OD _UTANJA DO LAÝI - I OBRNUTO

Uloga RTS-a u pobuni naroda

IstoriYari bi se (ako posle svega cto se trenutno zbiva za njih bude bilo nekakvog posla), mogli jednoga dana naci na muci prilikom pokusaja da utvrde kako je i zbog cega 17. novembra poceo talas protesta u mnogim gradovima u Srbiji. Da li zbog cinjenice da je u mnogim velikim gradovima opoziciji ukradena pobeda na lokalnim izborima, ili pre zbog toga sto se rezultati ovih izbora nikako nisu slagali sa uredjivackom politikom RTS-a.

AIM, Beograd, 23. 12. 1996.

Sto vreme vise odmice, cini se da je sve, ipak, pocelo pre svega zbog RTS-a. Ideoloski generalstab vladjuce partije koji sedi u ovoj kuci zakjucio je izgleda da rezultati lokalnih izbora, prema kojima koaliciji "Zajedno" pripada uprava nad gotovo svim vecim gradovima u Srbiji, nisu u skladu sa osnovnim principima njihove uredjivacke politike i resio da citavu stvar ponisti. Nesto slicno dogodilo se, na primer, i prosle godine kada se sa osnovnim principima ove uredjivacke politike nije rimovao masovni egzodus Srba iz nekadasnje Kninske krajine. S tom razlikom sto se tada citava stvar nije mogla tek tako "ponistiti" na sudu, pa je u "generalstabu" iz Takovske 10. odluceno da se o svemu cuti kako se gradjani ne bi bez potrebe uznemiravali.

I ovoga puta se u pocetku cutalo i verovalo da ce prva ozbiljnija kisa ili sneg oterati sa ulice one sto svakodnevno setaju i traze da se postuju izborni rezultati prema kojima je opozicija pobedila na lokalnim izborima. Ignorisanje protesta gradjana i svega sto se zbiva na ulicima mnogih gradova u Srbiji potrajalo je desetak dana i u propagandnom smislu svodilo se na sklanjanje prasine pod tepih. Posto se uvidelo da je taj tepih suvise mali i da je protest gradjana mnogo otporniji na niske temperature nego sto se to ocekivalo, sa ignorisanja se preslo na nov medijski zahvat - ponovno satanizovanje opozicije i tzv. zamenu teza. Televizijskoj Srbiji svake veceri je nudjena prica o izdaji opozicije i njenim liderima kao stranim placenicima kako bi se zaboravilo da je na dnevnom redu nesto sasvim drugo sto se prosto zove "izborna kradja". Poslednjih dana otislo se i korak dalje pa se uporedo sa "novim dokazima" o "izdaji" onih sto predvode proteste gradjana krenulo i sa kontramitinzima na kojima onaj, navodno bolji i "nezavedeni" deo srpskog naroda, nosi Miloseviceve slike i trosi patriotske fraze naucene jos u doba kada je predsednik Srbije preko ulice ucvrscivao sopstvenu vlast i rasklimavao ondasnju Jugoslaviju.

Za ovu kontraofanzivu rezima iz muzeja mitingaskih starina izvucen je cak i Mihalj Kertes koji je prvi najavio mogucnost da Miloseviceve pristalice narednih dana takodje prosetaju Beogradom. Nekada, kada je Kertes ulazio u politiku, takvi skupovi nazivani su "mitinzima podrske srpskom narodu" i na njima je uvek bilo "bar pola miliona ljudi". Danas su to iskljucivo "mitinzi podrske predsedniku Slobodanu Milosevicu", a ni kamere RTS ne uspevaju da sakriju kako na ovim (kao nekada) "spontano organizovanim" skupovima obicno nema vise od nekoliko hiljada ljudi.

