OPASNA MILOSEVICEVA CUTNJA

Srbija:Sta to bese OEBS ?

Posle izvestaja OEBS-a o pobedi opozicije u spornim gradovima, predsednik Srbije je izveo na beogradske ulice dosad nevidjene kolicine specijalaca i ne pokazuje nameru da prihvati ni glas svojih gradjana, ni glas demokratskog sveta

AIM, Beograd, 30.12.1996.

Mozda jos samo Slobodan Milosevic moze odoleti takvom pritisku: u protekla dva dana skoro da nema relevenatnog politickog faktora zapadne hemisfere koji mu nije porucio da mora postupiti u skladu sa preporukom delegacije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koja je, na njegov sopstveni poziv, dosla da utvrdi istinu o drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji 17. novembra. Licni izaslanik predsedavajuceg OEBS, Felipe Gonzales, nedvosmisleno je utvrdio da je opoziciona koalicija "Zajedno" pobedila u 13 gradova i devet beogradskih opstina - sto stotine hiljada gradjana u demonstracijama sirom Srbije tvrde vec nekih 40 dana - te da taj rezultat treba priznati. Predsednik Srbije je, medjutim, izveo dosad nevidjene kolicine policijskih specijalaca na ulice i ne pokazuje nameru da prihvati ni glas svojih gradjana, ni glas demokratskog sveta.

Predsednik Milosevic je, podsecamo, u svom pompeznom pismu americkom drzavnom sekretaru Vorenu Kristoferu pre nekoliko nedelja - pored toga sto mu je objasnio da ova zemlja ima besprekorno demokratski izborni sistem i sto mu je preporucio da se o dogadjajima u Srbiji informise u zvanicnim institucijama - napisao i da ce pozvati uglednu delegaciju OEBS da na licu mesta utvrdi stanje stvari. Precutao je, razume se, da su mu sami Amerikanci predlozili upravo takav potez jos 18 novembra - cim su uvideli da sa priznavanjem izbornih rezultata po kojima je opozicija pobedila u navecim gradovima u Srbiji nece ici bas tako lako. Uz to, organizovao je seriju mitinga podrske svom pismu i primio nebrojene telegrame u kojem je hvaljeno njegovo obracanje Kristoferu i lansirana parola da "Srbiju nece voditi tudja ruka".

Dakle, OEBS je pozvan - i delegacija je dosla vrlo brzo i to u neocekivano reprezentativnom sastavu. Ne samo sto ju je predvodio Felipe Gonzales, bivsi spanski premijer, socijalista sa bogatim i skustvom u otporu frankistickoj diktaturi i jedan od najuglednijih evropskih politicara, nego se tu nasao i Maks Kampelman, vrsan pravnik, diplomata sa pedesetogodisnjim iskustvom koji je, izmedju ostalog, pregovarao SALT 1 i SALT 2 sa bivsim SSSR (izuzetno teski i dugotrajni pregovori o ogranicavanju strateskog i nuklearnog naoruzanja) i neumorni borac za ljudska prava, vise ambasadora i bar jedan cuveni svetski pravnik. U Beogradu su boravili 20.i 21. decembra i razgovarali sa Milosevicem, Milanom Milutinovicem, ministrom spoljnih poslova SRJ, Goricom Gajevic, generalnim sekretarom SPS, Vukom Draskovicem, Zoranom Djindjicem i Vesnom Pesic, liderima koalicije "Zajedno" i njihovim pravnim timom, sa predstavnicima nezavisnih medija, sa studentima, predsednikom Gradske izborne komisije Beograda, predsednikom Prvog opstinskog suda (koji je u Beogradu ponistavao izbornu pobedu opozicije), sa v.d. predsednikom Vrhovnog suda Srbije. U Beogradu su se razliciti ucesnici u politickom sporu koji vec vise od mesec dana potresa Srbiju, prema Gonzalesu i njegovoj pratnji ophodili kako su najbolje umeli, i ponudili im najjace argumente kojima raspolazu.

