POLITICKE PUKOTINE

U odnosima izmedju Tirane i Pristine pojavile su se u poslednje vreme ozbiljne politicke pukotine. Trenutno su one vidljive u razlicitim stavovima prema antirezimskim demonstracijama u Srbiji. Vodjstvo kosovskih Albanca, sa Rugovom na celu, te dogadjaje prati sa prilicnom indiferentnoscu, a zvanicna Tirana demonstrantima u Beogradu i drugim gradovima Srbije daje bezrezrvnu podrsku. Drugi, i po svemu sudeci znacajniji element politickih pukotina je to sto je zvanicna Albanija povukla dosadasnju podrsku politici pasivnog cekanja Ibrahima Rugove. Ove razlike se trenutno izrazavaju preko medija i bar za siru javnost jos nisu dobile oblik direktnih neslaganja izmedju dvaju albanskih vodjstava. Ali, ko je iole upoznat sa polozajem i politikom medija dnevnog informisanja na Kosovu i elektronskih medija u Albaniji, lako moze zakljuciti da "novi kurs" tih medija u albansko-albanskim odnosima niposto nije stvar novinarskih pogleda.

Rugovina politika imala je poslednjih godina apsolutni monopol na informacije iz Pristine, a emitovane preko mreze albanske RTV u Tirani. Ovaj monopol je u poslednje cetiri nedelje naglo prekinut, a stice se utisak da vesti i informacije sa Kosova sada podlezu drugacijim kriterijumima selekcije, koji su, kada je rec o slobodi medija, neprihvatljivi.

Da nesto nije u redu, moglo se primetiti odmah posle prvog redakcijskog uvodnika albanske RTV u redovnoj informativnoj emisiji o Kosovu. Uprkos indiferentnom stanju zvanicnog vodjstva u Pristini, u uvodniku je data gotovo bezrezervna podrska srpskom opozicionom pokretu za uklanjanje rezima diktatorske vladavine u Beogradu. Istovremeno, sugerisano je kosovskim Albancima da se ne dvoume u davanju podrske demokraskom pokretu u Beogradu i dosta okolisno iskazano je neslaganje sa Rugovinom politikom cekanja. Ti uvodnici su narednih dana postali cesci i u svakom od njih, redom, izrazavan je sve jasniji stav - da kosovski Albanci ne treba da ostanu skrstenih ruku, vec kao i u Beogradu i drugim srpskim gradovima, na miran i demokratski nacin treba da pocnu da pruzaju aktivan otpor ugnjetavanju i teroru, koje nad njima sprovodi diktatura u Beogradu. Najzad, u uvodniku koji je procitan na albanskoj RTV pre nekoliko dana, sve je izreceno bez rukavica.

Za shvatanje ovog neocekivanog zaokreta, znacajan je i jednocasovni intervju Adema Demaqija na TV Tirana, u kojem je izneo svoje poznate poglede o Rugovinoj politici pasivnog cekanja i kritikovao cenzuru u sredstvima dnevnog informisanja na Kosovu i zatvorenost albanske radio televizije, za informacije sa Kosova. Ali, najznacajniji u promovisanju "novog kursa" bio je svakako intervju sa poznatim albanskim piscem Ismail Kadareom. Taj intervju je kasnije repriziran i time je u izvesnom smislu stavljen poklopac prvoj seriji novih poruka, upucenih kosovskim Albancima iz Tirane. Takve poglede Kadare iznosi kontinuirano u poslednje dve godine. Ali, ponovljeni u sklopu jednog specificnog koncepta, njegovi stavovi su ovoga puta dobili i posebnu aktuelnu pliticku tezinu. Kadare je izrekao veoma ostre kritike na racun Rugovinog monopola i politicke pasivnosti. Ocenio je da otpor totalitarnom rezimu koji se pruza u Beogradu i drugim gradovima Srbije zasluzuje svaku podrsku svih, pa i kosovskih Albanca, koji treba da budu daleko zainteresovaniji od drugih. Na liniji redakcijskih uvodnika albanske RTV, veliki pisac, verovatno najveci zivi autoritet medju Albancima, pozvao je kosovske Albance da na kulturan nacin pruze otpor ugnjetavanju poslednje staljinisticke diktature u Evropi.

Trenutne medjualbanske politicke pukotine ne mogu se razumeti bez najnovije odluke Adema Demacija da se partijski angazuje i direktno umesa u "pospani" politicki zivot kosovskih Albanaca. Kako je sam rekao, za konacno odlucivanje u tom smislu, ohrabrio ga je i sam albanski pretsednik Sali Berisha. Partijskim svrstavanjem, Demaqi je do sada uputio najveci izazov kosovskim Albancima i njihovim politicarima, posebno vodjstvu Demokratskog saveza Kosova, gde ima brojne pristalice i, posle toga, ponovo je otisao u Albaniju. Tamo su ga primili i drugi najvisi zvanicnici, sa Berishom je ranije ragovarao, ali susreo se i vodjsvima glavnih parlamentarnih i neparlamentarnih partija. Zanimljiva je cinjenica sto su informacije o tim razgovorima u albanskoj RTV plasirane na nacin koji stvara utisak da je Demaqi od sagovornika dobio podrsku za svoju politiku mirnog, ali aktivnog otpora.

