SUMNJA U ZVANICNU VERZIJU

Istrazivanje o poverenju u medije

Polovina gradjana SRJ ne veruje u realnost koju kreiraju televizija, stampa i radio. Mediji nepogresivo i objektivno odlikavaju samo jednu realnost-realnost stvarne raspodele politicke i ekonomske moci

AIM, Beograd, 28. 12. 1996.

U verziju realnosti koju kreiraju drzavni i komercijali mediji ne veruje polovina gradjana SRJ. Nepoverenje u javne medije poprima karakteristike cvrstog stava, jer oni forsiraju jednu sliku stvarnosti koja je uverljiva vecini pristalica vladajucih stranaka, a neprihvatjiva ostalim gradjanima koji u prezentiranim sadrzajima ne prepoznaju svoju realnost. Jedina stvarnost koju ovi mediji nepogresivo i objektivno odslikavaju je realnost stvarne raspodele politicke i ekonomske moci. Buduci da ne izrazavaju interese vecine gradjana, javni mediji se ovde ne mogu smatrati institucijama civilnog drustva. Takav zakljucak sugerisu rezultati istrazivanja poverenja u medije koje je na uzorku od dve hiljade ispitanika ove godine obavila dr Ljiljana Bacevic, upravnica Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnenje, instituta drustvenih nauka u Beogradu.

Cenzurisana realnost

Poverenje odnosno nepoverenje u medije povezano je sa grupnim i licnim obelezjima ispitanika. U oficejelnu interpretaciju zbilje veruje samo l6 odsto visokoobrazovane populacije. U poredjenju sa pripadnicima ostalih profesionalnih kategorija navece poverenje u drzavne medije imaju poljoprivrednici (4o odsto), potom domacice (39 odsto) i radnici nizih kvalifikacija (34 odsto). Strucnjaci, visokokvalifikovani radnici, sluzbenici sa srednjim obrazovanjem, ucenici i studenti uglavnom ne veruju drzavnim medijima (nepoverenje se krece od 73 do 80 odsto) i u odnosu na druge katgorije ispitanika vece poverenje imaju u komercijane medije ( 36 odsto).

Razvrstavanje odgovora o poverenju u drzavne i komercijalne medije prema stranackim preferencijama potvrdjuje vec ranije ustanovljenju povezanost izmedju ovog obelezja i poverenja u dve kategorije medija. Podaci pokazuju da u Srbiji jedino pristalice SPS-a iskazuju vecinsko poverenje u drzavne medije (veruje im 6o odsto pristalica vladajuce partije), dok medju pristalicama svih ostalih stranaka, izuzimajuci JUL (gde je poverenje i nepoverenje priblizno,43 odnosno 46 odsto),nepoverenje u oficijelnu medijsku stvarnost je apsolutno. Najizrazitije je kod pristalica Demokratske strane (98 odsto). Opoziciono orjentisani gradjani ne veruju drzavnim medijima (93 odsto), a poverenje u komercijalne medije najvise izrazavaju pristalce SPO (41) i Demokratska stranka Srbije (39 odsto).

"Medijski uslovi za odvijanje procesa politickog komuniciranja u jugoslovenskom drustvu su krajnje nezadovoljavajuci, o cemu nedovosmisleno svedoci podatak da se broj gradjana koji uopste ne veruju medijima priblizava polovini. Premda je nepoverenje u medije u vecini postsocijalistickih zemalja isto ili slicno, pad poverenja u ovdasnje medije je alarmantan", kaze za AIM, dr Ljiljana Bacevic, dodajuci da pravac demokratskih promena u medijskoj sferi podrazumeva, pre svega temeljnu promenu politickog diskursa drzavnih medija koji se, takvi kakvi su sada, ne mogu smatrati javnim vec stranackim medijima".

Istrazivanje poverenja u medije, posebno drzavne, na specifican nacin odrzava objektivno stanje stvari-dominiantnu poziciju vladajucih stranaka na svim kontrolnim tackama republickih medijskih sistema. Ispitivanje stavova javnosti o kontroli medija pokazuje da je cenzura iz poitickih razloga neprihvatljiva za 75 odsto spitanika. Medjutim,vecinsku podrsku ispitanici su dali "meksim" oblicima cenzure, cija povezanost sa politickom cenzurom nije vidljiva ni direktna. Cak 62 odsto ispitanika smatra da mediji treba da izbegavaju "lose" vesti, dok 26 odsto smatra da javnost ne treba da stiti od neprijatnih informacija. "Podatak da se dve trecine gradjana izjasnilo protiv cenzurisanja medija znaci da direktna cenzura nema ni podrsku ni legitimitet medju gradjanima SRJ, kaze dr Ljiljana Bacevic.

Odgovor na represiju

Serija istrazivanja poverena u medije, obavljena u Institutu drustenih nauka, pokazuje da je pocetkom osamdesetih, kada su se javili prvi simtomi nadolazece krize, poverenje u medije bilo podeljeno izmedju potpunog i delimicnog. Vec 1985. jedna trecina ispitanika je izrazavala potpuno nepoverenje u medije i tako je bilo sve do uvodjenja visepartijskog sistema. Sirenjem komercijalnih medija obrazac nepoverenja se stabilizovao na jednu cetvrtinu. Nakon toga,poverenje je pocelo naglo da se topi do zabrinjavajuceg nivoa.

Objasnjavajuci pad kredibiliteta medija, mr.Snjezana Milivojevic, sa Katedre za novinarstvo Fakulteta politickih nauka u Beogradu, kaze da se demokraticnost rezima iskazuje i odnosom u kome se podrska gradjana obezbedjuje pristankom ili prinudom. Mediji spadaju u institucije u kojima se kultuvise pristanak, njima se gradjani socijalizuju za zvot u jednom poretku, pa dakle i za njeogovo dobrovoljno prihvatanje:

"Princip opste dostupnosti garantuje da ce javni mediji biti pod jednakim uslovima otvoreni i osetljivi na razlicita stanovista i aktere. Tako se obezbedjuje uskladjenost demokratskih mehanizama kontrole sa profesionalnim novinarskim standardima u funkciji javne komunikacije i ucesca svih gradjana u kreiranju zajednicke stvarnosti. Medjutim, kada mediji selekcionisu suprotstavljena, za rezim nepovoljna stanovista, oni gube ovu ulogu, oni svim mogucim sredstvima namecu, arogantno i bahato simuliraju stvarnost koja ne postoji i tako postaju represivni instrument mobilizacije podrske reimu. Na ovu represiju gradjani odgovaraju nepoverenjem i u slucaju nasih drzavnih medija to se poslednjih godina jasno potvrdjje. Sto je stepen iskljucivosti veci, vece je i nepoverenje. Drzavni mediji imaju obavezu prema svim gradjanima. Ukoliko je ne postuju nezadovoljna javnost ce otvoriti druge kanale komunikacije. Prvi i istorijski najkorisceniji je trg",kaze mr Milivojevuc.

Drzavni mediji u Srbiji forsiraju jednu sliku sveta u kojoj se ne ogleda stvarnost vec njeni jedva prepoznatljivi, grubom uredjivackom intervencijom, istrguti fragmenti. U toj, pre svega, TV stvarnosti, sada i ovde, ne stanuju ni trgovi, ni protesti javnosti na njima, ona ne vidi hiljade svetiljki u mraku i setajucu "buku u modi".Tako upakovana, definisana, vrednovana i interpretirana TV i radio zbilja jos vise srozava poverenje u zvanicnu verziju.

(AIM) Stanka Brdar