I PRITISCI BEZ REZULTATA

Intervju: Craig Jennes, visoki predstavnik OEBS za ljudska prava

Banjaluka, 11.decembra (AIM)

Deseti decembar medjunarodni je Dan ljudskih prava. Jedan od regiona u svetu u kojem su ljudska prava najugrozenija sigurno je region bivse Jugoslavije, narocito Bosne i Hercegovine.

Ovim povodom razgovarali smo sa Kregom Jensenom, Visokim izaslanikom za ljudska prava Organizacije za bezbednost i saradnju u BiH. Bivsi advokat i funkcioner kanadske vlade jedna je od najkompetentnijih licnosti za razgovor o ljudskim pravima, jer se na podrucju BiH nalazi od 1994. godine. Pre toga je u istoj misiji oko dve godine boravio u Kambodzi gde je, po njegovim i recima njegovih saradnika, ostvario veoma dobre rezultate u pomoci ljudima da ostvare elementarna ljudska prava.

AIM - Mozete li nam reci kakva je situacija sa postovanjem ljudskih prava na ovom podrucju godinu dana nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma?

JENNES - Nije dobra. Doslo je do nekih poboljsanja, ali ovaj dio mirovnog sporazuma o ljudskim pravima i njegova implementacija veoma je razocaravajuca. Ima nekih napredaka u slobodi kretanja, ali uz velike probleme. Na prostoru cele zemlje bilo je izbacivanja iz stanova i kuca osoba koje pripadaju razlicitim nacionalnim manjinama ili opzicionim politickim partijama.

AIM - Jesu li izbori doneli poboljsanje?

JENNES - Ne, situacija se cak i pogorsala nakon izbora. Politicki protivnici dobijali su otkaze, opozicioni mediji su pod pritiskom, a ima i ilegalnih hapsenja. U delu Dejtonskog sporazuma u kome se govori o pravima na povratak kucama takodje nema gotovo nikakvog napretka. Dogadjanja u zonama razdvajanja ne mogu se nazvati povratkom izbeglica. Na povratak ima svako pravo i ono mora biti provedeno u nekoliko faza. Te situacije koje su se desavale u zonama razdvajanja, ni jedna strana se nije pridrzavala propisa. Ljudi su usli u zonu razdvajanja, policija RS odgovorila je sa oruzjem dugih cijevi. Kada se pravila ne postuju onda dolazi do ovakvih situacija.

AIM - U kojim delovima BiH su krsenja ljudskih prava najizrazenija?

JENNES - To se dogadja na celom prostoru. Ipak moram reci da su najizrazenija u Mostaru, Bihacu i njegovoj okolini, te severnom delu Republike Srpske i Srednjoj Bosni.

AIM - Sta vasa organizacija konkretno cini u resavanju ovog problema i kakvi su efekti vasih napora?

JENNES - Posmatramo i saljemo izvjestaje koji za sada ne daju konkretne rezultate. Pokusavamo da preko Visokog predstavnika politickim pritiskom uticemo na lokalne i kantonalne politicare. Ono na cemu treba insistirati tokom '97. godine je da se ljudi obrate tijelima za zastitu ljudskih prava kreiranim Dejtonskim sporazumom. To znaci da ta tijela donesu odluke i da vode racuna o njihovom postovanju.

AIM - Pomenuli ste politicki pritisak. Nakon razgovora sa mnogim vladinim institucijama jeste li dosli do zakljucka u kolikoj meri pritisak ima efekata i koliko su vlasti zaista spremne na saradnju po tom pitanju? Slucaj zarobljenog Milorada Marcete ne govori da pritisci imaju efekta.

JENNES - Zavisi od situacije, nekada oni imaju efekte. Mislim da je konstantan politicki pritisak koristan. Posmatramo pojedinacne slucajeve, ali cilj nam je da problem bude resen globalno na celom teritoriju. Ne mozemo se vezati za pojedinacne slucajeve. Sanski Most je dobar primjer onoga o cemu smo razgovarali. To je prekrsaj, radi se o ilegalnom hapsenju. Sve organizacije zaduzene za implementaciju Dejtonskog sporazuma su intervenisale, ali bez konkretnih rezultata do danas. To nije jedini slucaj te vrste. Sa nelegalnim hapsenjima poput ovoga nismo ostvarili uspjeh.

AIM - Da li je isporuka oruzja Federaciji BiH mogla biti nacin pritiska. Kazete da su u slucaju Marcete sve medjunarodne institucije reagovale, ali je oruzije stiglo u Federaciju. Nije li medjunarodna zajednica kontradiktorna sama sebi u ovakvim slucajevima.