Osim neuporedivo manjeg broja ljudi i neuporedivo slabijeg entuzijazma u poredjenju s vremenom kada se klicalo "Slobi, slobodi", sve drugo na ovim mitinzima je isto kao nekada. Isti Milosevicevi posteri, iste parole ispisane jednom rukom u opstinskom komitetu SPS-a i isti propagandni refreni koje je predhodne veceri sugerisala RTS. Isti je cak i redosled govornika: zemljoradnik, student, radnik, predsednik opstinskog odbora SPS-a i na kraju telegram podrske predsedniku koji obicno potpisuju i radnici sto su (upravo zbog politike koju predsednik vec godinama vodi) ostali bez posla ili su na prinudnim odmorima. Po tom okamenjenom scenariju seljak porucuje da je zasejao dovoljno psenice i da ce biti dovoljno hleba, ali i upozorava neradnike iz Beograda koji svakodnevno setaju kako te setnje vredjaju postene seljake koji su, kada je trebalo braniti zemlju, "prepesacili sve do Soluna". Radnik kaze da je upravo ostvaren godisnji plan proizvodnje i da tek sada treba prionuti na posao i obnoviti zemlju posle sankcija, umesto sto se dragoceno vreme gubi po ulicama gradova u protestima na kojima se nose neprijateljske zastave. Student poziva svoje zavedene kolege da se vrate na predavanja i ne dozvole da ih sacica neprijatelja i ubacenih elementa usmeri na pogresan put. Predsednik opstinskog odbora SPS-a koji je pre nekoliko godina, doduse u ulozi predsednika OK SK pozivao narod na ulice kako bi se urazumila birokratizovana rukovodstva po nekadasnjim jugoslovenskim republikma, sada sa ulice poziva nezadovoljne gradjane Srbije da resenja za svoje probleme potraze iskljucivo u okviru "institucija sistema". I on, naravno, pre citanja pozdravnog telegrama Milosevicu, razvija tezu o tome da opozicija nastupa pod neprijateljskim zastavama i simbolima koji su strani svakom cestitom patrioti i kao primer vrhunske srpske pameti i nesavitljivosti navodi predsednikovo pismo americkom drzzavnom sekretaru Vorenu Kristoferu.

Misljenja o mogucim efektima ovih kontramitinga su inace, prilicno razlicita. Neki u njima pre svega vide opasno "igranje vatrom" i strahuju od srpsko-srpskih sukoba po ulicama i trgovima. Posebno se strahuje od onog beogradskog mitinga najavljenog za utorak 24. decembra. Aktivisti SPS-a dobili su zadatak da tog dana na beogradsko Usce dovuku kako znaju i umeju bar 400 hiljada ljudi. Svima koji zive u unutrasnjosti Srbije a rade u tzv. drzavnom sektoru, naredjeno je da u utorak u pet sati ujutru budu ispred autobusa koji ce ih, naravno besplatno, odvesti u Beograd. A televizija bi jos iste veceri trebalo da pokaze cijih pristalica ima vise i tako rascisti sve dileme oko toga sta raditi sa rezultatima lokalnih izbora u Srbiji. Na drugoj strani cuju se, medjutim, misljenja da je rec o skupovima bez gotovo ikakve politicke tezine, uprilicenim ponajvise radi dolaska delegacije OEBS-a, kako bi se pokazalo da rezim uziva snaznu podrsku naroda. Prema ovim misljenjima, cak i miting u Beogradu, uprkos visokom riziku koju donosi, spada u najobicnije epizode bez rezultata, posle koje ce rezim biti suocen sa istim problemima koje i sada ne ume da resi. U svakom slucaju, kontramitinzi su jos jedan ubedljiv dokaz o postojanju dve paralelne Srbije koje se medju sobom retko dodiruju i tesko razumeju. Jedna se skuplja po gradskim ulicama i trgovima i na "sprdnju od rezima" sve cesce odgovora sprdnjom, vicom, plesom, karnevalskom atmosferom. Ona druga Srbija (neki kazu prva), sto se s prema za miting na Uscu, ponovo uvezbava rukohvat i korak iz kozarackog kola.