Vlast je Gonzalesu ponudila vilu na Dedinju (koju je odbio i smestio se u hotel Hajat sa ostalima iz delegacije). Sef diplomatije Milutinovic, poznat po apsolutnom nedostatku umeca komunikacije sa stranim diplomatama bilo kog ranga, predstavio je Gonzalesa novinarima koji su ga cekali na beogradskom aerodromu recima "ovo je predsednik vlade", misleci verovatno da ce gostu prijati sto precutkuje da ipak rec o bivsem predsedniku vlade. Tokom zvanicnih razgovora su im urucene mape Srbije na kojima su crvenom bojom bila obelesena prostranstva na kojima je pobedila leva koalicija SPS-JUL-Nova demokratija, a sitnim zelenim tackicama mesta gde je posle drugog kruga pobeila opozicija. Dobili su i po paket lose prevedenih zakona i izbornih propisa. U saopsetenjima sa razgovora izrasena su ocekivanja da ce biti otklonjena "iskrivljena slika" koja "u delu medjunarodne javnosti" postoji o izborima u Srbiji, te da ce Jugoslavija uskoro zauzeti zasluseno mesto u OEBS (clanstvo joj je suspendovano) i drugim "medjunarodnim politickim, ekonomskim i finansijskim institucijama".

U koaliciji "Zajedno" su se za pocetak raspitali kako se u Spaniji - zemlji koja drzi do forme- oslovljava bivsi predsednik vlade. Zatim su po celu nos pripremali, prevodili i fotokopirali sve relevantne izborne dokumente, tako da su predstavnici OEBS, recimo za Beograd, dobili sve zapisnike Gradske izborne komisije, sve zalbe i tuzbe koalicije "Zajedno", kao i sve presude sudova. Pravnu stranu problema izlosili su ugledni profesori Pravnog fakulteta u Beogradu - Vojin Dimitrijevic, Vesna Vodinelic-Rakic, Dragor Hiber... Lideri koalicije otvoreno su odgovarali na pitanja o tome koje jos pravne mogucnosti postoje da se ipak prizna izborni rezultat od

1. novembra - ukoliko Milosevic bude zeleo da se elegantno izvuce iz politickog sah-mata u koji je sopstvenom krivicom upao, o sansama da se organizuje okrugli sto vlasti i opozicije (moze, rekli su, tek posle priznavanja njihove izborne pobede i uz cvrsta pravila i garancije), o oslobadjanju medija (prihvataju da dobiju drugi kanal RTS).

Svoj doprinos dao je i spanski ambasador u Beogradu - odveo je Gonzalesa da u ambasadi, u pratnji prevodioca gleda drugi dnevnik RTS. Saznaje se da je Gonzales bio impresioniran, mada je ponesto od mogucnosti medijske manipulacije spoznao u vreme frankisticke Spanije.

Vec 27. decembra, u zenevskom hotelu Interkontinental sastali su se Flavio Koti, svajcarski ministar spoljnih poslova i tekuci predsedavajuci OEBS, Felipe Gonzales i Nils Petersen, danski ministar spoljnih poslova koji 1. jaunara 1997. godine preuzima Kotijevu duznost. Istog popodneva objavljen je Gonzalesov izvestaj u kojem pise da je koalicija "Zajedno"17. novembra pobedila u Pirotu, Kraljevu, Usicu, Smederevskoj Palanci, Vrscu, Soko Banji, Nisu, Kragujevcu, Pancevu, Jagodini, Zrenjaninu, Lapovu, i u devet beogradskih opstina, te da poziva "obe strane, kao i sve politicke snage Jugoslavije" da prihvate i postuju rezultate lokalnih izbora. U Beogradu je odmah nastupila panika: sta je sa gradskom skupstinom, gde je opozicija iz ubedljive vecine hitnom i flagrantnom izbornom kradjom oterana u manjinu? Iz OEBS je stiglo objasnjenje da je rec o tehnickoj omasci u tekstu saopstenja, i da se aneksu izvestaja jasno pominje "Belgrade City Assembly" (gradska skupstina) i osam "municipalities" (opstina), sto je necijom nespretnoscu u saopstenju sabrano kao "devet opstina".

Reakcije su bile trenutne. Demonstranti u Beogradu - kojima je u medjuvremenu zabranjeno setanje ulicama da ne bi "ometali saobracaj" - i lideri koalicije "Zajedno" su na mitingu