JENNES - Ne uopste nije. Budimo jasni, slucaj Marcete je jedan od mnogih slucajeva koji su se dogodili. Ono sto nam treba je da se Dejton implementira u svojoj potpunosti. Znaci, ako zelimo razgovarati o ilegalnim hapsenjima vlasti Republike Srpske i Federacije BiH moraju da se drze svojih obaveza ako zele pricati o ljudskim pravima i povratku izbeglica. Kada govorimo o programu "Opremi i obuci" to nije pitanje ljudskih prava, ali ja mogu reci svoje misljenje. Nivo naoruzanja i vojske u regionu i u entitetima bice opremanje do tog nivoa kako je to dogovoreno sa vladama, a ne kako je do sada bilo - sa stranama.

AIM - Politicki pritisak medjunarodne zajednice je, po procenama analiticara, doneo ubedljivu pobedu SDS-u na izborima jer je okupio narod oko te partije. Sada se ponovo zaostravaju situacije u nekim stvarima gde je Dejtonski sporazum jasan. Uzmimo primere Brckog i ukidanja pa vracanja obrasca P-2. U oba slucaja epilog se moze smatrati pobedama politike SDS-a. Da li vase organizacije ovo cine svesno?

JENNES - Ne, sigurno ne, mada se moram sloziti sa vasim zakljuccima o kontraefektima nekih pritisaka. Lek za izbore je vremenski mehanizam, a izbori 1998. godine su taj krajnji rok. Ako ljudi ove zemlje odluce da im je situacija oko ljudskih prava toliko neprihvatljiva nece glasati za vladajucu garnituru. To je najjaci mehanizam, to je demokratski mehanizam.

AIM - Nakon sastanaka sa predstavnicima vlasti, redovno se cuju izjave o postignutom dogovoru. U stvarnosti je drugacije. Kako komentarisete ovu pojavu?

JENNES - Ne postoji mnogo politicara na ovim prostorima koji shvataju da oni moraju upravljati odnosno vladati na takav nacin koji ce ici u korist svih ljudi koji zive na ovim prostorima bez obzira na njihove politicke stavove, politicka opredeljenja i na njihovu nacionalnu pripadnost. Smesno je da je deo Dejtonskog sporazuma koji govori o ljudskim pravima, deo o kome su se sve strane veoma brzo i lako slozile a ispalo je da se on najsporije sprovodi.

Politicki nivo je ono mesto na kojem se taj problem moze resiti, ali ono o cemu govorimo je promena mentaliteta. Pritisak se vrsi, ali drugi problem jeste da dogovoreno zazivi. Medjunarodna zajednica deluje iz mnogo razlicitih uglova, ali u osnovi promena se mora dogoditi i u mentalitetu samih politicara. Promene moraju doci ne izvana nego iznutra. Ljudi moraju da nauce sta su njihova osnovna ljudska prava i da insistiraju na njima.

AIM - U razgovoru o ljudskim pravima jedno pitanje se namece samo po sebi. Sta sa ljudima koji su ostali bez prava glasa, a to su izbeglice iz Hrvatske? Ne mogu se vratiti u Hrvatsku, a u mestima gde trenutno zive nemaju pravo na to elementarno pravo svakog coveka.

JENNES - Izjeglice iz Hrvatske su najtragicnija grupa ljudi u ovom konfliktu i u celom regionu. Mi bismo zeleli da svaki covjek koji zeli da se vrati svojoj kuci ima mogucnost za povratak, ali koliko ja znam jos nema uslova za njihov povratak. Sto se tice prava glasanja na izborima mislim da ce odluka o njihovom pravu glasanja biti doneta od strane stalne izborne komisije koja nije vezana za Dejtonska pravila za izbore 1998. godine. Ti izbori nisu vezani za 'set' Dejtonskih pravila.

Po pitanju izbjeglica iz Krajine to je pitanje priznavanja njihovog statusa, da li ce oni biti priznati kao gradjani BiH, da li ce dobiti njihove pasose ili ne, i to jos uvijek nije rjeseno.

AIM - Vidite li izlaz iz ovakvog stanja?

JENNES - Ovde je vreme da se pocne razgovarati o ljudskim pravima. Objasniti ljudima sta su ljudska prava, gde mogu otici da potvrde ta ljudska prava, ili zahtevaju od vlada da se postuju ta njihova ljudska prava i da razumeju da su ta prava u odgovornosti vlada i da je to odgovornost njih samih. Najbolja stvar je da navedemo ljude da o tome misle i da o tome razgovaraju.

(AIM) Igor Gajic y y y