MOJA DRZAVA - SLOVENIJA

Slovenija je prve medju bivsim jugoslovenskim republikama odlucila da napusti nekadasnju Socialisticku federativnu republiku Jugoslaviju. To nije bila politicka odluka republickog vrha, vec plebiscitarna odluka slovenackog naroda koje to osamostaljenje izglasao sa absolutnom vecinom 23.decembra 1990 na referendumu. Svoju samostalnost i drzavnost proglasila je 25.juna 1991.godine i sa zakasnjenjem (zbog napada vojske JNA na Sloveniju) proglasila ustav 23.decembra 1991, na godisnjicu plebiscita. Ubrzo posle toga Slovenija je priznata sa strane vecine evropskih i svetskih zemalja, da bi bila 22.maja 1992 primljena kao punopravni clan u Organizaciju udruzenih nacija.

Licna karta

Prilikom osamostaljenja Slovenija je zadrzala nekadasnje granice jugoslovenske republike Slovenije. To je mala zemlja na povrsini tek 20.251 kvadratnih kilometara i sa malo manje od dva milijona stanovnika (prema podacima iz popisa juna 1993.godine ima 1.990.623 stanovnika. Glavni grad je Ljubljana. Zvanicni naziv drzave je Republika Slovenija. Njen grb ima oblik stita. Na sredini stita je na plavoj osnovi lik Triglava (najviseg slovenackog vrha) u beloj boji, ispod njega su dve valovite plave crte koje predstavljaju more i reke. Iznad Triglava su u obliku naopacke okrenutog trokuta rasporedjene tri zlatne sesterokutne zvezde. Stit ima sa strane crveni rub. Slovenacka zastava je belo-plavo-crvena sa slovenackim grbom na gornjoj levoj strani. Grb je sa svojom gornjom polovinom u belom polju, dok je sa donjom u plavom polju.

Uredjenje

Slovenija je po svom uredjenju parlamentarna demokratija. Zakonodavna vlast je u rukama 90 clanskog parlamenta, koji se zove "drzavni zbor" ( u prevodu drzavni hor, sabor). sasatavljen je od poslanika raznih stranaka, koji predstavljaju drzavljane Slovenije i dva predstavnika obe autohtone manjine u Sloveniji - Madzara i Italijana. Na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su bili 10.novembra ove godine (1996), najvise poslanika u parlamentu pripalo je Liberalno demokratskoj stranci dr.Janeza drnovseka, slede poslanici Slovenske ljudske stranke (Slovenacke narodne stranke) Marjana Podobnika, pa poslanici Slovenacke socialdemokratske stranke Janeza Janse, pa Slovenackih hriscanskih demokrata Lojza Peterlea, Udruzene liste socialdemokrata Janeza Kocijancica, poslanici Globacnikove penzionerske stranke (DeSUS) i Jelinciceva Slovenacka nacionalna stranka. Tih sedam stranaka sacinjava drzavni zbor. Za predsednika drzavnog zbora izabran je clan Slovenacke narodne stranke Janez Podobnik, stariji brat predsednika Slovenacke narodne stranke Marjana Podobnika, inace lekar.

Donji dom slovenackog parlamenta je drzavni savet u kome su prema ustavu zastupljeni nosioci socialnih, privrednih, profesionalnih i lokalnih interesa. Sastoji se od 40 clanova. Njegov predsednik je dr.Ivan Kristan.

Predsednik republike prema slovenackom ustavu zastupa Republiku Sloveniju, a uz to je i vrhovni komandant oruzanih snaga. Njegov mandat traje pet godina. Sadasnji predsednik je Milan Kucan. Predsednicki izbori suiduce godine i za sada se jos ne zna, hoce li sadasnji predsednik jos jednom kandidirati, posto ima prema ustavu pravo na dvokratnu kandidaturu.

Posle novembarskih izbora slovenacki parlament jos nije izabrao mandatara za novu vladu. Do tada je vodi dosadasnji premier dr.Janez Drnovsek i njegovi ministri u 15 ministarstvima.

Medjunarodni polozaj

Slovenija je uclanjena u oko pedeset medjunarodnih vladnih i nevladnih organizacija. Najznacajnije je bilo njeno uclanjenje u OUN, a veoma znacajna su i njena clanstva u Savetu Evrope, u Konferenciji o evropskoj sigurnosti i saradnji, u MMF, u Medjunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), u IFC, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u UNESCU, u WHO,u, UNCTAD, FAO, UNIDO, ILO, EFTA i jos mnogim drugima. 10.juna ove godine je posle dugih i teskih nastojanja ipak postala pridruzeni clan Evropske unije i medju je onim zemljama u tranziciji koje imaju najvise sansi da za narednih cetiri do deset godina postanu punopravni clanovi Evropske unije. Hoce li u tome uspeti mnogo zavisi od toga ko ce naredne cetiri godine vladati u Sloveniji.

Vlasnici slovenackih pasosa mogu da putuju bez viza u sve evropske zemlje osim u Saveznu republiku Jugoslaviju i Bosnu i Hercegovinu. I drzavljani te dve zemlje moraju da imaju vize za ulazak u Sloveniju. Slovenacki drzavljani mogu da putuju samo sa vazecom licnom kartom u Hrvatsku i u Austriju, dok moraju za ostale zemlje imati vazeci pasos.

Privreda

Gubitak nekadasnjeg jugoslovenskog trzista prouzrokovao je u Sloveniji veliku krizu pa i propad mnogih privrednih giganata kao sto su TAM, Litostroj, Meblo, Primex, zelezare, Iskra, Gorenje..., medju kojima je nekima cak i uspelo da se podignu. Kriza je dovela do velikog porasta nezaposlenosti, tako da je danas njen broj oko 120 hiljada. Zbog toga su se mnoga slovenacka preduzeca preorientisala na druga trzista i svoju unutrasnju strukturuprilagodila novim prilikama.

Tako privredni rezultati Slovenije uopste ne izgledaju tako losi. Sa 90% inflacije u 1991.godini, Sloveniji je do sada uspelo smanjiti inflaciju samo na 9%, sto znaci za deset puta. Bruto proizvod na stanovnika iznosi 9.300 americkih dolara, prosecna netto plata iznosi oko 800 nemackih maraka. Uvoz i izvoz su pokriveni, devizne rezerve Slovenije iznose 4,221 milijarde americkih dolara. Na svetskoj listi uspesnih i perspektivnih zemalja, Slovenija se ove godine sa 46. mesta popela na 34.mesto u svetu i pretekla je vec mnogo zemalja, cak i clanove Evropske unije (Grcku i Portugal) kao i Cesku. To je zahvaljujuci izuzetno nizkom javnom dugu i visokim deviznim rezervama.

Ali se zbog toga pojavljuju drugi problemi. Slovenija nema propulsivnih delatnosti. Sve se nesto vrti oko terciarnih delatnosti, strucnjaci nemaju gde da nadju posao, jer moderni manadzeri koji jure za brzom zaradom zapossljavaju u glavnom mlade i neiskusne ljude i tako se snizava i nivo kvaliteta.

Uprkos svim teskocama, mozemo slobodno da kazemo, kako je Slovenija od svih nekadasnjih jugoslovenskih republika najvise napredovala i ima i najvise sansi i da nastavi u tom pravcu. Janja Klasinc, AIM