DIVLJI ALBANSKI TERMIDOR

AIM Junior Tirana

• Bivsi komunisticki politicki funkcioneri, osudjeni na 484 godina zatvora. Albanski "Nirberg" prolazi kroz svoj filter 36 bivsih funkcionera stare komunistricke nomenklature.

Albanski "Ninberg" propusta kroz svoje ingranaze sve bivse visoke funkcionere komunisticke diktature. Godine njihove vladavine na celu partijske drzave konvertiraju se u godine zatvora. Radi se o 36 funkcionera bivse crvene nomenklature, koji su presli dugi kalvar zatvora, u poslednjih pet godina, pod optuzbom zlocina protiv covecanstva i ostalih mnogostrukih optuzbi, koje su im rezervisale duge godine zatvora. Odmah posle zavrsetka sudjenja u vezi sa jednom od optuzbi, oni bi se suocavali sa drugom optuzbom koja bi znacila dodatne godine zatvora, u istim celijama gde su u najvecem delu 50 godina zaredom sluzili svoje kazne njihovi politicki protivnici. I kao zavrsnica ovih sudjenja je 484 godina zatvora, koje su albanski sudovi izrekli, kao kazne za one koji su smatrani crvenim pasama Albanije.

Demontiranje diktature se nije moglo shvatiti bez trazenja odgovornosti onih koji su godinama za redom projektovali najostriji komunisticki rezim istocne Evrope, koji se cak ne moze uprediti ni sa rezimom Causeskua u Rumuniji. Prve optuzbe, koje su otvorile seriju sudjenja protiv bivsih visokih komunistickih funkcionera, vezivali su se za zloupotrebe velikih suma novca u formi privilegija, koje su komunisticki zvanicnici najsiromasnije zemlje u Evropi, odvajali samo za sebe. U prvim sudskim procesima pred albanskom javnoscu, pokazao se zivot u tajanstvenoj "oazi", koju su Albanci nazivali "blok", jedan mali Pariz usred mizerije i gladi.

Serija sudskih procesa protiv bivsih komunistickih funkcionera je otvorena sudjenjem udovice diktatora Nexhmije Hoxhe, ili kako je dugacije nazivaju "albanske Ledi Magbet", pod optuzbom da je prisvojila velike sume narodnog bogatstva. Docekano kao sudjenje stoleca, zbog velike uloge dikatotorove zene u krvavoj istoriji albanskog staljinistickog rezima, ovaj proces je u stvari prerastao u "kafansko sudjenje" i ostavio je nezadovoljnima sve strane. Dok su grupe levih ekstremista unutar i van zemlje smatrali ovo sudjenje kao "lov na vestice", jedna druga grupa, koja je dolazila iz koncentracionih logora, smatrala je sudjenje obicnom farsom.

Posle udovice diktatora, pod istom optuzbom su se pred licem pravde nasli i ostali bivsi visoki komunisticki funkcioneri, koji su dobili kazne zatvora u trajanju od pet do 12 godina. Ovu sudbinu nece izbeci i jedna od najdiskutabilnijih figura komunizma ali i postkomunisticke tranzicije, poslednji komunisticki pretsednik i istovremeno prvi pretsednik proizasao nakon slobodnih pluralistickih izbora, Ramiz Alia. Posle ustrucavanja od nekoliko meseci, i Alija je zavrsio iza resetaka, optuzen za pronevere, optuzbe koja se od tadasnjih politicara ocenjivala kao "optuzba za popijene kafe".

Medjutim, posle cetiri godine, upravo u trenutku kada su umorne i bolesne bivse komunisticke vodje ostavljale celije, posto su im istekle prve kazne, albanski Termidor postaje divljiji, iznoseci nove optuzbe, uverljivije, verodostojnije i koje su se vezivale direktno za diktaturu i licnosti koju su nju sprovodili tokom 50 godina.

