ODJECI DOSTOJANSTVENOG PLJUVANJA

Postizborna Srbija

Reõimski organizovana podrcka Milocevi+evom reõimu - takozvani miting za Srbiju, odrõan 24. decembra usred Beograda - nije svetu pokazao pravo lice Srbije, kako se danima upinju da dokazu rezimski mediji. Pokazao je nekoliko njenih sasvim razlicitih lica.

AIM, Beograd, 31. 12.1996

Svet je obisla slika za sada nepoznatog pripadnika rezimskih mitingasa iz Vrbasa koji je, u prolazu Knez Mihajlovom, centralnom beogradskom ulicom, pucao u glavu Ivice Lazovica (42) iz Boljevca. Smrt Predraga Starcevica (39), ucesnika protesta koji vec vise od pet nedelja traje u Beogradu, od javnosti je skrivana citava dva dana. Taj detalj podupire tvrdnje koalicije "Zajedno" da je Starcevic zrtva besa Milosevicevih pristalica na koje je naisao 24. decembra predvece, vracajuci se kuci.

Ivica Lazovic jos uvek se nalazi u kriticnom stanju na neurohiruskom odeljenju beogradskog Urgentnog centra; sahrani Predraga Starcevica prisustvovalo je - u potpunoj tisini - desetak hiljada gradjana koji su se posle toga od Novog groblja probili pored kordona od nekoliko hiljada policajaca.

POLITICKI AUTOGOL

Ni nedelju dana posle Milosevicevog mitinga zvanicno se ne zna ko je - osim anonimnog Odbora za organizaciju - pripremio okupljanje "velicanstvenog skupa". Nepotvrdjene glasine ideju pripisuju Mihalju Kertesu, nekadasnjem prvoborcu Milosevicevog uspona ka vrhu vlasti, sadasnjem direktoru Savezne uprave carina. Miroslav Solevic, organizator "dogadjanja naroda" tj. mitinga kojima je Milosevic pripremao rusenje Jugoslavije 1988/89, ocenjuje da rezimski mitinzi "nemaju svoj razlog, ruzni su i prazni. Ti protesti su jednodnevni i za jednokratnu upotrebu".

Ucesnici, medjutim, kao sasvim normalno pominju da su pozive za podrsku Milosevicu (a ne "za Srbiju", sto je sluzbeni naziv mitinga) dobijali od direktora, lokalnih aktivista Socijalisticke partije Srbije (SPS), iz mesnih zajednica ili od opstinskih funkcionera. Pozivi su cesto bili svedeni na otvorenu pretnju gubitkom posla ili bar smanjivanjem plate (npr. u "GP Trudbenik" Beograd je vieo snimkom odredjivano ko ce u narednih sest meseci imati 10 odsto manju platu; zaposlenima u Izvrsnom vecu Vojvodine zapreceno je otkazom).

Generalna sekretarica SPS Gorica Gajevic najavila je da ce ucesnike mitinga u Beograd dovesti deset hiljada autobusa i mnostvo vanrednih vozova, predvidjajuci najmanje 400 hiljada ucesnika. Na Terazijama se, medjutim, pojavilo deset puta manje Milosevicevih pristalica: 40 hiljada ljudi je procena Reutersa i drugih zapadnih agencija. Novinari nezavisnog nedeljnika "Vreme" procenili su broj privedenih na najvise 60, a beogradska agencija Beta na 100 hiljada ljudi. U direktnom prenosu mitinga "za Srbiju" reporter RTV Srbije Spomenka Jovic je upadljivo cesto pominjala "vise od 500 hiljada", da bi se to dva sata kasnije, preko snimka emitovanog u glavnoj informativnoj emisiji drzavne televizije pretvorilo u "vise od pola miliona ljudi koji ne zele da Srbijom upravlja tudja ruka".

Slika sveta koji je od ranog jutra stizao u Beograd - uz policijsku pratnju do unapred odredjenih parkiralista, ili u relativno malim grupicama koje su pustene da se same probijaju prema Terazijama - proizvela je kod Beogradjana, ne samo studenata i demonstranata, dvojna osecanja i najrazlicitije komentare. Sasaljenje su izazivali izgubljeni pogledi, losa odeca i starost Milosevicevih pristalica. Cinicni komentar jednog prolaznika bila je konstatacija da se u autobusu Slobinih pristalica ne moze sakupiti ni jedna kompletna vilica od 32 zdrava zuba. Bes je izazivalo raspolozenje za sukob, koje su dosljaci ispoljili uglavnom odmah po iskrcavanju iz autobusa i vozova, napadajuci ljude sa bedzevima (jednako su stradali "Zajedno", "Setac-ica" i "Ja sam student").

LICA I NALICJA

"Svako vece gledam Dnevnik RTS ali ovoga nema na televiziji", rekla je jedna Leskovcanka, kada je u Beogradu videla "sacicu" studenata u setnji. No, nisu svi borci za "pravo lice Srbije" bili naivni: sa Milosevicevim pristalicama prosvercovalo se i nesto studenata iz Pristine koji su se odmah po izlasku prikljucili beogradskim kolegama. Navodno su i neki rakovicki radnici, izasavsi iz "Slobinog" autobusa, bacili zaduzene parole, povadili i rasirili zastave sindikata "Nezavisnost", pa se prikljucili protestu gradjana Beograda.