1. decembra Gonzalesov izvestaj burno pozdravili povicima "pobeda, pobeda". Ozloglaseni RTS je negde u petnaestom minutu udarnog dnevnika prevazisao sam sebe saopstivsi da je izvestaj Felipea Gonzalesa potvrdio nadmocnu pobedu leve koalicije na lokalnim izborima - kao da je iko ikad sporio njihovu pobedu tamo gde su zaista pobedili - i potpuno precutavsi sta je receno o spornim gradovima. Nebrojeno puta je emitovana i neverovatna izjava Milana Milutinovica o "pobrkanim loncicima". Steta ju je ne citirati:"Prema oceni OEBS, opozicija je dobila vecinu, medjutim, kad se pogleda pazljivije spisak tih opstina, malo su tu pobrkani loncici, jer naravno ta delegacija za 24 sata nije mogla sve da savlada". Pojasnio je da je komisija OEBS "pobrkala loncice" kad je ocenila da je opozicija pobedila u Beogradu "i u nekim opstinama kao sto su Kragujevac, Uzice i jos neke" (nigde nije rekao koji bi to bili "ispravni loncici"). Odmah je poceo da relativizuje izvestaj koji je, kako rece, "preliminaran", jer ce se o njemu tek raspravljati u toj organizaciji. I on, kao i potpredsednik jugoslovenske vlade Nikola Sainovic dan ranije, pominje da sve mora resavati u "institucijama sistema" (ne odgovarajuci na pitanje sta su te institucije radile skoro mesec i po dana).

Koalicioni partner SPS, Nova demokratija, podrzava zakljucke OEBS. Vojisalv Seselj, lider Srpske radikalne stranke smatra da OEBS nije mogao doneti drukcije zakljucke, ali da je protiv njihovog mesanja u unutrasnje stvari. Iz sveta su stigla nedvosmislena upozorenja: "Zahtevao sam od Milosevica da nam svoj odgovor posalje najkasnije do pocetka iduce sedmice. Rec je o odlucujucem trenutku za Jugoslaviju i ceo region" (Flavio Koti); "Bilo koja akcija srpskih vlasti da uguse prava srpskog naroda moze samo da odvede Srbiju u dalju ekonomsku, politicku i diplomatsku izolaciju" (Dik Spring, irski ministar inostranih poslova i predsedavajuci Evropke unije); "Mozemo samo pozeleti da ce predsednik Milose vic izvuci lekcije iz svega sto se dogodilo i tako prekinuti svoju produsenu medjunarodnu diplomatsku izolaciju koja se moze okoncati samo njegovim priznanjem i prihvatanjem rezultata lokalnih izbora"(Hans van den Bruk, evropski komesar); "Srbija mora da postuje sve svoje medjunarodne obaveze i da krene prema demokratiji pre nego sto bude mogla da ocekuje da ce biti prihvacena za punopravnog clana medjunarodne zajednice" (saopstenje americkog Stejt departmenta). Oglasio se i britanski Forin ofis, Visoki komesar Karl Bilt... Jedino cuti Slobodan Milosevic.

Pored svega navedenog, pored sve glasnijih pretnji ponovnim uvodjenjem sankcija (koje bi Srbija vrlo tesko ekonomski prezivela), pored toga sto ce on licno od ikone Dejtonskog mira ponovo postati osoba cije se ime u finijem medjunarodnom drustvu ne pominje, predsednika Srbije bi posebno morale da zabrinu dve stvari. Prva je sve glasnije ogradjivanje Crne Gore od njegove politike. Predsednik Momir Bulatovic izjavio je da se ne moze Crna Gora svrstavati na bilo ciju stranu u srpskom sukobu, "ali sasvim legitimno isticemo zahtev da se u interesu opsteg dobra, u interesu razvoja SRJ, razrese problemi u Srbiji i to efikasno, pravedno i sto pre". Premijer Milo Djukanovic je pominjao i na Ustavu zasnovanu zastitu Crne Gore. Toj Republici, naime, nikako ne odgovara da u paketu sa Srbijom zaradi sankcije. Druga Miloseviceva velika briga trebalo bi da bude bozicna poruka patrijarha Pavla - objavljena 28. decembra iako je pravoslavni Bosic tek 7. januara. Patrijarh sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve porucuje da "postovanje zakona i pravde obavezuje sve na postovanje slobodno izrazene volje naroda, onemogucavanje samovolje i nasilja koje narodu i drzsavi nikad dobro nece i ne mogu doneti", kao i da "nema nista tajno sto nece biti javno, ni sakriveno sto se nece otkriti, da cemo svi izaci na Njegov (Bosji) pravedni sud pred kojim se nece moci opravdati neistinom, nepravdom i zlocinom"...

Prema oceni BBC, Milosevicev problem je u tome kako da izadje u susret svetu, a da ne prizna pobedu opoziciji. Reklo bi se da je to cak i za Milosevica potpuno nemoguc poduhvat. Ostaje mu onda - ili da prizna opoziciji pobedu (pa makar RTS to proglasio i predsednikovim sopstvenim trijumfom), ili da pojaca represiju i teror, pa da neograniceno vlada dok se tako vladati moze. I on bi, medjutim, morao znati da se tako narocito dugo vladati ne mose.

(AIM) ROKSANDA NINCIC