DOZA LAKE DRAME I DALJINSKO UPRAVLJANJE

Novi Sad bez socijalista

Novosadjani su dobili novu vladu koalicije "Zajedno" samo dva dana posto je izgledalo je Srpski pokret obnove nasao partnera u Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i njenom lideru Nenadu Canku koji je novinarima predstavljen kao buduci premijer

AIM, Beograd, 12. 12. 1996.

Dok su hiljade studenata osmi dan pocinjale podnevnu setnju novosadskim ulicama kao znak protesta zbog kradje izbornih rezultata u Beogradu i drugim gradovima Srbije, ne propustajuci pritom da salve zvizduka i duhovite buke izruce pred zgradu lokalnog lista "Dnevnik" opominjuci ga da cini medijski mrak Vojvodine potpuno neprozirnim, a nedeljnik "Nezavisni" razgrtao taj mrak prodajuci svoj drugi vanredni broj koji "do daljnjeg" izlazi svakodnevno, Novi Sad je dobio prvu Vladu bez socijalista.

Na lokalnim izborima u ovom gradu ubedljivo je pobedila koalicija "Zajedno" osvojivsi 39 mandata. Socijalisti su mirno odgurnuti na marginu. Bez problema koje prezivljavaju drugi gradovi pristali su na samo sest odbornickih klupa. Ugledni novosadski advokat Slobodan Beljanski definise: "Iskusenje grada, makar i u pabircima njegovih administrativnih ostataka, kompromitovana vlast cutke je isporucila dojucerasnjim oponentima".

Zajedno, odvojeno, zajedno

Kljucne gradske funkcije su, posle valjda neophodne, doze dramatike, podelili partneri iz koalicije "Zajedno" ustupajuci jedno od tri potpredsednicka mesta u Skupstini koaliciji "Vojvodina". Gradonacelnik ce, sledece cetiri godine, biti Mihajlo Svilar (50, Srpski pokret obnove), direktor ovdasnje AMB "Grafika". Predsednik gradske Vlade bice advokat Caslav Popovic (51, Demokratska stranka) koji nije uspeo da kao odbornik udje u Skupstinu grada, jer ga je na izborima pobedio Aleksandar Kravic (koalicija "Vojvodina"), basista prateceg benda Djordja Balasevica.

Koalicija "Zajedno" je ocuvana, a funkcije podeljene paritetno. Samo dva dana ranije nista nije izgledalo tako izvesno.

Od proglasenja izborne pobede opozicije u Novom Sadu trajale su spekulacije ko ce dobiti kljucne gradske kancelarije; da li ko koga i cime ucenjuje; da li i ko napusta koaliciju "Zajedno"; da li i ko nudi premijersko mesto Milanu Paroskom (sto se smatra krajnje neozbiljnim i uvredljivim za Novosadjane); ono sto se moglo cuti po kuloarima potvrdjivalo je sumnju da "Zajedno" u novosadskom slucaju moze vrlo lako da posle osvajanja vlasti bude - odvojeno.

Neku vrstu soka izazvalo je saopstenje da ce gradskim odbornicima biti predlozeno da za gradonacelnika izabere Mihajla Svilara, a za premijera gradske Vlade Nenada Canka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine, autonomaske stranke koja sa Narodnom seljackom strankom cini koaliciju "Vojvodina". Koalicija ove dve vojvodjanske stranke iznenadjujuce je dobro prosla na svim ovogodisnjim izborima. U Novom Sadu su osvojili 10 opstinskih mandata, a u drugom krugu, gdegod su se direktno sukobili s predstavnicima koalicije "Zajedno", pobedjivali su. Svilar je od pocetka slovio kao najozbiljniji kandidat za gradonacelnika buduci da je SPO dobio 22 mandata u gradskoj skupstini, osam vise od demokrata. Iznenadjenje je bio Nenad Canak (37) zestoki borac za potpunu autonomiju Vojvodine.

Iskakanja

Novinarima je tu vest saopstio Mihajlo Svilar licno, na vanrednoj konferenciji za stampu promovisuci, kako je rekao, novi stil komunikacije s medijima i otvorenost novih gradskih vlasti. Razgovoru s novinarima prisustvovao je i Canak. Veoma demokratski je zvucalo objasnjenje da ovakav predlog proistice iz zelje za jakom vladom ("dve koalicije, odnosno cetiri partije"), da se Novom Sadu nudi sirina, da nova vlast nece (kao socijalisticka) istrajavati u aritmetickoj podeli funkcija prema broju partijskih mandata. Na pitanje da li "koalicioni partneri" znaju o cemu se "ovde sada govori", odgovoreno je potvrdno.

Koliko je sve to bilo ozbiljno - a ako jeste koliko i realno - ostaje da, pojedinacno, proceni svaki od aktera ove lake drame dok bude procenjivao velicinu profita od ovakovog posla.

