POLITICKI PING-PONG

AIM, Skopje, 19.12.1996

* Iako je ministarstvo obrazovanja nalozilo Pedagoskom fakulteti da organizuje nastavu na albanskom jeziku, dekan to odbija uciniti pozivajuci se na ustav, dok studenti albanske nacionalnosti nastavljaju sada vec tromesecni strajk. *

Sest meseci nakon tragicnih dogadjaja oko otvaranja Tetovskog univerziteta na albanskom jeziku, makedonska vlada je u oktobru 1995 donela odluku za aktiviranje nastave na Pedagoskom fakultetu u Skopju na kome bi se obrazovali buduci nastavnici albanske nacionalnosti. Tako reci preko noci pronadjeni su i angazirani profesori albanske nacionalnosti i nastava je pocela, i to na albanskom jeziku po skoro svim predmetima. Na ovaj nacin makedonska vlada je imala sta pokazati medjunarodnim posmatracima koji su u velikom broju dolazili (i jos uvek to cine) u Makedoniji da bi utvrdili cinjenice oko takozvanog "univerzitetskog spora" koji je odneo jedan zivot i zapretio stabilnosti zemlje u celini. Iako je bilo sasvim ocigledno da je glavna namera otvaranja ovog fakulteta bila politicka, sa ciljem da se amortizira pritisakl medjunarodne javnosti u pravcu legaliziranja Tetovskog univerziteta, ovaj potez je u svakom slucaju doneo veliko olaksanje vladi. Od tog trenutka vlada je mogla da se hvali kako je "resila problem visokog obrazovanja na labnskom jeziku" te da je Tetovski univerzitet "politicko e ne obrazovno pitanje". Medjutim, na samom pocetku druge akademske godine, oktobra ove godine dogodio se bojkot. Studenti albanske nacionalnosti koji su umesto Tetovskog univerziteta izabrali Pedagoski fakultet koji se nalazi pod okriljem vlade ( a nastava je ipak mogla da se izvede na "neustavni" albanski jezik), ostali su duboko razocarani kada su shvatili da od ove godine, posto je svet prethodno primio poruku, stvar vraca "na starome", odnosno nastava se nastavlja na makedonskom jeziku. Odgovor je bio vrlo jednostavan, ali cini se jedini moguc u aktualnom politickom miljeu u Makedoniji, iako je to na stetu samih studenata.

Iako je vlada, odnosno ministarstvo obrazovanja prethodno poslalo odluku da se nastava treba odvijati na maternjem jeziku studenata, sa ciljem da se ispuni medjunarodna obaveza o zastiti identiteta nacionalnih manjina, dekan fakulteta je odbio to pozivajuci se na ustav po kome se nastava u visokom obrazovanju moze odvijati samo na sluzbeni, t.e. makedonski jezik. Stav dekana je ostao nepromenjen i nakon objavljenog stava vlade da pitanje jezika na kome ce se odvijati nastava nije u nadleznosti fakulteta, odnosno skopskog univerziteta koji stoji iza celog slucaja. Spomenuti dekan, koji je dobio javnu podrsku desno orijentirane makedonske opozicije, izjavio je da vlada nema pravo da se postavi iznad parlamenta i iznad zakona. Protiv-odgovor vlade je bio da je njeno rezenje sasvim u saglasnosti sa duhom ustava zemlje koji predvidja da se osnovno i srednje obrazovanje odvija na maternjem jeziku nacionalnosti, sto samo po sebi namece potrebu za odgovarajucim kadrima koji bi izveli upravo tu, ustavom predvidjenu nastavu.

Albanski politicki subjekt u Makedoniji, a posebno Partija za demokratski prosperitet koja ucestvuje u koalicionoj vladi, sve ovo je dozivela kao politicki ping-pong Makedonaca sa ciljem da se stvori utisak da vlada ima dobru volju ali "eto tam,o neki dekan tera pravicu", kome se pak ne moze zameriti jer "covek ipak ima pravo" jer 7 clan ustava ide u prilog njegovoj tvrdnji. Kao jedino resenje u ovom cor-sokaku nametnula se potreba da se napise novi zakon, medjutim sada Albanci se ne slazu jer bi to bilo polovicno resenje. Kao kompletno resenje oni smatraju usvajanje zakona o visokom obrazovanju (koji je u pripremi) koji predvidja i nastavu na jezicima nacionalnosti. Ali, da bi zbrka bila kompletna, ovakvo resenje odbija vlada, opet pozivajuci se na isti argument na koji se poziva spomenuti dekan Pedagoskog fakulteta, odnosno da je takvo nesto - protivno ustavu!? Partija za demokratski prosperitet, cije se ucesce u vladi smatra kjlucnim faktorom za unutrasnju stabilnost zemlje, nekoliko puta je opomenula da ce naspustiti drzavne institucije ukoliko se donese zakon koji onemogucava visoko obrazovanje na albanskom jeziku. Ukoliko se ova pretnja ostvari to bi verovatno dovelo do raspada vlade koja je vec uzdrmana zbog "prebega" Socijalisticke partije u opozicioni tabor za vreme lokalnih izbora. Socijaldemokratskom savezu Makedonije, koji je glavni "nosac" vlade, ostaje da se opredeli izmedju dve resenja: da prihvati zahtev Albanaca i "navuce" na vrat opoziciju koja ce verovatno jos zesce traziti vanredne izbore, ili odbije ove zahteve u stilu spomenutog dekana i da rizikuje da dobije jednonacionalnu vladu nasuprot albanskog bloka koji bi verovatno isao sa radikalnijim merama. Pise: IBRAHIM MEHMETI