"DOSLO DOBA DA SE MENJA SLOBA"

Istrazivanja: "Protest '96" pod lupom sociologa

AIM, Beograd, 27. 12. 1996.

Jedna, razdragana, sarena Srbija, seta, zvizdi, pisti, duva u brodske trube, zvecka kljucevima i trosi glasne zice, braneci glasove na lokalnim izborima i svoj dobar glas. Prvih dana u studentskoj koloni, a ovih dana i u "glavnoj", krecu se momci sa bubnjevima, koji udaraju tako vrucu sambu da i matorci oko njih pocinju da igraju. Iznad njihovih glava viori se zastava Brazila. Kazu da je to ocigledno "prizivanje strane intervencije od strane Brazilki iz karnevalske povorke u Riju".

Prvih dana protesta demonstranti su nosili srpske zastave. "Dezurni cuvari" rezima u RTS rekli su da na ulicama demonstrira "sacica nacionalista". Demonstranti su sledecih dana nosili zastave Evropske unije, zapadnoevropskih zemalja, SAD, Kanade. Rezim ih je odmah proglasio "izdajnicima" i "stranim placenicima". Zanimljivo je da se zbog zastave "Ferarija", koja se svaki dan viori medju setacima, jos ni jedan "komentator" nije oglasio.

Pre tri dana ovoj Srbiji suprotstavila se, ona, druga Srbija, koja nosi samo jednu sliku - Slobodana Milosevica, sa porukom da je on Srbija. Njima je predsednik porucio da i on njih voli (zar je politika pitanje ljubavi?) i objasnio im da kada bi "ti koji pokusavaju da destabilizuju Srbiju, uspeli, Srbija ne bi nista vredela". Ostalima je predsednik porucio da su "petokolonasi", a zna se kako valja sa njima. Policija je pendrecenjem demonstranata sledecih dana to jasno stavila do znanja.

Srpska posla

Ovo je samo delic price za istoriju koja se ovih dana pise na beogradskim ulicama. Jos od prvih dana protestnih okupljanja gradjana i studenata u Beogradu i drugim gradovima Srbije, izvestaci i analiticari pokusavaju da objasne ovaj protest, da ocene njegove ciljeve i domete. Cini se, medjutim, da niko, izuzev Srba, ne moze razumeti ovu zamrsenu pricu. Tako su u svet, ali i domacu javnost, prvih dana krenule razlicite informacije. Jednima se cinilo da slike Draze Mihajlovica, koje su nosili neki demonstranti, znace da je protest nacionalisticki. Drugi su se pitali, da li zaista jos postoje oni koji uistinu misle "da jedna slika, pa bila to i Draze Mihajlovica, predstavlja vecu opasnost od brutalne kradje izbornih rezultata". Treci su ostali zapanjeni pred cinjenicom "da je moguce da neko misli da Srbiji preti opasnost od onih koji pevaju 'Boze pravde' i slave slavu, a ne od onih koji sviraju Internacionalu i ex-Yu himnu, i koji su zarad svojih ratnicko-lopovskih strasti, oskrnavili simbole u koje se kunu, koji su svojim delovanjem ovom narodu ogadili i najcasnije antifasisticke i slobodarske ideje bivse Jugoslavije".

Ko su, dakle, "kvislinzi", "petokolonasi", kojima setnja postaje nacin zivota, i jedini nacin borbe za demokratiju, a koji smetaju, iako je to tesko zamisliti (sem na ekranima RTS) da bilo kome, pa i onome koji u ovoj zemlji jos uvek ima gde da zuri i sta da radi, vise smeta zastoj u saobracaju nego nemogucnost da od svog rada pristojno zivi, ili da mu kradu mir i vreme oni koji nece da dopuste kradju gradjanske volje?

Niz dilema, od toga ko su ucesnici protesta, do toga kakvi su im ciljevi i vrednosni stavovi, pokusao je da razresi istrazivacki tim Instituta za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, analizirajuci razlicite aspekte "Protesta '96" i pokusavajuci da pronikne u sustinu aktuelnih previranja u Srbiji.

