UNIVERZITET STVARA KADROVE - PERPSKETIVU TREBA DA STVARA DRZAVA

AIM JUNIOR Pristina

Vec sest godina Univerzitet u Pristini funkcionise samostalno i van svojih objekata, sto je posledica udaljavanja nastavnika i albanskih studenata iz njihovih objekata od strane srpskih vlasti. Od tada je dve generacije studenata zavrsilo ovaj Univerzitet, koji su studije zapoceli u privatnim kucama i sa novim nastavnim planovima i programima. Imajuci u vidu sve teskoce s kojima su se mladi suocavali svih ovih godina, s pravom, vec neko vreme, postavlja se pitanje: Koje su perspektive studenata koji su zavrsili ili su pri kraju studija kada se zna da srpska vlast ne priznaje diplome fakulteta u Pristini na nastavnom albanskom jeziku.

Rektor Univerziteta u Pristini, Ejupom Statovci, na pitanje, da li postoji perpektiva za akademske gradjane, izmedju ostalog kaze: " Broj od preko 4 000 studenata svih fakulteta na ovom Univerzitetu dovoljno govori o odlucnosti u njegovom funkcionisanju i nasim nastojanjima da osiguramo kvalifikovane kadrove. Interesovanja mladih posle diplomiranja, kaze Statovcu, su razlicita. Neki nastavljaju postdiplomske studije u okviru naseg Univerziteta, a drugi nastavljaju studije van Koosva, dok se ostali snalaze kako znaju i umeju, zaposljavajuci se po privatnim firmama i drugim radnim mestima", objasnjava Statovci.

I iz samog obrazlaganja postavljenog pitanja Statovcuju, moze se zakljuciti da i on govori o veoma zamagljenoj perspektivi onih koji zavrsavaju studije na ovom Univerzitetu. Neki optimizam se ne vidi ni posle cetiri meseca od potpisivanja sporazuma Milosevic - Rugova o povratku mladih Albanaca u skolske objekte, sto se na ovim prostorima pod njime podrazumeva i priznavanje legitimnosti ovih studija od strane srpskog rezima. A to sto ni danas on ne priznaje skolovanje albanaca bez njegove kontrole i ne uvazavaju stecene diploma ovog Statovci kaze: "Nasa dokumenta ne prihvata samo okupatorska vlast, za koju mi inace ne pripremamo kadrove, ali diplome prihvataju svi Univerziteti u Evropi i Americi", podvlaci Statovci.

Prema ovome, ali imajuci u vidu i cinjenicu da je privredna sitacija na Kosovu osiromasena, mladi visokoobrazovani Albanci, ali i drugi mladi, primorani su da svoju perpektivu potraze u zapadnim zemljama. To se uglavnom i dogodja, jer veliki broj njih, racuna se da ih je preko 200 hiljada, danas boravi u pre svega evropskim zemljama, radeci poslove koji nisu u skladu sa njihovom profesionalnom sremom, ili su smesteni po izbeglickim kampovima, prezivljavajuci od i pomoci drzave u kojoj se nalaze i cekajuci stvaranje perspektive za zaposljavanje na Kosovu.

S druge strane, deo albanske omladine, koji danas nastavljaju studije na pristinskom paralenom Univerzitetu ili su ih pak zavrsili, a koji su odlucili da ostanu na Kosovu, vrlo su optimisticni, iako ni njima samima nije jasno na cemu taj optimizam zasnivaju. Tako, student na tehnoloskom fakultetu, Isa Morina, izjavljuje da ce posle diplomiranja da nastavi postiplomske studije, dok o perpektivi kaze da o tome nije razmisljao, ali da je ipak ubedjen da ce se snaci.

Buduca pravnica Sabrije Jashari, kaze da za sada, dobijenom diplomom nema neke perpektive, ali se nada boljim danima. Njena koleginica, rodom iz Kline, misli da ce jednoga dana postati sudija i da ce sprovoditi pravdu. Na pitanje u kojim sudovima misli da sprovodi pravdu ona kaze: "Nadam se da cemo se jednoga dana vratiti u nase objekte i da ce proraditi nase institucije". Mladi Sultan Dobraj zeli da upise postdiplomske studijama, na odseku krivicnog prava. On svoju perpektivu i prijatelja i kolega vidi u resenju pitanja Kosova: "Prvo se mora resiti to pitanje, kao i da se otvore radna mesta. Prespektiva je u slobodi, nezavisnosti, kako je to izrazeno Ustavnom deklaracijom od 2. jula i materijalizovano Ustavom od

1. septembra u Kacaniku, dakle u resenju nacionalnog pitanja", kaze mali "politicar" Dobraj. Ima i misljenja da je, bez obzira na sadasnje mogucnosti zaposljavanja posle zavrsenih studija, ipak najvaznije da se ne prekida proces stvaranja kadrova, za "trenutak kada oni budu potrebni". "Mislimo da je bolje imati skolovane ljude koji ne rade, nego polupismene ili da idemo po svetu" porucuje u glas grupa studenata.

I rektor albanski studenata, Statovci kaze da "svidjalo se to nekome ili ne, perpektiva jednog drustva se odredjuje drzavnim programom i da se na Kosovu moraju stvarati drzavne institucije, jer niko ne moze pruziti bolju perspektivu od drzave" misljenja je Statovci.

Ali sasvim drugo pitanje je, koliko su oko ovog problema uradile upravo institucije Kosova, na cijem su celu Albanci. Do sada se nije islo dalje od verbalnih izjava. Tako, lider kosovskih Albanaca dr. Ibrahim Rugova je nekoliko puta pozvao albanske biznismene da zaposljavaju mlade Albance koji su zavrsili studije. Nije poznato koliko su se albanski poslodavci odazvali ovom apelu, ali se zna da u nedostatku institucija, privatni preduzetnici nemaju neku kadrovsku politiku, koja bi bila bazirana na zakonima i normama, vec oni nju sprovode vodjeni njihovim licnim interesima. Ova bezperspektivna situacija se moze jos vise pogorsati, kada se zapocne sa realizacijom potpisanog sporazuma izmedju Vlade Nemacke i SRJ, o povratku albanskih azilanata iz ove zemlje.

Ono sto je Izvesno je da ce armija mladih Albanaca izgleda jos da popriceka da bi pokazali sta znaju i umeju. Do tada ce dragoceno vreme i energiju izgleda najvise trositi negde na ulici. Sve dok neko ne pruzi formulu na pitanje: kako obezbediti normalnu buducnost, pravo na rad, pa samim tim i napredak drustva u celini, odnosno normalan zivot za sve one koji na to imaju pravo.

Rrahman PACARIZI AIM Pristina