PRINCIP I NIJANSE

Intelektualci i protest

Mladji stvaraoci izasli su pred masu demonstranata mirno, bez mrlja u biografiji koje traze retusiranje, dok nekima protesti sluze kao institucije za pranje

AIM, Beograd, 15. 12. 1996.

Visednevni protesti u gradovima Srbije izveli su na javnu pozornicu i mnoge umetnike, ali bez sminke i pozorisnih kostima, izvan tisine slikarskih ateljea, daleko od sigurnog okrilja knjizevnih metafora i tudjih reci koje izgovaraju u filmskim "rolama". Vecina njih sada zeli da "igra" sebe, jer dramatursku nit u ovom angazmanu daje bunt protiv vladajuceg rezima. Na tom tragu je jedne veceri u Beogradu i zavladao pozorisni muk, jer su bile otkazane sve predstave. Nekoliko dana kasnije Udruzenje likovnih umetnitnika i dizajnera (ULUPUDS) odlucilo je da zatvara vrata svojih galerija na jedan sat dok traju protesti, a Savez dramskih umetnika Srbije ponovo je opomenuo kratkim prekidima "svetog pozorisnog cina predstave", sve one koji se "sluze pendrekom"; povod za to je bilo hapsenje i policijsko maltretiranje glumca Narodnog pozorista Gojka Baletica, koji se zatekao u protestnoj koloni na ulicama grada, u "ulozi" gradjanina.

Pozorisni doajen Ljuba Tadic u izjavi za AIM upravo istice u prvi plan "ulogu gradjanina na ovom velicanstvenom protestu", rekavsi da nije rec o opredeljivanju izmedju dve partije, vec odbrani osnovnih gradjanskih prava. I glumica Mirjana Karanovic govori o "atavizmu prethodnih vremena, kada nisi bio samo ljudsko bice, vec si uvek nekome pripadao i neko te svojatao; sustina ovog protesta je da on nosi emocije, ali one nisu glavni pokretac. "Postoji osvescen stav i vrlo definisana misao u glavama", kaze poznata glumica koja i svoje pozorisne uloge ("Pozorisne iluzije", "Majka hrabrost", "Bure baruta", "Gospodja ministarka") dozivljava kao jedan vid otpora i suprotstavljanja.

Protesti su vec prvih dana razresili vecnu dilemu oko angazmana umetnika. Mladji stvaraoci (Srdjan Dragojevic, Vladimir Arsenijevic, Dragan Bjelogrlic...) izasli su pred masu demonstranata mirno, bez mrlja u biografiji koje traze retusiranje. Tu se pocetna tacka slaganja u intelektualnoj podrsci prvi put raslojila u sirok spektar nijansi i sencenja. Tokom razgovora pisac Predrag Cudic primecuje, da studentski protest nekome sluzi kao institucija za pranje. "Kad sam video da je princ srpskog pesnistva Beckovic govorio studentima, i kad sam u poslednjim 'Knjizevnim novinama' procitao sta je govorio, shvatio sam da od te podrske koristi ima samo on, jer studentski protest njemu sluzi kao neka vrsta institucije za pranje, ali ne savesti, jer u tom govoru ni truna savesti nema. Taj covek, koji je svojevremeno, u razgovorima sa Vucelicem na TV rekao (bio je popularniji, kad je trebalo, od Zorice Brunclik) da je ime Slobodana Milosevica sastavljeno od dve najvrednije srpske reci Sloboda i Milos, sad u svom govoru ne govori nista o svom doprinosu uspostavljanju jedne despotije..." Cudic smatra da studenti ne bi smeli da dopuste da njihov pravedni protest posluzi za pranje politickog imidza. "Neka dodju i takvi kao sto su Cosic, Beckovic, Crncevic, Nogo, Djogo, Kapor i svi ostali Puslojici, ali nek dodju da toj nasoj mladosti ispricaju svoju pricu o svojim bedastocama, glupostima i aktivnostima koje su nanele mnogo zla i ustanovile jedan poredak. Poredak, koji studenti i svi cestiti ljudi ove zemlje pokusavaju da sruse mirnim putem, vaspostavljajuci tako neophodnu solidarnost i podrzavajuci tek rodjenu nadu da je moguce ziveti bez tih uzasnih institucija nacional-sovinizma koje su nam dosle glave. Ljudi koji protestuju moraju shvatiti da u temeljima zla koje zele da pometu na djubriste istorije leze ideje mnogih uvazenih, mudrih, zabrinutih za buducnost itd. akademika i knjizevnika."