Vrlo brzo se, naime, obistinilo upozorenje obicno dobro obavestenih krugova, da bi "jos nocas" spisak imena novih novosadskih funkcionera mogao izgledati sasvim drugacije. I izgledao je. Dan izmedju konferencije za stampu i sednice Skupstine bio je dovoljan da svi "dobiju packe".

Ponuda Nenadu Canku da na neko vreme preuzme upravu grada, mogla je, naime, biti protumacena kao vrlo zestoko upozorenje demokratama, ali i kao test tolerancije stranackog vrha SPO u Beogradu. Demokrate, naime, autonomiju ne razumeju dublje od "autonomije novcanika", a ima misljenja da predizborna "Deklaracja o Vojvodini" Srpskog pokreta obnove nije vise od skupa nacela. Cankovo prihvatanje da sastavi Vladu, pak, kao iskakanje iz, u okviru koalicije "Vojvodina" dogovorenog statusa konstruktivne opozicije u lokalnim organima vlasti i izbegavanje uloge "jezicka na vagi".

Danajski dar Novosadjanima?

U javnost je procurila informacija da je Vuk Draskovic opomenuo novosadske celnike SPO da se drze ranijeg dogovora sa Demokratskom strankom i porucio sta sve ne moze biti dato Koaliciji "Vojvodina". Ni Dragan Veselinov, lider Narodne seljacke stranke i tumac stavova Koalicije "Vojvodina" nije bio obradovan vescu da bi Nenad Canak mogao biti predsednik novosadske Vlade ("Mi ne zelimo da koalicija 'Vojvodina' bude uzrok raspada koalicije 'Zajedno'"). On smatra da je ova odluka Lige socijaldemokrata Vojvodine zacudila i zabrinula birace i simpatizere, i da oni ne odobravaju operativnu saradnju sa vojvodjanskim ograncima partija cije su centrale u Beogradu. "Nasi biraci zele razvoj samostalnih vojvodjanskih snaga koji ovakav sporazum dovodi u pitanje".

I Svilaru i Canku je, u stvari, receno da je doza samoinicijative bila prejaka za ovaj trenutak. Autonmasi imaju, u celoj prici, ipak poen prednosti: ostaje im da pricaju kako su hteli da spasu grad od prinudne uprave, jer u koaliciji "Zajedno" nisu uspevali da se dogovore oko raspodele ubedljivo osvojene vlasti; da ponavljaju kako stranke sa centralom u Beogradu daljinski upravljaju Novim Sadom i da protivnike bockaju pricom da je "daljinski upravljac presao iz leve u desnu ruku".

Jos nesto je izvesno. Na politicku scenu Vojvodine i Novog Sada izasla je, gotovo deset godina drzana u anonimnosti i javno prezrena, ideja autonomije. Ta ideja, nametnula se, zbog sve otvorenijeg nezadovoljstva stanovnistva centralizacijom svega postojeceg, ali i izbornim rezultatima. Autonomija Vojvodine postaje program o kojem ce svi koji zele da upravljaju ovim prostorima, morati da povedu racuna.

Novosadjani, koji "sigurno imaju mnogo zajednickih mana" - kako pise u prvom vanrednom dnevniku nedeljnika "Nezavisni" poznati knjizevnik Aleksandar Tisma - "ali je sigurno da u te mane ne spadaju nasrtljivost i indiskrecija", za to vreme, pozdravljaju studente koji svakodnevno prolaze gradom trazeci da se priznaju legitimni rezultati drugog kruga izbora u Srbiji i pokusavaju da dokuce zasto je Novi Sad upeo da izbegne sudbinu Beograda, Nisa i drugih gradova.

U dnevnom, izdanju "Nezavisnog", koji je u vanrednim okolnostima pozvao na saradnju ugledne vojvodjanske intelektualce, Slobodan Beljanski upozorava:

"Nije li odsustvo opstrukcije izbornih rezultata Danajski dar? Hoce li Novi Sad posluziti kao ogledno dobro na kome ce porazena vlast dokazivati da su i posteni izbori dovoljni za debakl pobednika? Da li ce na nasu nesrecu preovladati partijske uskogrudosti, jagma za prestizom, opskurne pogodbe i zovijalna politicka spadala? Plasim se. Kad vidim kako se medju pobunjene studente, iskrene i nedovoljno upucene, guraju prononsirani nacionalisti, cosicevci, vukovarski liferanti i intendanti, svesrpski pojci i hodocasnici ratnih avantura, plasim se. Plasim se da ne ostanemo grad koji vecito zaostaje iza svojih mogucnosti. Grad u kome ce se, kao ostaci njegove mocvarne prvobitnosti, ko zna jos koliko vuci gresi komunizma."

(AIM) Milena Putnik