BLOKADOM PROTIV PLJACKE

Seljaci Vojvodine traze svoj novac

AIM, Beograd, 12. 1996.

Posto im nije isplacen novac za ugovoren i isporucen suncokret, soju i secernu repu, zemljoradnici u Vojvodini su blokrali ulaze u uljare i secerane, a oko Zrenjanina i puteve

Nasa je roba kod njih, nije njihova kod nas. Mi cemo drzavi platiti, kad ona plati nama. To su recenice koje najsazetije ilustruju razloge bunta vojvodjanskih seljaka koji su ovih dana blokirali ulaze u uljare i secerane, a u nekim delovima Backe i Banata - posebno oko Zrenjanina i Zablja - napravili i prepreke na regionalnim putevima. Prvog dana (u ponedeljak) seljaci su prepreke sa puta sklonili oko 16 casova. Najavili su da prepreke vise nece uklanjati i da ce blokada trajati danonocno uz poruku: ko slavi Bozic sada, neka slavi; dezurace u blokadi kad budu slavili oni sto Bozic praznuju po starom kalendaru, ako bude trebalo.

Razlog protesta je novac. Ovogodisnji rod suncokreta, soje i secerne repe seljaci su fabrikama isporucili postujuci ugovore. Do danas za to, uglavnom, nisu dobili ni dinara. Da ubrza bunt postarala se drzava upucujuci im poslednje opomene zbog neplacenog poreza. Uprava javnih prihoda uredno zaracunava kamatu na poreska resenja od 1. novembra. Seljaci znaju da posle takvog obavestenja sledi prinudna naplata (ovde se to tradicionalno zove "fendovanje"). Kamate na novac koji seljacima stoji zarobljen u fabrikama se ne obracunavaju. Zato ne cudi upozorenje jednog od zemljoradnika:"Ko dodje da me fenduje, ja mu kazem, ubicu ga na kapiji".

Ma koliko da je toj recenici emocija i preterivanja, oslikava raspolozenje zemljoradnika kojima je dozlogrdilo da bude drzavni servis besplatne hrane.

Cetiri zahteva

Blokadu puteva najavio je sedmicu ranije predsednik Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije Djordje Grabandic upozorenjem da se od Republicke i Savezne vlade ocekuje da ispuni cetiri sindikalna zahteva: da se seljacima isplati neplacen rod, da im se omoguci overa zdravstvenih knjizica bez obzira da li su platili porez, da se oslobode dazbina i da drustvena gazdinstva budu oslobodjena vracanja kredita. Garabandic uporno ponavlja da su zemljoradnici sve dazbine drzavi platili kroz cenovnu politiku i da su, na isti nacin, i gazdinstva odavno vratila kredite.

Poljoprivrednici sa Ceneja, sela salasa nadomak Novog Sada - tradicionalno bogatog i poznatog po izuzetno plodnim oranicama - isticu da im "Sojaporitein" iz Beceja duguje 1.350.000 dinara (taj dug je trenutno tesko preracunati u cvrstu valutu posto crni kurs nemacke marke nije vise fiksiran na 3,5 dinara, kao sto je bio kad je roba isporucena, nego se penje i do 3,95 dinara za marku). Do sada su dobili svega 70.000 dinara. U nesto ostrijem razgovoru o novcu u "Sojaproteinu" su im rekli - najbolje da dodjete i uzmete svoju soju nazad.

Slicno su prosli i sa seceranama. Za isporucenu repu ne daje im se novac, ali im se nudi trampa - secer za repu. Pariteti cena su krajnje nepovoljni. Jedan kilogram secera vredi 18 kilograma secerne repe. Ceni se, zatim dodaje 9,5 odsto poreza na promet (pa se seljacima, dodatno, oporezuje ono sto je vec jednom oporezovano) i transportni troskovi. Takav secer seljaku vredi 5,25 dinara. Cak i da prihvati trampu, on se pita gde bi prodao robu, posto se secer na novosadskim pijacama trenutno prodaje po 3,60 di nara. Realno je ocekivati da bi, ako bi i poljoprivrednici ponudili secer, njegova cena jos vise pala i time oborila i cenu isporucene secerne repe.

Dok objasnjavaju kako je Vlada gluva na sve njihove zahteve ("vlast vec pet-sest godina misli da smo mi blesavi") upozoravaju da se litar tecnosti za unistavanje repine pipe menja za 200 kilograma secera. Ta ista tecnost je u Madjarskoj 70 odsto jeftinija. Upozoravaju da je i nafta iz kompenzacije dinar skuplja nego na trzistu, a da je vestacko djubrivo jos i loseg kvaliteta.

Gluva i spora vlast

"Vojvodjanski poljoprivrednik je, tradicionalno, pravi robni proizvodjac i on je navikao da za svoju robu dobije novac" - objasnjava u razgovoru za AIM predsednica Zadruznog saveza Vojvodine dr Ljiljana Vasic. Ona napominje da sa centralizacijom mera u poljoprivredi, nema ekonomske politike, odnosno da treba postovati regionalne specificnosti. Primecuje, takodje, da poljoprivrednici u Vojvodini nemaju naviku da robu gomilaju kod kuce, niti vidi potrebu da se oni usmeravaju ka sivoj ekonomiji - nakupcima, preku pcima i ostalima koji dalje grade cenu finalnog proizvoda. Dr Ljiljana Vasic insistira i na cinjenici da je Vojvodina bila u stanju da poljoprivrednom proizvodnjom ishrani vise od 20 miliona stanovnika i da nema razloga da to ne moze u drzavi sa upola manje gradjana.