Znacajan elemenat trenutnog albanskog mozaika je Peticija upucena Rugovi, koju je potpisalo oko 550 studenata albanskog paralelnog Univerziteta u Pristini. Posebno zanimljiv pokazatelj za razumevanje "novog kursa u medijima" je studentski zahtev da se ukine cenzura u jedinom dnevnom listu na albanskom jeziku BUJKU, zatim u Centru za informisanje Kosova i na Satelitskom programu albanske Radio Televizije. Medjutim, u Peticiji su pokrenuta sva sustinska i prakticna pitanja organizovanja i delovanja albanskog pokreta. Pored ostalog, studenti su zatrazili da se zauzmu skolski objekti, konstituise parlament Republike Kosovo i omoguci Ademu Demaqiju da postane njegov clan. Ukoliko se ovaj organ ne konstituise, svi poslanici treba da podnesu ostavke, javno se izvinu narodu, zbog toga sto su ga namerno ili ne, prevarili, trazi jedan broj studenata. Posebno se pozivani bivsi politicki zatvorenici da se "probude iz sna" i zahteva da se jednom prekine sa "kastinskom politikom i politickom feudalizacijom Kosova".

Pored uzeg, dogadjaji na Balkanu, trenutne medjualbanske pukotine verovatno imaju i svoj siri medjunarodni kontekst. Medjutim, jos nema konkretnih elemenata za neko cvrsto zakljucivanje. Eventualne pretpostavke u tom smislu, ma koliko zanimljive, zbog znacaja dogadjaja izgledale bi u ovom trenutku kao neodgovorne spekulacije. Trenutno, jedino je izvesno da zvanicna Amerika ohrabruje kosovske Albance "da se pridruze naporima za unapredjivanje demokratskih promena svugde u Srbiji".

Dosadasnji tok dogadjaja ne daje mnogo elementa za zakljucivanje, ni kada je rec o unutar albanskim uzrocima. Razumljivo je nastojanje kosovskih Albanaca da se njihov pokret pokrene posle visegodisnje letargije. Takodje je racionalno insistiranje na podrsci gradjanskom pokretu otpora, koji predvodi deo srpske opozicije. Medjutim, ovde se postavlja pitanje - da li se kosovski Albanci mogu pokrenuti i da li bi oni prihvatili rizike samo da bi se pruzila podrska srpskom pokretu za demokratiju koji predvode partije koje su do juce zestoko optuzivale Milosevica zbog nedovoljno ostrih mera protiv Albanaca, pa cak i za popustanje njima? Da li je do juce krajnje uzdrzana Albanija tako naglo uskratila podrsku dosadasnjoj politici pasivnog cekanja, zahtevajuci sada aktiviziranje, u prvom redu da bi se podupro antirezimski srpski pokret, kako bi posle toga nesto dobili i kosovski Albanci? Ima li neceg drugog zbog cega Albanija trenutno veoma pozuruje kosovske Albance da sto pre napuste svoju dosadasnju politicku pasivnost? Da li postoje tendencije za instumentalizaciju albanskog pokreta i kakve opasnosti one donose? Na ova i na mnoga slicna pitanja tesko je trenutno dati odredjenije odgovore.

Prvi poluzvanicni odgovor, zvanicne Pristine na novostvorenu situaciju, bio je, najblaze receno, politicki neumesan i staromodan. Centar za informisanje Kosova, koji izrazava zvanicne stavove Rugovinog vodjstrva, obajavio je kometar ( BUJKU, 24.12.'96.), u kojem se najnovije kritike Rugovine politike povezuju sa "kontinuiranim delovanjem srpskog rezima na razbijanju albanskog pokreta na Kosovu". To se pokusavalo postici rusenjem DSK i slabljenjem pozicija pretsednika Rugove, kaze se u komentaru, i zatim zakljucuje:

"Ovaj (srpski) cilj zaboravljaju izgleda pojedinci i politicke grupe koje vec godinama organizuju kampanje izmisljotina, optuzbi i ucena protiv DSK, na Kosovu i u dijaspori. Nezavisno od zelja, postoji velika opasnost da se ove kampanje, organizovane od pojedinaca i grupa sa patriotskim i radikalnim opredeljenjima, stave u funkciju podrivackih programa za razbijanje i slabljenje albanske politike na Kosovu, sto ce kao posledicu imati fakticku kolonijalnu integraciju Kosova u srpske strukture"...

Fehim REXHEPI AIM Pristina