DA LI JE ALBANIJA CISTO EKOLOSKO OSTRVO?

AIM Junior Tirana

Bez sumnje da je Albanija jedna od zemalja koja nema tako ostre probleme sredine, kao sto to imaju zapadne zemlje, medjutim, ona nije ni cisto ekolosko ostrvo, kako su je predstavili u vise navrata novinari ili slucajni posetioci. Dok je u razdoblju socijalizma zivotna sredina u gradovima dozivela ozbiljna zagadjenja zbog amaterske politike industrijalizacije, bez ikakvih ekoloskih kriterijuma, postkomunisticka tranzicija je evidentirala isto toliko drugih i ozbiljnih problema. Svakako, "obecana ekoloska zemlja" je daleko.

Sredina, potencijalno jak izvor Albanije, dozivela je takoreci nekontrolisano zagadjenje u velikim industrijskim centrima, posebno u zoni Elbasana, gde je metalurski Kombinat, izgradjen '70-tih godina od strane Kineza zagadjuje atmosferu u nedozvoljenim granicama i ugrozava zdravlje stanovnika tog grada koji se nalazi u blizini. Delimicno aktiviranje rada industrijskih kapaciteta, posle razdoblja njihovoh zatvaranja 1990 - 1993., ponovo je vratio na scenu fenomen industrijskih zagadjenja gradova kao sto su Tirana, Fieri, Skadar, itd. Ovi kapaciteti, u najvecem broju slucajeva fabrike za hemijsku proizvodnju i prozvodnju djubriva, nemaju sisteme za ciscenje i rasterecenje.

Albanija transkomunisticke tranzicije se nasla suocena sa jos jednom opasnoscu: opasnosti da se pretvori u veliki magacin hemijskih otpadaka i pesticida, radiokativnog duvana itd. Sada je vec dobro poznata istorija o "vozu smrti", kako je nazvan voz koji je nosio teret sa pesticidima, a koji je "poklonjen" Albaniji od jedne nemacke firme. 3 600 tona pesticida, sa isteklim rokom trajanja, importovano je u Albaniju 1991.-'92. ne samo iz Nemacke, vec i iz ostalih evropskih zemalja. I dok je nemacka vlada, zbog humanitarnih razloga povukla vagone koji su dosli iz Nemacke, na depoima zeleznickih stanica, nalaze se i druge kolicine otrova, koje ozbiljno ugrozavaju tu sredinu.

U posebno teskoj situaciji se nalazi Skadarsko jezero, najvece na Balkanskom Poluostrvu, koje dele Albanija i Crna Gora. Posto je ozbiljno ugrozeno od isticanja buradi sa toksickim otpacima, jezero se suocava sa novom opasnoscu. Zbog masovnog sverca nafte izmedju Albanije i Crne Gore, koja se u vecini slucajeva prevozila malim camcima, jezero je prekriveno slojem nafte koja ugrozava njegovu floru i faunu. Osim toga, u albanskom delu koji je prepusten sam sebi, sve vise se povecava kopno, a jezero se stalno udaljava od grada, ostavljajuci za sobom blatnjav i zbunovit teren. Aktivisti ekoloskih organizacija u zemlji, ali i zvanicnici Crne Gore, nekoliko puta su pozivali da se nesto uradi u cilju zastite jezera, i sada vec zajednicka Komisija razmatra urgentne mere koje treba preduzeti.

Studija Ureda UNDP u Tirani istice da je evidentno pogorsavanje situacije u zivotnoj okolini, a sto se vezuje i za ostecenje flore i faune zbog unistavanja suma bez ikakvog kriterija i ilegalne sece istih za ogrev i gradjevinarstvo od strane seljaka. Samo u toku 1991. i 1992. godine, istice se u studiji, u Albaniji je potpuno poseceno vise od 5 000 hektara suma za ogrev. Ne treba zaboraviti i neke simptome narusavanje ambijenta zbog turizma, kao sto je na primer lov bez kriterijuma, uglavnom od strane italijanskih lovaca, ili gradnja van svih standarda na plazama, posebno u Dracu.

Medjutim, ono sto odmah pada u oci, u Albaniji je veoma teska higijenska situacija u gradovima, koja je delimicno nasledjena, a delom i stvorena zbog povecanja djubreta. Posebno u glavnom gradu stanje se moze opisati haoticnim. Ulice grada su preplavljene parirom, plasticnim i staklemim bocama itd. U navedenoj studiji se istice da u zemlji nedostaje adekvatna politika koja bi stvorila pogodan sistem za sakupljanje, transpotr, recikliranje i tretiranje smeca. Voda takoreci nedostaje u svim gradovima u zemlji i sistem vodovoda nekoliko puta se pomesao sa sistemom crnih voda. Nekoliko nemackih i italijanskih projekata koji su uradjeni za poboljsanje mreze distribuiranja vode u velikim gradovima, ocekuje se da budu zavrseni tokom naredne dve godine. Dok jedna slovenacka i jedna italijanska kompanija su na sebe preuzele da ociste albanski glavni grad, koji je ugrozen velikom kolicinom smeca.

Ekoloske grupe su u zadnje vreme protestovale i zbog pojave unistavanja parkova i zelenih povrsina u gradovima, povrsine koje se ubrzano uzurpiraju od strane vlasnika bezbrojnih kioska ili zbog drugih gradnji. Ekolozi su protestvovali i protiv izgradnje jednog hotela od strane kuvajtske firme, u juznom delu glavnog grada, projekat koji je unistio znacajan deo velikog parka u Tirani. Iako se ekonomski interesi u albanskom drustvu aktuelno smatraju hitnijim nego sto su to ekoloski interesi, cini se da se povecava interes njegove harmonizacije. Aktuelno u zemlji postoji 14 grupa koje se bave zastitom zivotnom sredinom, koje nastoje da ne samo senzibiliziraju javnost, vec i da uticu na vladinu politiku.

U zavrsnom dokumentu Konferencije u Riu (agenda 1.) Albanija se smatra zemljom koja pruza velike mogucnosti za "ekolosko racionalni turizam" i koja raspolaze sirokim zonama, koje bi se mogle pretvoriti u nacionalne parkove ili zasticene zone. Medjutim, do sada je turizam ostao samo projekat, dok se prirodni resursi, na zalost, unistavaju.

Bledar ZAGANJORI AIM Tirana