Tvrdokorne ili ovlascenim vodicima bolje opremljene Miloseviceve pristalice "dostojanstveno" su prolazile pored Beogradjana koji su im dobacivali ("Vratite se kuci", "Kuci, ovce", "Placenici", "Nadnicari", "Prodali ste se za dnevnicu i sendvic", ali i "Siptari, Siptari", "Ustase" i "Cigani"), pljuvali ih, otimali im transparente, polivali ih vodom, gadjali kesama s djubretom ili tukli letvama od otetih transparenata. Bili su to isti oni Beogradjani koji su pre deset godina docekivali Srbe sa Kosova suznih ociju , hlebom i solju. I dosljaci su, bar sto se tice indoktriniranosti, bili isti koliko i njihove poruke: "Slobo, slobodo", "Izdajice napolje" ili "Hvala za Dejton". Gnev je izazivalo mnostvo transparenata "Beograd je nas" ("nas" podvuceno crvenim) koje su nosili ljudi potpuno izgubljeni u Beogradu, vremenu i prostoru.

Kolone koje su organizatori "velicanstvenog mitinga" pustili preko Trga Republike prosle su najgore, ako zanemarimo one koje su sasvim prepustene sebi. Tako su neke grupice vodili seljaci koji znaju "precice" do Terazija: svoje iskustvo opisuju kao "debele batine". Uprkos potezanju batina, tucama koje su vec do podneva povremeno proizvodile okrvavljene glave, jasnim znakovima mogucnosti za ozbiljne masovne sukobe, Miloseviceva policija se nije pojavljivala sve do 14:15 sati, kada je pocelo potiskivanje borbeno raspolozenih demonstranata opozicije, sa ociglednim ciljem da ih se izbaci iz kadra koji zahvataju kamere drzavne televizije, strateski rasporedjene za direktni prenos mitinga podrske Milosevicu.

KO JE VISE POPIO

Odmah po povratku sa "velicanstvenog mitinga" Milosevicevi sugradjani, Pozarevljani, proglasili su sami sebe za najvece zrtve terora Beogradjana, jer su istrpeli najvise batina. Leskovcani se nisu slozili, isticuci da su batine podneli dostojanstvenije od gradjana Pozarevca. Utrkivanje za titulu najmodrijih i najpopljuvanijih, koju su beogradske "Vecernje novosti" raspirivale naslovima tipa "Ranjena dusa", prekinulo je saopstenje zitelja Prokuplja i okolnih sela Trnava i Bamburek. "Nije tacno da su Pozarevljani i Leskovcani najvece batine istrpeli u Beogradu. Verujemo da su i oni dobro tuceni, ali ne koliko i mi." U demantiju mitingasima Pozarevca i Leskovca kazu jos da su medju prvima stigli u Beograd, ali da su, zavedeni od svojih vodica, ne samo ostali bez transparenata i dobili batine, nego da je i njihov vodja puta Tomislav Mladenovic zvani Zljuna najgore prosao. Njega su tukli i "ucili da pliva u nekoj beogradskoj fontani".

Sa tribine svog mitinga Slobodan Milosevic je na skandiranje "Mi smo Slobini, Sloba je nas" i "Slobo, volimo te" odgovorio sa "Volim i ja vas" (odmahnuvsi rukom, kao preko one stvari) pa dodao da svi gradjani imaju pravo na slobodan saobracaj u Beogradu. Dok su njegove pristalice bacale transparente ne bi li se bez jos batina probili do svojih autobusa, policija je primila poruku. Setnje su zabranjene u interesu saobracaja - koji su drzavni kordoni vec sutradan blokirali uspesnije od opozicije, nacinivsi haos od Novog Beograda do Banjice - pa je, valjda sa istim ciljem, otpocelo i prebijanje gradjana koji na pesackim prelazima skandirali "Zeleno, volim te, zeleno" i "Uhapsite crveno". Batinanje obavljaju specijalne policijske jedinice, a juznoamericki recept batinasa u civilu, naoruzanih bejzbol palicama, primenjuju specijalci elitne jedinice MUP Srbije, inace stacionirane u Batajnici. Kodna imena policijskih jedinica i njihovih komandanata, na celu sa policijskim generalom Badzom (Radovan Stoicic, "legenda" veca od Arkana u istocnoj Slavoniji 1991), objavila je koalicija "Zajedno", za koju ocigledno radi neko iz policijskih vrhova, mada to ne znaci da ih filuje najtacnijim informacijama.

Ono sto je sigurno svodi se na banalne podatke da nijedan od autobusa koji su vozili na Milosevicev miting nije platio putarinu (sto je jednodnevni manjak od bar 27 hiljada maraka na naplatnim rampama) i da gubitak u radnim danima iznosi najmanje 1,5 milion maraka (a ako je petina od "preko 500 hiljada" ucesnika zaposlena, to je tri miliona maraka). Nije uracunat gubitak na benzinskim pumpama, gde je gorivo "za Srbiju" toceno besplatno. Prema podacima koalicije "Zajedno", Milosevicev miting u Beogradu kostao je 1,36 miliona maraka, bez troskova izrade transparenata, propagandnog materijala i drugih rekvizita.

Uz razne Race, Vrbase, Obilice, Zagubice i Crne Trave (koja je "crvena"), Peci i Prstine, na rezimskom mitingu nije vidjena parola "Ja sam Beogradjanin". Koliko ce to kostati Milosevica ne zna ni on sam. Niti mu to moze izracunati direktorka JUL-a, zena mu i supruga Mirjana Markovic. Izvesno je da nikakvog mitinga podrske Milosevicu u Beogradu vise nikada nece biti. Osim ako ga ne organizuje kao policijski kordon, kroz koji ce Srbija uci u XXI vek.

(AIM) Aleksandar Ciric