TUDJE NECEMO, SVOJE NE DAMO

Investicije u slovenacku privredu

"Per Aspera Ad Astra", po stazi puni teskoca prema zvezdama i to preko teskih borbi, tako bismo mogli komentarisati dogadjaje oko doticanja stranog kapitala u Sloveniju. Strani investitori su prava enigma, jer je skoro nemoguce predvideti koji ce biti njihovi sledeci koraci. Cak i drzavni sekretar za privatizaciju dr.Edo Pirkmajer priznaje, da je obim stranih investcija u slovenacku privredu, pogotovo onih iz razvijenog sveta, previse skroman.

Na svakog stanovnika Slovenije doduse dodje oko 600 americkih dolara kapitalskih investicija iz inostranstva, ali taj prividno podsticajan broj ne sme nas zavesti. Iako je ta brojka cak dva ili tri puta visa nego u vecini istocnoevropskih zemalja, je najveci deo tih para u novonastalim mesanim preduzecima ili je koncentrisan u velikim firmama poput novomeskog Revoza, slovenacke ispostave Renaulta. Za te firme je karakteristicno da su poslovno vec duze vremena vezane za zapadne partnere. U drugim nasim preduzecima je stranog kapitala veoma malo. Razloge za takvo stanje valja traziti u cinjenici da je u vecini tih preduzeca uticaj unutrasnjih vlasnika veoma jak. Plase se dolaska vlasnika izvana jer bi ti mogli da ugroze njihove pozicije. tako se desava da iako je opstanak mnogih firmi brez dolaska svezeg kapitala pod znakom pitanja, njihovi sadasnji vlasnici u odbrani svojih pozicija ne zele taj kapital i mu zbog toga ne daju da pridje.

Postepen prelazak Slovenije u Evropsku zajednicu i u vezi sa tim i slovenacko obecanje koje dato strancima oko prodavanja nekretnina strancima, bacila je na videlo jedan iracionalni strah od udora stranog kapitala u Sloveniju. Cinjenica je da Slovenija nije jos dovoljno pripremljena na dolazak tog kapitala. A sa druge strane ima puno slucajeva koji ukazuju da spekulantski kapital domaceg, stranog ili nepoznatog izvora ispod cene kupuje slovenacka preduzeca. To se nedavno pokazalo i kod sekundarne ponude deonica Leka, fabrike lekova i kozmetickih proizvoda, inace jedne najbolje stojecih slovenackih fabrika.

Takvu praksu mogli bi mirno nazvati sa sloganom posle drugog svetskog rata: tudje necemo, svoje ne damo. Doticanje stranih portfeljskih investicija preko dve austrijske banke u Sloveniji Creditanstalt i Bank Austria je vec odlucno posegnuo za deonicama uglednih slovenackih preduzeca i mozda su dogadjaji vec poceli preticati kreatore slovenackog finansijskog trzista i njegovog sistema. Makroekonomski i strukturalni elementi povezani sa procestom privatizacije i stranih ulaganja postaju sve vise meta kritika iz inostranstva.

Opasnost neprijateljskih preuzimanja kao posledica stranih portfeljskih ulaganja, u poslednje vreme je uznemirila citav niz slovenackih preduzeca. Zakon o preuzimanjima koji bi trebao da regulise tu oblast nije jos usvojen, a posto se novi slovenacki parlament konstituisao tek ovih dana, a do imenovanja nove slovenacke vlade jos cemo se nacekati, ne mozemo na tom polju da ocekujemo neke brze promene. Tako tvrdi predsednik uprave Droge iz Portoroza Matjaz Cacovic da postoji teorijska mogucnost da dodje do preuzimanja veceg obima deonica bez da su uprava firme ili deonicari uopste upoznati time. Slisno razmisljaju i u Leku i Kolinskoj gde priznaju da je rizik moguceg tihog preuzimanja velikog dela deonica skoro nemoguce izbeci u celini. Delimicno si pomazu statutarnom odlukom da mora onaj koji u napred dobija odredjeni deo deonica (25 ili 30 posto) dati ostalim deonicarima ponudu za otkup preostalih deonica javno i to po najvisoj ceni, po kojoj ih je potencialni preuzimac kupovao u poslednjem, obicno je4dnogodisnjem periodu. Zbog raznih prituzbi oko navodnih pokusaja preuzimanja firmi na mala vrata, Agencija za privatizaciju i drzavni sekretar Pirkmajer vec razmisljaju o intervencijskom zakonu.

Jedan od poslednjih dokaza ogranicenosti straha pred stranim kapitalom je i prica u vezi sa Shellom. Domace naftne kompanije bile su priviligovane u odnosu na strane kod izdavanja koncesija za izgradnju novih benzinskih pumpi uz slovenacke autoputeve. Tako je pre vise od mesec dana slovenacka vlada odbacila izdavanje koncesije Shellu i Agipu, sto je cista glupost. Posle toga su ministri inostranih poslova Evropske unije trazili da se evropska komisija malo pozabavi "diskriminacijom stranih preduzeca u Sloveniji". Vlada se predomislila i izdala svetskim naftaskim kompanijama dozvolu za nekoliko benzinskih stanica, a uz to i shvatila poruku iz Evrope: ako hoce Slovenija kao pridruzeni clan uci u EU sto bezbolnije treba vec sada obaviti neka prilagodjavanja Uniji. Sve jasnija postaje cinjenica da je zbog principa privredne konkurencijske sposobnosti, koja je isto uslov za ulazak u EU, moguce ogranicavati strane investitore samo krajnje oprezno i sa velikom merom osecaja. U tom kontekstu je razumljiv i stav saveta Banke Slovenije o portfeljskim investicijama stranih ulagaca. Zvanicno obavestenje slovenacke centralne banke kaze da se je savet informisao sa najnovijim podacima o investicijama stranaca u slovenacka preduzeca. I tacka. U glavama ljudi sa berze odmah se rodila sumnja da mozda postoji razlika u stavovima koje zastupaju drzavne institucije u javnosti i medju merama koje one u stvari usvajaju. Toj sumnji treba dodati i glasine kako je navodno Banka Slovenije pravila velike teskoce nekom stranom ulagacu koji je pokusao preko organizovanog trzista obaviti strategijsku investiciju u partnersko slovenacko preduzece.

Istina je da ima Slovenija u asociacionom ugovoru sa EU relativno ugodne odredbe koje joj dozvoljavaju ogranicavanje dotoka stranih portfeljskih investicija. Za sada to jos nije iskoristila, a mogla bi da trazi vise izvestaja od berznih posrednika koji rade sa strancima, mogla bi da uvede poreze na portfeljske investicije i dadatne licencije za berzne posrednike koji posluju sa strancima. Ukratko, citav niz mera koje verovatno u Evropskoj uniji ne bi bile prihvacene velikim aplauzom. Evropska unija doduse nudi dobre mogucnosti ali ne moze otkloniti sve probleme. Za Sloveniju je veoma znacajno da tacno zna sta moze i sta ne moze ocekivati u EU. Pri tome bi se trbala vecini Slovenaca otvoriti svest da strani ulagaci nemaju nikakvu nameru za malverzacije, vec samo hoce konkurisati i zaraditi pare. A to je krajem krajeva u interesu svih drzava, jer zarada je obostrana. I zasto ne bi u Sloveniji za bolje rezultate upotrebili strane pare u kombinaciji sa vlastitim znanjem?! Milan Povirk, AIM