Bez obzira na njihovo stvarno znacenje, ovi mitinzi kao i nacin na koji Milosevic pokusava da u svojim medijima parira svakodnevnim protestnim setnjama po ulicama tridesetak gradova u Srbiji, govori da je rezim u Beogradu ne samo ostao bez novih ideja vec da je u dobroj meri izgubio glavu trazeci izlaz iz situacije u kojoj se nasao. Panika je najuocljivija upravo u medijima koji se samo naizgled drze kakave takve strategije. Programi RTS vraceni su na najprimitivniju propagandu, gotovo identicnu onoj iz doba najzescih ratnih sukoba s tom razlikom sto ovoga puta na nisanu nisu Zagreb i Sarajevo vec "unutrasnji neprijatelji Srbije". U tom poslu sve je dobro doslo i svaka "lepljiva glupost" se automatski ubacuje u program. Tako jednoga dana Draskovic i Djindjic bivaju proglaseni fasistima zbog "manipulisanja mladima" i "rusilackih demonstracija", a vec sutradan zbog poneke intonacije ili citata iz njihovih govora dokazuje se kako su oni ubedjeni marksisti i nepopravljivi komunusti. Gotovo zableduli kandidati za JUL.

Najbitniju razliku u odnosu na ona ratna vremena ipak, predstavlja cinjenica da se najnovija propagandna bitka u drzavnim medijima (ovoga puta za ocuvanje rezima), vodi sa neuporedivo manje entuzijazma nego ranije. U slicnim orgijama primitivne i arogantne gluposti nekada je dobrovoljno ucestvovao citav copor "patriotskih novinara", a gotovo svakodnevno drzavni mediji promovisali su i neko novo ime. Ovoga puta citav posao obavljaju anonimni pisci komentara i zagovornici "pljuni pa zalepi" novinarstva dok se sama egzekucija citanja teksta prepusta najcesce nevidljivim spikerima. Od novih imena pojavio se samo izvesni Dejan Eric nova nada Radio Beograda. Kao izvestac sa protestnih mitinga u Beogradu Eric svakodnevno pokazuje kako u novinarskim skolama kroz koje je prosao nije naucio da razlikuje izvestaj od komentara, a pogotovo sveto respektovanje cinjenica. Tako, na primer, u njegovim izvestajima reci Vesne Pesic kako su pogubnom ekonomskom politikom rezima svi ljudi u Srbiji danas bedni i siromasni, kako oni koji protestvuju trazeci da im se prizna izborna pobeda, tako i oni koje SPS autobusima voda po "mitinzima podrske Slobodanu Milosevicu", Eric u svom "izvestaju" prevodi sa: "Gradjane koji se sponatno okupljaju radi podrske predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu, Vesna Pesic je u svom govoru nazvala bednicima." Zbog ocitog nedostatka novih snaga i dobrovoljaca kao sto je "Deki Eric Legenda" kako ga sprdajuci se nazivaju beogradski studenti, RTS je morala da se okrene trecpozivcima, novinarima koji u penziju otisli nesto pre nego sto je umro Breznjev, ali im to u medjuvremenu izgleda niko nije saopstio. Neki od ovih vec zaboravljenih "asova" breznjevljevskog i nesvrstranog novinarstva pozvani su danas u pomoc da svojim komentarima objasne narodu sta se zapravo zbiva i ko sve placa srpsku opoziciju. O vim veteranima, prvima su zasmetale strane zastave na beogradskim ulicama iako su kao veterani zaboravili da je i Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu odrzano u dvorani okicenoj raznim stranim, u to vreme saveznickim zastavama.

Anonimnosti citave propagandne hajke koja se trenutno vodi doprinose i novine poput "Flesa" novoosnovanog nedeljnika ciji se novinari ne potpisuju ispod svojih tekstova. "Fles" je, po svemu sudeci policijska novina najgore vrste, ili novina koju prave novinari policijskog usmerenja i nepoznate adrese. Ovaj list koji se reklamira u najskupljim terminima na RTS-u tvrdi inace da pristalice koalicije "Zajedno" svakodnevno dele studentima koji protestaju na beogradskim ulicima sinteticke droge tako da je medju demonstrantima puno oni koji to cine pod dejstvom narkotika. Kada isti ovaj tekst u najslusanijoj emisiji "Novosti dana" (demonstranti je zovu "Gadosti dana") prenese i drzavni radio, onda je to samo novi dokaz da je drzavna propagandna masinerija dobro zaribala i da je sve teze iznova praviti dimnu zavesu iza koje se skriva ocigledna cinjenica da su protekli lokalni izbori zavrseni na neregularan nacin.

