TIRANA:PODRSKA SRPSKOJ OPOZICIJI, KRITIKE RUGOVI

Posle pocetne zadrske, zvanicna Tirana se otvoreno izjasnila u prilog demonstracija srpske opozicije. Na Konferenciji za stampu, pretsednik Berisha se nedvosmisleno izjasnio: "Ja ne mogu da ne podrzim one, koji se trude, bore, protestuju demokratskim sredstvima za njihova prava i slobode". U medjuvremenu, drzavna televizija i glavni listovi u Tirani su koristili gotovo pateticnu terminologiju u svojim komentarima oko demonstracija u Beogradu.

Malo uzdrzanija, ali ipak na strani beogradskih demonstranata bila je i opozicija, izuzev nekih partija sa nacionalistickom orijentacijom. Balli Kobmetare, Legaliteti i Partija nacionalne obnove, tri partije koje u svojim programima zastupaju nacionalno ujedinjenje Albanca, u svojoj stampi su krizu nakon lokalnih izbora u Srbiji tretirali kao "srpski konflikt" u odnosu na koji Albanija nema razloga da zauzme bilo ciju stranu, zbog toga sto "nijedna strana u Srbiji nije pokazala ni minimum drugacijih stajalista, malo pozitivnijih u odnosu na Albance". Medjutim, glavne opozicione partije, pocev od socijalista, nisu bile daleko od zvanicnih stavova u prilog srpske opozicije.

Zvanicna Tirana je odmah odbacila optuzbe srpskog pretsednika Milosevica, iznete u jednom svedskom listu, po kojima "srpska opozicija ucestvuje u igri albanske Vlade i one SAD". Albanski ministar spoljnih poslova Tritan Shehu smatra "apsurdnim i nepostojecim" optuzbe upucene Albaniji. "Poslednji pokreti koji su zahvatili Beograd i vece gradove Srbije, kaze Shehu, potpuno su demoktarski i inicirani od strane tamosnjih studenata i intelektualaca. Svaka druga manipulacija ili pokusaj da se njima pripisu drugaciji apsurdi i nepostojeci razlozi, kriju u sebi samo strah od demokratskog pokreta i strah da se imenuju pravim imenom ono sto se desava na ulicama Beograda".

U medjuvremenu, vokabular epiteta, u odnosu na Milosevica, osetno modifikovan i ublazen, posle sporazuma Rugova-Milosevic o skolama, postignutog septembra ove godine, ponovo se vratio na stare termine, kao "balkanski Sadam", "poslednji staljinisticki diktator", sto podrazumeva da je Tirana zainteresovana za sto slabijeg Milosevica, ili tacnije, za njegov poraz u duelu nerava sa srpskom opozicijom.

Veoma pazljiva, u odnosu na ono sto se desava u Beogradu, Albanija se nije libila da uputi spektakularne kritike na odluku OEBS-a o slanju Misije, predvodjene Gonzalesom, u Beograd. U pismu ministra spoljnih poslova Shehua, upucenom predsedavajucem OEBS, Kotiju, napominje se da je urgentno slanje ove misije u Beograd, mac sa dve ostrice. "Zeleli oni ovu Misiju da bi spasili obraz, ili kao stit za nesto drugo", pita albanski ministar spoljnih poslova.

Dogadjaji u Beogradu, bez sumnje se u Tirani prelamaju kroz prizmu Kosova. Dok se oprez i cutanje u prvim danima mogu interpretirati sumnjama koje postoje u Tirani u odnosu na lidere srpske opozicije, zbog njihovih stavova oko Kosova, kasnija podrska demonstracijama bazira se na konceptu da ce demokratizacija Srbije imati pozitivnih efekata i na resavanje pitanja Kosova. "Mi smo sigurni da ce jedna demokratska Srbija dozvoliti resavanje pitanja Kosova na zadovoljavajuci nacin za sve, bez uzaludnih tragedija", izjavio je stampi Shehu. S druge strane, ne odbacuje se ni mogucnost da se pocetno cutanje poveze ni sa svojevrsnom inercijom klime pune iluzija, koju je stvorio i u Tirani sporazum Rugova - Milosevic o obrazovanju, a koja je naisla na bezrezervnu podrsku, kao i cinjenica da se nastavljalo sa pretpostavkama, da bi Milosevic ipak mogao biti najprihvatljiviji partnet za zaokruzivanje zapocetih pregovora o Kosovu.

