STA KAD RUSI BUDU REKLI "NJET"?

AIM, Skopje, 07.12.1996

Drugo najvaznije pitanje koje je proteklih nedelja, pored lokalnih izbora, mocilo makedonsku javnost, bez sumnje je bilo to hoce li se produziti mandat misije UN u Makedoniji pod radnim nazivom-UNPREDEP. Savet Bezbednosti UN je resio ovu dilemu tri dana pre isteka poslednjeg mandata, t.e. 27 novembra, odlukom da se mandat preventivnih snaga produzi za sledecih 6 meseci, odnosno do 31 maja 1997 godine. Medjutim, ni ova odluka nije uspela otrgnuti bojazan da se jednoj od najjevtinijih a, bez sumnje, najuspesnije mirovne misije UN u proslom poluvekovnom periodu, neminovno blizi kraj! Razlog svemu ovome jeste uporno insistiranje ruske misije pri Savetu Bezbednosti da je misija UN u Makedoniji obavila svoj zadatak te da nema zbog cega da se produzi njen mandata. Rusi, koji polaze od sinjenice da su preventivne snage UN poslati u Makedoniji (pre cetiri godine) kao zastitni zid protiv sirenja ratnih razaranja ka jugu Balkana iz pravca severa, tvrde da nakon Dejtonskog sporazuma takva opasnost ne postoji. Iako se ostale clanice Saveta bezbednosti ne slazu sa ovom ocenom, bar ne u potpunosti, Rusi su svoju upornost pokazali i time sto su pri proletnjem glasanju za novi sst mesecni mandat (od 31 maja do 30 novembra) abstinirali od glasanja. Oni su obstinirali od glasanja i pri produzenju najnovijeg mandata iako je Savet Bezbednosti na preporuku generalnog sekretara UN, odlucio da smanji broj vojnika UNPREDEP- a za 300. Kasnije je specijalni pretstavnik generalnog sekretara UN u Makedoniji, Henrik Sokalski objasnio da je smanjenje broja vojnika ustvari kompromis izmedju stednje sredstava i politike, sto znaci da se na ovaj nacin htelo ugoditi Rusima da bar budu uzdrzani i ne upotrebe svoje pravo veta. Ova spekulacija se moze potvrditi i raspolozivim cinjenicama jer od navodne stednje od 400.000 USD mesecno nece biti bas puno jer se planirano smanjenje vojnika nece dogoditi pre isteka ove zime. Savet Bezbednosti je kao krajnji datum oznacio 30 april 1997 samo jedan mesec pre isteka najnovijeg tekuceg mandata, sto znaci stednja ce biti samo 400.000 USD! Medjutim valja napomenuti da je pretstavnik Ruske Federacije u Savetu Bezbednosti, ambasador Sergej Lavrov, koji je nedavno licno poseto Makedoniju i jedinice UNPREDEP-a, i pored ovog smanjenja broja vojnika izjavio da to nije dovoljno i da Ruska Federacija ne vidi smisla u produzenju prisustva UN u Makedoniji nakon maja 1997. Sa druge strane, zapadne sile pod vodstvom SAD su cvrsto uverene u suprotno, tim vise sto je to i zelja makedonske vlade. Iako niko ne porice da se stanje u regionu promenilo nabolje nakon Dejtona, a to stoji i u izvestaju Generalnog Sekretara, jos uvek ima pitanja koja zahtevaju pazljive korake po pitanju medjunarodnih snaga u Makedoniji kao kljucnom ciniocu stabilnosti na Balkanu. Tu se pre svega misli na nerazreseno stanje na Kosovu, eksplicitno se navodi neresenog razgranicenja izmedju Makedonije i SR Jugoslavije i dve zemlje se pozivaju da implementiraju svoj dogovor od 8 aprila ove godine.

Ali ono sto u najnovijem izvestaju povodom produzetka mandata pretstavlja posebnu novinu jeste cinjenica da se Generalni Sekretar UN posebno osvrce na unutrasnju politicku situaciju u zemlji imenjujuci medjuetnicke odnose kao rastuce pitanje koje zasluzuje vecu paznju. Iako se ne trazi poseban mandat za monitoring ovih odnosa samom cinjneicom da se oni spominju u kontekstu opravdanosti produzenja mandata UNPREDEP-a, moze se zakljuciti da je to jedan od glavnih elemenata zbog kojih se insistira na medjunarodno prisustvo, koja se trazi i od strane vlade. Zanimljivo je istaci izjavu specijalnog pretstavnika generalnog sekretara UN u Makedoniji, koji je povodom produzenja mandata u kontekstu medjunacionalnih odnosa rekao da "ponekad nasi dragi domacini ne mogu sagledati sve aspekte koje mi kao strani posmatraci mozemo videti", aludirajuci na vladu i njenu prilicno restriktivnu politiku u odnosu na nacionalnosti, a posebno u odnosu na albansku zajednicu koja cini bar cetvrtinu stanovnistva i pretstavlja kljuc za unutrasnju stabilnost zemlje.

Upravo ove dileme namecu pitanje sta ce se desiti ukoliko pri sledecem glasanju u Savetu Bezbednosti Rusi konacno glasaju protiv novog mandata UNPREDEP-a? Za sada odgovor na ovo pitanje nema: kao prilog mogucem odgovoru mogao bi posluziti podatak da je Makedonija nedavno potpisala dogovor sa SAD kojim se omogucava prisustvo emirickih trupa na teritoriji Makedonije, ali je tesko zamisliti da bi se to moglo ostvariti tek tako, bez nekog medjunarodnog pokrica. Jedna od pretpostavki mogla bi biti i to da bi Rusi podneli medjunarodno prisustvo u Makedoniji ali pod uslovom da oni budu direktno ukljuceni, kao sto je bio slucaj u Bosni. Vjerovatno ove pretpostavke proizlaze i iz izvestaja Saveta Bezbednosti u kome stoji da poznata "Ruska pozicija ne iskljucuje mogucnost buduceg medjunarodnog prisustva u regionu, ukljucujuci i Ujedinjene Nacije". A o kakvom buducem prisustvu se misli ostaje da se pretpostavlja, iako je sasvim jasno da se u svim mogucim kombinacijama predvidja prisustvo Rusa. Pise: IBRAHIM MEHMETI