnik je bio u glavnom u "politickoj ilegali", jednostavno - nije ga bilo. Ili, ako citiramo kolegu Zerdina iz revije Mladina : "Dok je Podobnik odlazio na sastanke Demosa u selo Poljce, Drnovsek je odlazio na sastanke Svetskog privrednog foruma u Davosu." Odatle i tolika razlika u razumevanju slovenackog cilja da sto pre udje u evropsku uniju. Dok dr.Drnovsek radi sve da bi to postigao, provincialni politicar Podobnik radio je sve da do toga ne bi doslo. Sada, kao kandidat za mandatara to porice ali priznaje da mu se sa ulaskom "nigde ne zuri".

Znanje i iskustvo nisu vazni

Gledajuci te podatke svako bi logicki zakljucio kako Podobnik nema sansi. Ali nije tako. Sada je na potezu politicka igra, a ne uvazavanje znanja i iskustva. Sve zavisi od poslanika koji ocogledno nisu pravi reprezentanti volje naroda. Naime, prema raznim anketama vise od polovina Slovenaca brezprizivno podrzava za mandatara dr.Drnovseka, Podobnika bi volelo da vidi na mestu premiera oko 20 posto ljudi, a drugi niso opredeljeni ili ne znaju ko bi bio najbolj covek na tom mestu. U parlamentu je situacija kao receno 45:45, odnosno pola - pola. To, ko ce pobediti, svakako nije sve jedno, jer vlada pobednika trasirat ce put Slovenije u narodnom periodu. Drnovsekov put je jasan, jer je svoju evropski orientisanu politiku vodio vec do sada. Podobnik bi tu svakako bio fleksibilniji nego sto je bio do sada u opoziciji, ali ipak mnogo provincialniji od Drnovseka. Podobnik ima i veoma odbojan stav prema saradnji Slovenije sa novonastalim drzavama na podrucju bivse Jugoslavije, a narocito prema SR Jugoslaviji. Bio je naime jedan glavnih protivnika priznanju SRJ sa strane Slovenije.

Kako ce se odvijati stvari oko mandatarstva dalje bit ce jasnije vec oko 10.januara, kada bi trebalo da se izvrsi glasanje o dr.Drnovseku kao kandidatu u slovenackom parlamentu. Bili pa videli. Janja Klasinc, AIM