Politicki, gradjanski i socijalni bunt

Tim saradnika Instituta (Marija Babovic, mr Vladimir Vuletic i mr Slobodan Cvejic) uz grupu studenata sociologije, osmislio je i sproveo istrazivanje in vivo (od 8. do 14. decembra) kojim su obuhvaceni ucesnici protestnih demonstracija u Beogradu koje organizuje koalicija "Zajedno". Osnovna ideja istrazivanja bila je da se proceni da li je protest pretezno politicki ili socijalni, u kojoj meri je urban, da li je nacionalisticki ili gradjanski.

U protestu ucestvuje gotovo isto muskaraca i zena, a najvise je onih izmedju 20 i 29 godina (29,7 odsto), potom izmedju 40 i 49 godina (23 odsto), a onih koji imaju manje od 19 godina je 3,3 odsto. Medju demonstrantima izmedju 60 i 69 godina je 10,9 odsto. U protestu ucestvuje veoma malo proizvodnih radnika (8 odsto). Najaktivniji su su gradjani sa srednjom strucnom spremom (48,4 odsto) i visokom i visom (45,8 odsto). Najmanje je demonstranata sa osnovnom skolom i nizim obrazovanjem (dok ih u ukupnoj populaciji ima preko 57 odsto, medju demonstrantima ova obrazovna kategorija zastupljena je samo sa 2,7 odsto). U demonstracijama ucestvuje najvise strucnjaka (24,4 odsto), pri cemu dominiraju stucnjaci iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka. Zatim slede studenti i ucenici (21 odsto), pa sluzbenici i tehnicari (15 odsto), dok ih u stopu prate penzioneri sa (14 odsto). Vecina ucesnika je zaposlena u javnom sektoru (70 odsto), a prema granama delatnosti, najvise je zaposlenih u oblasti obrazovanja, kulture i umetnosti (28 odsto). Istrazivanje je, takodje, pokazalo da su ovo izrazito urbane demonstracije, odnosno da je medju demonstrantima 91,5 odsto stanovnika urbanih sredina.

Politicki profil ucesnika protesta bitno odstupa od predstave da je rec o demonstracijama koalicije "Zajedno". Rezultati istrazivanja pokazuju da 51 odsto ucesnika predstavlja simpatizere ili clanove stranaka iz koalicije. Medjutim, 30 odsto ucesnika nisu ni clanovi ni simpatizeri nijedne stranke. U okviru polovine koja obuhvata pristalice koalicije, ima 13 odsto clanova DS, SPO i GSS, a 23,8 simpatizere neke od ovih stranaka. Pored toga, 14,7 odsto pristalica podrzava Koaliciju, to jest, sve tri stranke, sto vec govori, smatraju istrazivaci, o nesto opstijoj opozicionoj politickoj orijentaciji.

Medju ucesnicima protesta na beogradskim ulicama ima i gradjana koji su ranije podrzavali predsednika Srbije, Slobodana Milosevica. Istrazivaci su sumnjali da ce ispitivanjem u sredistu demonstracija uspeti da registruju stvarni broj onih koji su nekada podrzavali Milosevica, ali iz dobijenih podataka, kazu moze se pouzdano tvrditi da ga je svojevremeno podrzavalo bar 17,3 osto sadasnjih ucesnika protesta.

Jedan od osnovnih motiva sa kojima su usli u istrazivacki projekat bilo je razresenje dileme da li je rec o politickom ili sirem socijalnom protestu. Iako je od samog pocetka bilo jasno da je osnovni povod protesta ponistavanje drugog kruga izbornih rezultata, istrazivaci su posumnjali da se ispod ovog manifestnijeg razloga kriju zahtevi za mnogo dubljim i sirim procenama, koje bi protestu dale socijalni karakter. Rezultati istrazivanja su pokazali da je, ipak, rec o politickom protestu, ali ne u uzem smislu izbornih rezultata. Naime, priznavanje rezultata drugog kruga lokalnih izbora pojavljuje se kao najvazniji zahtev (u 55,7 odsto slucajeva), dok, istovremeno 40,2 odsto ispitanika kao jedan od najvaznijih zahteva ubraja promenu rezima na celu sa Slobodanom Milosevicem. U prilog tezi o sirem socijalnom karakteru protesta idu podaci o tome da se kod 30,6 odsto ispitanika medju zahtevima protesta javlja i zahtev za demokratizacijom.