Neki od onih koji sada govore demonstrantima su u ranijim ulogama, izgovarali drugaciji tekst. Poznati slikar Mica Popovic svojevremeno je rekao da "niko nije naterao narod da nosi sliku prvog coveka srpske drzave". "On to radi spontano bas zato sto mu je taj covek vratio dostojanstvo", govorio je poznati akademik pre sedam godina, a sada studentima kaze "da se zna, kako se ova banda tera". "Znamo kako su ih oterali Rumuni i drugog nacina nema", rekao je stari akademik pre nekoliko dana, na platou ispred Filozofskog fakulteta. Kao metafora "intelektualne doslednosti" ispracen je i zvizducima pisac Dobrica Cosic, dok je sa balkona Demokratske stranke pozivao vrsioce vlasti na postovanje narodne volje.

Poznati teatrolog Mirjana Miocinovic pojavu predstavnika tzv. institucionalne inteligencije u ovim dogadjajima vidi kao posledicu nedovoljne obavestenosti mladih o njihovom doprinosu "istoriji bescasca". "Vratimo li se kriterijumima elementarne etike, u ovom casu jedino vaznim za odredjivanje 'prava na glas' u ovim dogadjajima, kako na te dogadjaje ne bi pala opasna senka dvosmislenosti, onda bi se pronaslo sasvim malo ljudi iz sveta kulture uopste kojima bi to pravo moglo biti dato."

Kada smo akademiku i predsedniku srpskog PEN-a i Predragu Palavestri bez pozivanja na konkretna imana pomenuli i ulogu dela srpske inteligencije prilikom ustolicavanja Slobodana Milosevica, on izmedju ostalog odgovora: "Podrska koju su protestima studenata i gradjana od pocetka pruzali mnogi intelektualci jos jednom pokazuje koliko su bile lazne price o toboznjem odlucujucem nacionalistickom raspolozenju srpske inteligencije. Prosveceni umovi u Srbiji uvek su vise cenili pravni demokratski poredak nego nacionalnu samofascinaciju. U citavoj Srbiji, a ne samo u Beogradu, ovaj pokret nezadovoljstva odrzavaju upravo prosveceni gradjanski i urbani slojevi, koji su i ranije bili glavni generatori demokratskih teznji u srpskom narodu. Ta podrska nece biti dovoljna sve dok protest ne preraste u opsti gradjanski pokret za korenite promene u Srbiji".

Teznja ka promenama amortizovala je i interne razlike u stavovima, pa se na istoj strani okupila plejada najznacajnjih stvaralaca, od Dusana Kovacevica, Emira Kusturice i Milorada Pavica, do Ljubomira Simovica, Srdjana Karanovica, Vide Ognjenovic, Dragana Nikolica, Gorcina Stojanovica, Milene Dravic, Dragana Velikica, Radoslava Petkovica, Branislava Lecica, Svetozara Cvetkovica ... stvaraoca, razlicitih generacija, raznorodnih umetnickih koncepata i cesto, suprotstavljenih poetika koji su dali podrsku protestima. Pitanja angazmana lako su razresili i tzv. tradicionalisti (Cosic), i postmodernisti (Svetislav Basara) koji su se samo koji mesec ranije ostro sporili oko pitanja literature. Iz tog simbolicnog cina izmirenja, ponovo se radja iznijansirana paleta misljenja o buducim koracima. Neki su za bojkot svih kulturnih manifestacija za vreme trajanja demonstracija, dok drugi upozoravaju na "mrak i teror prostote, turbo-folka, jevtinih kicerskih parada i neukusa" koji bi preostao nakon zatvaranja pozorista, otkazivanja izlozbi i predavanja. Glumica Mirjana Karanovic ne misli da pozorista treba da rade po svaku cenu, ali da je i oko toga potreban dogovor. "Izrazavanje licnog stava kroz kolektivni cin treba da bude stvar dogovora koji pojedinci imaju izmedju sebe. Vazno je da svi imaju svest o tome gde zive, sta im se desava, i da svojom slobodnom voljom odlucuju na koji ce se nacin suprotstaviti. Ne zelim da se ovo izvrne u situaciju gde postoje direktive, i u kojoj se neki ljudi samozvano postavljaju na odredjena mesta, kao da su osvesceniji od ostalih", kaze Mirjana Karanovic za AIM.

Nedoumice angazovanog intelektualca oko nacina podrske, razresava na neki nacin i sam umetnicki cin. Reditelj Zelimir Zilnik se prihvatio kamere vec prvih dana protesta i snimio kratki film "Do jaja". Glumacka raspodela nije bila sporna, jer je uloga trazila delovanje, a ne samo staticnu pricu. Zato su u glavnim "rolama" sami demonstranti.

(AIM) Slobodan Kostic