Medjutim, veliko iznenadjenje se desilo kada je provladina albanska stampa demonstracije u Beogradu upotrebila kao priliku da kritikuje tzv. gandisticki pokret Albanaca Kosova. "Albanci na Kosovu treba da vide, izmedju ostalog, otpor srpske opozicije kao jos jednu lekciju za njihov politicki klan i politicko samoorganizovanje", kaze u svom komentaru dnevnik ALBANIA, poznat po svojim predjasnjim stavovima, koji su isli u prilog Rugovi i bili u uskim vezama sa kabinetom pretsednika Berishe. Nakon ovakvih tekstova, u ovom listu, pojavili su se slicni komentari i na drzavnoj Radioteleviziji, kao i clanci i izjave u nezavisnoj i opozicionoj stampi u Tirani, u kojima je Rugovina politika smatrana arhaicnom, amaterskom, "ponizavajucim pacifizmom" ili kao "mir mrtvih". Na neki nacin, poslednji stavovi Tirani se mogu smatrati kao jos jedan pritisak u odnosu na vodecu politicku elitu Kosova, kako bi se pokenula, aktivirala, i kako bi iskoristila momenat kada Milosevic, oslabljen demonstracijama u Beogradu, moze da popustiti po pitanje Kosova.

Horu kritika, pridruzile su se i dve poznate licnosti albanskog zivota, Demaqi i Kadare, koji su posredstvom intervjua na TV, ostro kritikovali politilu Rugove. Kadare, koji se i ranije nije libio da kritikuje rugovsku varijantu gandizma, osudio je politiku cutanja vodjstva Kosova, koja je dovela do uspavljivanja Albanaca. "Narod koji cuti, koji prihvata tlacenje cuteci, patnju i podjarmljivanje, je narod koji je digao ruke od slobode", rekao je Kadare.

Posmatraci u albanskom glavnom gradu nisu nezapazeno presli preko cinjenice i jasne razlike u davanju publiciteta istovremenim posetama Tirani Rugove i Demaqija. Bez obzira na uzdrzane tonove i saopstenja nakon susreta Berisha - Rugova, pozicije novina koje artikulisu njihove stavove dokazuju da je Tirana aktuelno bliza shvatanjima Demaqija, nego Rugove. Tirana insistira na zahtevu da se konstituise Parlament Kosova i podrzava sve one koji artikulisu ovaj zahtev, u prvom redu Demaqija. "Niko nije posavetovao Albance na Kosovu da uzmu oruzje i da ratom rese njihov problem, pise ALBANIA, ali niko ih nije sprecavao da sacuvaju njihovo dostojanstvo, da pruzaju otpor kako bi ostali Albanci, partizani njihove slobode, dostojanstveni gradjani koji sami znaju da izgradjuju svoju drzavu".

U medjuvremenu, neki neobicni "hladni rat" je obuhvatio stampu u Tirani i u Pristini. Napisi nekih albanskih novina i komentari na albanskoj RTV su docekani sa rezervama, ako ne i sa indignacijom od njihovih kolega u Pristini. I dok je stampa u Pristini smatrala neumesnom egzaltiranje demonstracija srpske opozicije od strane medija u Tirani, optuzujuci ih za prenosioce srpskih teza, stampa u Tirani je isto tako aludirala na "stare karte Milosevica na Kosovu". U stvari, cini se da je razlog nesporazuma razlicita tacka gledista, koja je u prvom redu vezana za cinjenicu da "zvanicni" mediji u Pristini smatraju dogadjaje u Srbiji kao "dogadjaje koji se desavaju u nekoj drugoj drzavi", dok zvanicni mediji u Tirani vide razvoje u Srbiji kao korak u pozeljnom pravcu i za stvaranje preduslova za resenje problema Kosova.

Kao nikada do sada, moze se reci od ukidanja autonomije Kosova 1989., politika, diplomatija i mediji u Tirani su postavili na dnevni red i prvim stranicama pitanje Kosova. Medjutim, covek za kojeg se verovalo da je bolje nego iko sprovodio politiku Albanije, sada se kritikuje, bez obzira sto mu se, zbog ugladjenosti, ne pominje ime. Posle pet godina podrske, Tirana trazi od Rugove da primeni gandizam Mahatma Gandija, a ne onaj Ibrahima Rugove. To jest, da izadje na ulice. Da li ce covek sa salom to moci i da ucini?

Remzi LANI AIM Tirana