Na pitanje da li fabrike stvarno nemaju novca kaze da ima utisak da fabrike, u stvari, diktiraju povecanje cene svojih proizvoda. Receno obrazlaze primerom ulja. Litar se proizvede iz 2,5 kilograma suncokreta, pri tom se namerno previdja da ulje nije jedini proizvod i da uljarama ostaje za prodaju suncokretova sacma i jos ponesto. Ako i jeste skupa ambalaza, to nije stvar proizvodjaca suncokreta.

Zadruzni savez Vojvodine je ponudio Vladi resenje problema nastalih neisplacivanjem uljarica i secerne repe. Tradicionalno, Vlada je reagovala kasno, a smisao njenih mera jos nije sasvim jasan, pa se moze dogoditi da predlozeno izgubi znacaj.

Gde je novac

I sada, kao i mnogo puta do sada, zemljoradnici upozoravaju da im nije cilj skupa hrana. Insistiraju na cinjenici da kilogram hleba ne bi smeo biti skuplji od dva kilograma brasna, a kilogram mesa ne bi smeo biti prodavan za vise od 2,2 kilograma tovljenika. Po tim racunicama, kilogram hleba ne bi smeo biti skuplji od 48 para, odnosno, propisana vekna od 600 grama bi kostala oko 29 para. Slicno je i sa cenom mesa, ukoliko se vodi racuna da klanice kilogram stoke otkupljuju po 7,5 dinara. Uz to, upozoravaju i na podatak da traktor srednje velicine danas kosta koliko i 15 do 20 vagona psenice, a da mu cena ne bi smela biti visa od tri vagona psenice. Racunica je izvedena da bi se dokazalo koliko je, zapravo, potcenjen zemljoradnicki trud.

Seljake je iziritirala i cinjenica da su fabrike koje im najvise duguju ulozile prilicne sume u svoja postrojenja. "Dijamant" u Zrenjaninu ulozio je, prema nekim podacima, 12,5 miliona dolara u novu proizvodnu liniju, a seljacima duguje oko 80 miliona dinara. Zemljoradnici vec godinama kukaju da im je mehanizacija zastarela, da su traktori stariji od traktorista, ali im je, sve to, uzalud.

Drzava, ocito, racuna da ce seljak, ma cime pretio, kad dodje vreme setvi zasejati njive da "korov ne bude visi od kukuruza", da ce se sam postarati koliko moze oko agrotehnickih mera, da ce prosvercovati jeftinije djubrivo i zastitna sredstva, da ce, naravno - uredno platiti porez.

To sto seljaci vec godinama vicu kako nemaju novca, niko ne cuje. Kao sto niko ne obraca paznju kad seljak sa Ceneja kaze: "I ja bih znao da obrnem njihovih 1.350.000 dinara da su njihovi novci kod mene, ali nisu; moji su kod njih i oni ih obrcu, bez kamate".

(AIM) Milena Putnik

Okvir:

BEZ ZASTITE

Po procenama Zadruznog saveza Vojvodine, na njivama u Pokrajini je proizvedeno i isporuceno fabrikama 140.000 tona soje, 350.000 suncokreta (a to znaci 135.000 tona ulja) i 2,5 miliona tona secerne repe (koji daju 270.000 tona secera). Vrednost te robe je oko 1,5 milijarde dinara. Procenjuje se da su fabrike u proizvodnju ulozile kroz razne oblike kompenzacije jednu trecinu te sume. Deo novca (300-400 miliona) su isplatile. Ostalo duguju.

Problem je nastao i kad je Savezna vlada, po zelji secerana, uvezla nekih 240.000 tona zutog i konzumnog secera po dampinskim cenama. Uvezeno je i ulje. Domaci proizvodjac nije ni na koji nacin, stvarno, zasticen.

Vlast je, putem pisma koje je ministar poljoprivrede srpske Vlade Nedeljko Sipovac uputio predsedniku Nezavisnog sindikata zemljoradnika Djordju Garabandicu, promucala nesto o tome da ce republicka zahtevati od savezne Vlade da odmah obustavi svaki uvoz secera i jestivog ulja. Sipovac u tom pismu navodi da se od Narodne banke Jugoslavije trazi novac ("iz realnih izvora") za isplatu "odredjenih kolicina" suncokreta i secerne repe "sto znaci da bi se izvrsila delimicna isplata u novcanom obliku".

Novcani oblik delimicne vrste spominje se, po svemu sudeci, zbog volje vlasti da seljacima rod suncokreta, soje i secerne repe isplati kompenzaciono: za dizel gorivo, mineralna djubriva i riblje brasno. Zanimljivo je da ce se tako, kroz robu, naplatiti i porez.

U Zadruznom savezu Vojvodine isticu da se drzava dosetila kako da uzme porez od seljaka koji nemaju da ga plate. Posto u zadrugama postoje spiskovi sta ko je i koliko prodao, oni su posluzili da se blokiraju racuni zadrugama i tako naplati porez od seljaka.