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da izgradjuje drustveni sistem slican onima u Zapadnoj Evropi, ispitanici se listom opredeljuju za izgradnju drustva po zapadnom modelu i cak 92,9 odsto odgovara potvrdno. Medjutim, iza te verbalno potvrdjene zelje stoje mnogo realniji i mnogo znacajniji pokazatelji. Drugim recima, zahtevi demonstranata su mnogo univerzalniji i ticu se pre svega zahteva za prosirenjem slobode i dostojanstva. Kao najveca ocekivanja od protesta vecina ispitanika pominje: prosirenje slobode 51,6 odsto, a tek zatim slede sigurnija buducnost 31,9, poboljsanje standarda 19,7, zajednicki zivot Srba u jednoj drzavi 8,3 i napredak u karijeri 7,5 odsto. Sve to, kazu istrazivaci, upucuje na zakljucak da je sloboda kao osnovna vrednost liberalne ideologije kljucni pokretacki motiv protesta. O liberalnom karakteru dodatno svedoci i stav prema znacaju privatne svojine kao uslovu za drustveni napredak. Potpuno ili u najvecoj meri sa takvim se stavom slaze oko 80 odsto ucesnika demonstracija.

Lazna dilema

Prema nalazima istrazivanja, dilema da li je protest gradjanski ili nacionalni je - lazna. Ucesnici protesta vezuju se za demokratske ciljeve i gradjanske vrednosti: 56,5 odsto njih kao jedan od najvaznijih zahteva protesta navodi priznavanje rezultata izbora, dakle, postovanje individualnog prava glasa i legitimiteta izborne procedure, 21,8 odsto trazi uopsteno demokratizaciju, a zahtev za slobodom medija javlja se u 17,2 odsto slucajeva. Kao jedan od razloga za prikljucenje protestu njih 59,8 odsto navodi osecanje za pravdu i slobodu birackog opredeljenja, a 23,2 odsto izgradnju drustva slicnog onima u Zapadnoj Evropi. Ubedljivo najvise je ispitanika koji nakon odlaska vladajuceg rezima ocekuju afirmaciju individualnih vrednosti 52,4 odsto njih bi se osecalo dostojanstvenije i slobodnije, a na drugom mestu je vera u sigurniju buducnost sa 32,2 odsto.

U pokusaju da odgovore na pitanje koliko ima nacionalista medju demonstrantima, istrazivaci su dosli posrednim putem: medju demonstrantima 13,3 odsto ispitanika direktno zamera Slobodanu Milosevicu da je naneo stetu srpskoj naciji ili nacionalnom interesu, ili da je zapostavio srpsko nacionalno pitanje. Dok 89,2 odsto smatra da aktuelni predsednik u svojoj karijeri nije ucinio nista korisno za Srbiju, svega 6,7 odsto smatra da je dobro sto je probudio nacionalnu svest. Dalje, 8,3 odsto ispitanika smatra da je jedna od stvari koja bi se promenila nakon promene vladajuceg rezima to sto bi se srpski narod izborio za zivot u jednoj drzavi. Kontrolom preko veze sa ostalim pitanjima iz upitnika, istrazivaci su ustanovili da ova poslednja varijabla najdoslednije izdvaja nacionaliste od drugih.

Protest '96, koji se vise od mesec dana valja ulicama Beograda, nesumnjivo je politicki protest, ali je vazno naglasiti da je rec o protestu u kome su se vodje opozicije stavile na celo i koje za sada upesno artikulisu zahteve protesta nego o organizovanom protestu opozicionih stranaka. Pre svega, na protestu ucestvuje gotovo trecina gradjana koji se ne izjasnjavaju ni kao clanovi ni kao simpatizeri politickih stranaka (30,4 odsto. Svega 13 odsto ispitanika su clanovi stranaka iz koalicije "Zajedno", a samo 3,5 odsto demonstranata uzvikuje parole podrske opoziciji i vodjama opozicije. Takodje, samo 6,2 odsto ispitanika smatra da se opozicionim vodjama ima zahvaliti za dugotrajnost protesta.

