NJIHOV ZIVOT- IZA POLITICKE ZAVESE

AIM JUNIOR Skoplje

Iza Univerziteta u Tetovu, do sada je dosta toga pisano, kako u Makedoniji, tako i u inostranoj stampi. U zavisnosti od tacke gledista, njemu su pridodavane raznorazne konotacije. Medjutim, gotovo uvek, i kada je okarakterisan kao "ilegalan" od strane makedonskih vlasti i kao "epohalni rezultat" od albanske strane, van "scene" ostavljeni su oni za koje je ovaj Univerzitet i osnovan - njegovi studenti. Do sada se malo ko upitao o njihovom zivotu, o njihovim problemima iz kakvih naselja dolaze i kakvi su uslovi pod kojima se ta nastava odvija. Kao i o pitanju finansiranja Univerziteta u Tetovu.

Sto se tice finansiranja tetovskog Univerziteta, jasno je da sve dok ne dodje do njegove legalizacije od makedonske vlade, on ce se materijalno oslanjati na samodoprinos ovdasnjih Albanaca. Do sada znacajnu pomoc su pruzili i Albanci zaposleni u zapadnim drzavama, kao i razni donatori. Ovakva pomoc je omogucila da se kompletiraju neki kabineti Univerziteta u Tetovu sa modernom opremom i da se kompjuterizuju.

Pomoc koju treba posebno istaci je ona koju tetovari pruzaju studentima koji dolaze iz drugih delova Makedonije, a koja se odrazava u niskim cenama za njihov smestaj. Kako izjavljuju sami studenti, oni za krevet placaju od 80 do 100 nemackih maraka mesecno, sto predstavlja mnogo nizu cenu od realne.

Nepostojanje biblioteke sa adekvatnom literaturom za univerzitetske studije u Tetovu, predstavlja problem koji najvise muci studente Univerziteta u Tetovu. Oni su tako primorani da retke primerke knjiga koje dolaze sa inostranih Univerziteta fotokopiraju i da se na taj nacin snabdevaju neophodnom literaturom. Zapostavljeni od strane drzave, studenti ovog univerziteta su primorani da sami resavaju i probleme ishrane.

Ono sto mozda najvise muci studente tetovskog Univerziteta vezuje se za njihovu buducnost posle zavrsenih studija. Ili, bolje receno, nesigurnost oko toga, kako ce se resiti problem priznavanja njihovih diploma. U ovdasnjoj populaciji se sire razne glasine koje govore da ce diplome ovog Univerziteta biti bezvredne. To demantuje glasnogovornik Univerziteta u Tetovu, dodajuci da takve sumnje sire oni koji zele rusenje ove obrazovne institucije. Zvanicnici Univerziteta u Tetovu u ovom kontekstu pominju i saradnju sa nekoliko Univerziteta u Evropi, a iznad svega saradnju sa Univerzitetima u Albaniji i onim u Pristini. Moze se desiti da ovaj Univerzitet dobije vise pomoci od srodnih institucija u Evropi, nego od strane dva posrojeca Univerziteta u Makedoniji - Skoplju i Bitolju. Sira javnost je odavno upoznata da se ovaj Univerzitet smatra nelegalnim, sto znaci da se njegovi studenti bave "ilegalnim radom".

I dok albanske partije nastoje da ubede drzavnu administraciju da legalizuje rad Univerziteta u Tetovu, studenti nastavljaju sa pohadjanjem nastave i polaganjem ispita. Razume se, ne gubeci nadu da ce njihova drzava - Makedonija, jednoga dana shvatiti da obrazovanje mladih Albanaca ne moze biti ni na ciju stetu. I da ce svi oni koji ovaj Univerzitet smatraju "ilegalnim" jednoga dana shvatiti da vise od 2 000 njegovih studenata nisu ilegalni gradjani ove drzave. Bilo kako bilo, krajnje je vreme da se pronadje neko optimalno resenje, jer se radi o sudbini mladih, o sudbini hiljada gradjana Makedonije, koji sada stvaraju svoja ubedjenja o drzavi u kojoj zive i brizi koju ta drzava njima pruza. Sama ova cinjenica je dovoljna da drzavna administracija pokaze vise interesa za njihovu buducnost. U suprotnom, veoma lako se moze dogoditi da iz godine u godinu iz ovog albanskog obrazovnog centra izadju mladi sa osecanjima da je drzava u kojoj zive uvek imala jedan cilj u odnosu na njih: da ostanu neobrazovani i na ulici, u poredjenju sa njihovm makedonksim kolegama koji su smesteni u komfornim domovima i kabinetima sa centralnim grejanjem. Tako nesto ne bi smela da dozvoli jedna istinska demokratska drzava koja bi trebala da pokazuje podjednako brigu u odnosu na sve njene gradjane, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Posebno, ako joj je cilj stabilna buducnost izgradjena na osnovama drustva jednakih gradjana, kao jedini moguci koncept za mnogonacionalnu Makedoniju, u kojoj su Albanci po brojnosti drugi.

Mimoza VELIU