Ovoga puta, optuzba se vezivala za zlocine protiv covecanstva, zbog internacije i proterivanja bez sudjenja na hiljade politickih protivnika. Naravno, reminesencije proslosti nisu se mogle izbeci ni u ovom slucaju, kada su se na scenu pojavile i prve optuzbe za zlocine protiv covecanstva, optuzbe koje ce staviti ruku na jos nezalecenu ranu, onih ljudi koji su patili zbog njihovih varvarskih posledica. Optuzba protiv bivsih biroista, odgovornih za nasilje i staljinisticki teror, dosla je odozdo u obliku jedne inicijative, veoma slicne vec famoznim inicijativama masa, za vreme vladavine partijske drzave. Ona je formulisana od strane grupe intelektualaca (ne od strane onih koji su patili citave godine zbog posledica te diktature), u obliku jedne peticije, deklaracije ili neceg slicnog, gde se njen pocetni oblik vezivao za jedno obicno sudjenje za vreme diktature, ali koje je kasnije dobilo formu prave denuncijacije pod nerazumljivim imenom u datim okolnostima: "Komunisticki genocid". Zakon o genocidu, usvojen od strane albanskog Parlamenta, nekoliko meseci pre opstih izbora, ponovo je doveo pred sud sve bivse visoke komunisticke funkcionere, dok su za ostale politicare, koji su bili mozda samo nekoliko nedelja ministri u poslednjim komunistickim vladama, vrata albanske politike zatvorena do 2002.godine.

Crvene pase su bile primorane da obrazloze pred sudovima krsenje zakona koje su sami usvojili. Posledice tog krsenja su bile kriminalne i dovele su do negiranja osnovnih prava drzavljana. Alija i njegove kolege su primorani da odgovaraju za streljanje 22 nevina gradjana 1951.godine, bez istraznog postupka i sudjenja, i zbog proterivanja i interniranja bez sudjenja, u suprotnosti sa Ustavom, na stotine hiljada ljudi.

Visoke komunisticke vodje, dok su imale privilegiju da se ne suocavaju sa danasnjim demokratskim standardima albanskog drustva, cini se da se uopste nece tolerisati u prekoracenju zakona koji su oni sami usvajali. Oni se optuzuju i zbog nasilnog ukidanja verskih institucija u Albaniji 1967. godine. Ovaj postupak se smatra antiustavnim, posto je do 1976. godine, kada je usvojen novi Ustav, versko ubedjenje bilo garantovano Ustavom.

Albanski Termidor je bio najostriji od svih zemalja bivseg komunistickog istoka. Maratonska sudjenja, zatvarnje 36 visokih funkcionera, kazne zatvora koje su imale dvocifrenu vrednost, pa sve do smrtne kazne, bice rezime i sudbina svih bivsih komunistickih funkcionera, pocev od cela drzave, pa sve do bivseg pretsednika fudbalske federacije.

Prvi koji se podvrgao toj optuzbi, bio je 90-godisnjak, Shevqet Peci, koji je u dubokoj starosti izgubio cak i svest, ali koji je bio i nepokretan. Posle transportovanja u zatvor u Tirani, zbog duboke starosti se prebacuje u kucni pritvor kako bi se branio sa slobode. Medjutim, posto je dobio odlikovanje od Moskve, kao heroj Drugog svetskog rata, on umire pre poceka procesa. Posle njega jos jedan komandant iz Drugog svetskog rata, pretsednik Albanije 30 godina zaredom, Haxhi Lleshi, odgovarace zbog zlocina protiv covecanstva, ali ce i njemu zbog duboke starosti biti izrecena uslovna kazna od 5 godina. Posle ovih slede ostale kazne, veci deo njih iznad 15 godina, kazne koje zajedno uzete, dostizu cifru od 484 godina zatvora.

U poredjenju sa ostalim zemljama istoka, godine zatvora izrecene bivsim albanskim konunistickim funkcionerima pretsatvljaju nekoliko puta vece cifre od kazni svih bivsih funkcionera istoka, zajedno uzetih. Pocetkom sledece godine pred sudom ce se ponovo naci bivsi pretsednik Alia, cije se sudjenje smatra poslednjim u albanskom Ninbergu. Medjutim, kako Alia, tako i njegovi saradnici, nije pokazao ni najmanji znak kajanja za ono sto se naziva zlocinom diktature. U njegovim intervjuima i predjasnjim sudskim seansama, on je glorifikovao ne samo albanskog diktatora Envera Hoxhi, vec i Lenjina i Fidela Kastra. "Sada sam vec na pragu 70 godine svoga zivota, rekao je Alia. Kada okrenem glavu unazad, i vidim put koji sam prosao, ne nalazim nista zbog cega bih se pokajao"... Medjutim, dok su se u prvim danima prva sudjenja protiv bivsih komunistickih zvanicnika pratila sa interesovanjem i paznjom javnosti, sada posle pet godina, ona jedva da zauzimaju nekoliko redova u novinskim hronikama. Cak, poslednjih dana jedan dnevnik u Tirani se dvoumio: "Ne znamo da li je bivsi pretsednik Alia u zatvoru ili u kuci".

Jakin MARENA AIM Tirana