Sudeci po ovim nalazimaa, istrazivaci smatraju da se tesko moze govoriti o protestu koji je, pre svega, organizovan od strane opozicije. Mnogo je uverljivija pretpostavka da su vodje opozicije samo dobro artikulisale zahteve demonstranata. Kao osnovni zakljucak vezan za organizovanost protesta moglo bi se reci da postoji poverenje u vodje opozicije okupljeni gradjani nisu tu zbog vodja i proste zamene licnosti na vlasti vec je rec o specificnim politickim zahtevima.

Istrazivanje Instituta obuhvatilo je ispitivanje veze izmedju studentskog i protesta koalicije "Zajedno". Medju ispitanicima pronadjeno je 20,7 odsto studenata i ucenika. Demonstracije svoju dugotrajnost mogu zahvaliti izmedju ostalog ili iskljucivo studentskom protestu, smatra 21,1 odsto ispitanika, a u takvoj oceni studenti su bliski preostalom delu uzorka. Stariji i studenti su veoma slicni u citavom nizu osobina: u stavovima, vrednosnim opredeljenjima, prepoznavanju ciljeva protesta, ponasanju na demonstracijama (osim sto studenti malo vise setaju, a stariji malo vise slusaju govore).

Protest '96 ima jos jednu osobenost - nove demonstrante: njih 18,7 odsto ni u jednoj ranijoj prilici nisu izlazili na ulice. Oni su i znacajnije stranacki neopredeljeni (41,1 odsto nisu ni clanovi, niti simpatizeri politickih stranka) nego iskusni demostranti (28 odsto). Najvise novih demonstranata je iz redova studenata i rukovodilaca, a zanimljivo je da nema ni jednog radnika iz proizvodnje koji se prvi put pojavljuje na demonstracijama.

Gotovo 81 odsto anketiranih gradjana izjavilo je da u protestu ucestvuje od prvog dana, dok su se ostali prikljucili nekog od sledecih dana, 67,3 tvrdi da na demonstracijama ucestvuje od pocetka do kraja (sva tri sata), 11,9 samo seta, 13,2 samo slusa govore i vesti, dok 7,5 odsto kombinuje ove aktivnosti. Jezgro protesta, prema nalazima istrazivanja, cine oni koji u njemu ucestvuju od pocetka, dolaze svaki dan i ostaju od pocetka setnje do kraja govora. Prema procenama u protestu svakodnevno ucestvuje prosecno izmedju 80-120.000 ljudi, od toga 60-90.000 "setaca" i 20-30.000 onih koji samo slusaju govore lidera.

Sto se parola i poruka tice, 40 odsto ispitanih tvrdi da ne uzvikuje ni jednu, 15 odsto vice "bando crvena", 11,7 zvizdi i vice uaaaa, 61,4 odsto koristi bucne rekvizite, dok 7,5 koristi vizuelne. Uprkos pritiscima, hapsenjima i maltretiranju za koje je u vreme ispitivanja znala vecina demonstranata, 65,8 odsto njih je izjavilo da bi bili spremni da bacaju jaja i kada bi znali da ih snima policijska kamera, dok je 98,3 odsto je spremno da protest podrzava do kraja, bez obzira koliko to trajalo. Ova ocena, smatraju istrazivaci, vise govori o njihovom subjektivnom stavu vezanosti za protest nego sto moze doprineti oceni o stvarnom ponasanju.

Mada se mnogim posmatracima cini da setnja postaje nacin zivota, u Beogradu ljudi nisu tako spremni da ogorcenje izbornom prevarom, kroz koju su na povrsinu isplivali svi animoziteti stanovnistva prema vlasti, zamisle kao nacin zivota. To sto su veseli u nepreglednim kolonama je od saznanja da nisu sami, i nade da bi se, mozda, ovih meseci, ili barem godina, moglo nesto promeniti, pozeljno predsednik republike. Mozda zato medju demonstrantima pored "Setaca" i "Setacice", najbolju prodju ima bedz sa natpisom "Doslo doba da se menja Sloba". A u celini gledano, malo je veselih u ovoj zemlji.

(AIM) Vesna Bjekic