U danima kada inspiracija potpuno presahne dobro dodje i "Njujork tajms", novina koja je posle nekoliko godina zasluzila da u emisijama RTS-a bude pomenuta po dobru. Dopisnik "Njujork tajmsa" iz Beograda video je inace nedavno ono sto niko drugi od njegovih kolega nije uspeo da vidi - kako su studentski protesti u Beogradu inspirisani nacionalistickim pobudama. Tako su "drogirani" u "Flesu" beogradski studenti stigli do ideje o "Velikoj Srbiji" u "Njujork tajmsu", a sve je to sa zadovoljstvom nasiroko citirano u drzavnim medijima. Sa velikom paznjom preneseno je i svako podsecanje vodecih svetskih listova na nacionalisiticku proslost Draskovica i Djindjica, ali i redovno precutkivano zapaznje da i oni, poput Milosevica koji je postao mirotvorac, takodje imaju pravo na pozitivnu transformaciju.

Verovatno najvece nade u drzavnim medijima se polazu u vec cuvene ankete u kojima "obicni gradjani" izrazavaju svoje ogorcenje zbog "rusilickih i izdajnickih demonstracija u Beogradu, Nisu i ostalim gradovima". Uvek ista anketarka RTS-a okrenuta je obicno ledjima kameri ali su zato njena pitanja veoma direktna i precisno usmerena na podsticanje ksenofobije koja je posle Dejtona polako pocela da gubi na intezitetu. U trenutku kada se pozicija rezima zaljujala u ksenofobiji je izgleda ponovo pronadjen jedan od pojaseva za spasavanje. Otuda i pitanja RTS anketarke: "Sta mislite zasto Tirana i albanski separatisti podrzavaju srpsku opoziciju", ili "sta mislite o sluganskom nosenju nemacke i americke zastave". Odgovori su, naravno, primereni pitanjima i zato se na ekranu pojavljuju uglavnom oni koji pominju "izdajnike", "placenike", "sluge", "opozicione idiote", ili ljudi koji bi najradije "da placu" jer su im fasisti u drugom svetskom ratu pobili najblize, a sada se u njihovom Beogradu na demonstracijama ponovo "vijori nemacka fasisticka zastava". Bez mogucnosti da koriste elektronske medije (izuzev Radija B-92) opozicioni lideri uglavnom koriste zavrsne skupove posle setnji gradom da repliciraju na ponesto sto je predhodne veceri izreceno na RTS-u. Lider SPO Vuk Draskovic je tako objasnjavao da je nemacka zastava koju su u nekoliko navrata nosili demonstranti zajedno sa mnogim drugim, zapravo zastava demokratske Nemacke, one koja pripada Vili Brantu, a ne Adolfu Hitleru. Nemacku je pominjao i Zoran Djindjic koji je tvrdio da pripadnici rezima obozavaju "mercedese" i nemacke marke na tajnim bankarskim racunima, ali im smeta kada vide zastavu te zemlje zajeno sa americkom, francuskom, britanskom ili japanskom..

Prisutni su Draskovicevo i Djindjicevo objasnjenje docekali sa velikim odobravanjem smatrajuci da su lideri koalicije "Zajedno" time na najbolji nacun ilustrovali zelju vecine demonstranata da ubuduce zive kao ravnopravni clanovi medjunarodne zajednice, a ne kao stanovnici jednog od poslednjih pustinjackih ostrva na svetu. Iste veceri na RTS-u su rekli kako su u Beogradu primecene i zastave sa kukastim krstom. Cuvena anketarka je pronasla i nekog momka koji je tvrdio da je na ulici prepoznao i dvojicu nacista u pravim nacistickim uniforma. "Kada si ih video", pitala je uzbudjena anketarka. "Pa ne znam tacno, kada sam izasao iz disko kluba bilo je oko dva posle ponoci i tada su prosla dvojica. Mislim da to nije u redu," odgovorio je svesni gradjanin savrseno uklopljen u uredjivacku politiku RTS-a. Za razliku od izbornih rezultata koji jos cekaju da budu uklopljeni.

(AIM) Nenad Lj. Stefanovic