SVAKE NEDELJE UMIRE PO JEDNA OSOBA

AIM JUNIOR Pristina

Do pre nekoliko godina na Kosovu se o drogi govorilo samo kao o nekoj "stranoj i dalekoj" pojavi. Osobe koje su konzumirale drogu, ne samo sto su bile retke, vec je postojalo i opste ubedjenje da mladi sa ovog podneblja mogu da se snabdeju raznim narkoticima samo u inostranstvu, gde je jos od posleratnog vremena radio veliki broj radnika sa Kosova. Medjutim, sa burnim drustvenim i politickim promenama koje su se desile na prostoru bivse Jugoslavije, sa posebnim akcentom na Kosovo, posebno krajem 80-tih godina, stvorene su sasvim nove okolnosti i pretpostavke za pojavu narkomanije u sirim krigovima. Zato i nije retkost da se u nocnim satima, po pristinskim kaficima, ulazima ili mracnim prolazima, mogu videti baceni spricevi i zagorele kasike.

Iako problem narkomanije vec neko vreme izbija u prvi plan ne samo carsijskih prica, za poslednjih sest godina, na prste se mogu izbrojati javni nastupi doktora, psihologa ili pak sociologa, koji su svoja saznanja i rizik od koriscenja narkotika pokusali da prenesu na najugrozeniju strukturu na Kosovu, mlade, koji cine ogroman procenat u ukupnom stanovnistvu ovog regiona.

Medjutim, nedavno je na Kosovu registrovano Udruzenje za preventivu i borbu protiv narkomanije, ciji je pretsednik mr. Kadri Bicaj, koji je na nedavno odrzanoj Tribini na temu "Porodica u preventivi narkomanije", izjavio da je jedan od najcescih razloga pojave narkomanije labilnost same osobe, teski ekonomski uslovi, stambena kriza, konflikti u drustvu i u porodici kao i emigracija. Polazeci od ovih konastatacija moze se oceniti da su na Kosovu poslednjih godina stvorene pogodne okolnosti za pojavu narkomanije, ako je evidentno da je najveci broj Albanaca isterano sa njihovih radnih mesta i da je kao rezultat toga pao opsti standard populacije, sto je direktno dovelo do pojave ekonomskih teskoca, koje su kasnije rezultirale i problemima u samoj porodici. U odnosu na probleme unutar porodice, poznato je da su najosetljiviji mladi, posebno adolescenti, koji spas pronalaze u bezanju od problema, konzumirajuci razne droge. Prema nekim ocenama, poznavaoca ove problematike, ovaj deo populacije je najpogodjeniji.

Zato se i moze reci da je posebno krajem '80 i pocetkom '90 godina narkomanija na Kosovu postala realnost, uistinu zabrinjavajuca pojava koja zahteva vise drustvene paznje. Zdravstvene institucije na Kosovu, koje su pod srpskom administracijom, i pored pojedininacnih interesovanja lekara da se posvete problemu narkomanije, ipak, do danas nisu stvoreni uslovi za preventivu i lecenje onih koji bi da se "vrate na pravi put". To je posebno problematicno ako se zna da je njihov broj svakim danom sve veci, a drustvo, zauzvrat nema nista da im ponudi, odnosno ponovo pruzi sansu. U odredjenoj meri, ovom pojavom se bave posebni sektori policije zaduzenih protiv mafije i dilera droge. I uglavnom tu se zatvara krug. "Pronadjeni" narkomani prespavaju noc iza resetaka, a glavni krivci ostaju negde napolju da se i dalje bogate na zivotima drugih.

U takvim okolnostima, grupa ljudi iz redova Albanaca je i dosla da ideju da formira nezavisno Udruzenje za preventivu i borbu protiv narkomanije, koja se profesionalno bavi svim pitanja koja se ticu narkomanije, pocev od odrzavanja raznih tribina, pa sve do savetodavnih konsultacija sa razlicitim osobama, koje su vec postali zavisnici. Takodje, u pravcu preventive i borbe protiv narkomanije, dosta je uradio i Omladinski forum DSK.

U ovom Udruzenju inace upozoravaju na alarmantnu situaciju. Kakve je razmere dobila ova pojava na Kosovu, govori i podatak objavljen pre nekoliko dana, da na Kosovu od upotrebe raznih droga, svake nedelje umire po jedna osoba. Sto, ako se sabere znaci da za godinu dana "beli prah" odnese 50 mladih zivota.

Potpuna deinstitucionalizacija zivota na Kosovu, kao i nedostatak masmedija, u velikoj su meri dorineli brzom povecavanju broja mladih koji konzumiraju drogu. Pre svega i oni koji koriste drogu, a i oni koji je prodaju, nemaju dovoljno znanja o njenoj upotrebi, pa zbog toga u najvecem broju slucajeva, padaju kao zrtve neznanja i upotrebe prevelikih doza droge. S druge strane, kako je receno "unutrasnjih" razloga, ovo Udruzenje nije dalo preciznije podatke o broju narkomana na Kosovu, jer se oni registruju uglavnom onda kada su na ivici zivota i smrti, ali se ipak pretpostavlja da u ovom regionu ima minimum oko 10 000 narkomana.

Kao posledica neinformisanosti, poneki dzoint ili belu liniju mladi u pocetku probaju iz radoznalosti odnosno zeleci da imitiraju zapadnjacki nacin zivota, dakle ne bivajuci potsticani nijednim od razloga koje navode zdravstveni radnici.

Medju takvima je i 28-godisnji mladic iz Pristine I.R., koji kaze da je drogu poceo da konzulira jos pod sveoje 21 godine. "Drogu sam probao iz radoznalosti- zeleo sam da znam kakav je to prah, koji se sa toliko uzivanja uzima u zemljama zapada. U pocetku mi se nije dopao, ali sam se osecao mirnijim i kasnije sam stalno svoj dusevni mir trazio upravo u drogama". Mladic sa kojim smo razgovarali keze da je tri godine drogu uzimao posredstvom respiratornih organa (na nos), a posle toga je poceo intravenoznim putem.

Njegova prica je zanimljiva i argumentovana, jer posto nam kazuje cenu droge u Pristini, koja se krece 100 DM za gram (heroin), kaze da nije bio u mogucnosti da u kuci osigura toliko para i zato je bio primoran da krade. Takvo ponasanje narkomana potvrdjuje i mr. Ali Bajgora, magistar pravnih nauka, koji u intervjuu datom nedeljniku "Euro Zeri" kaze: "Mislim da je povecanje broja narkomana direktno ili indirektno uticalo i na povecanje stepena kriminaliteta na Kosovu, posebno u krivicnim delima kradje, pljacke, nedozvoljene trgovine itd". .

"Srecnici" inace za 500 - 600 DM u dzepu, mogu osigurati drogu i po nizoj ceni. Npr, ovom sumom (500 DM) moze se kupiti 12 grama heroina u Bujanovcu ili Gnjilanu, gradovima koji se smatraju centrima gde zive najveci dileri na Kosovu. Mladic I.R. nastavljajuci svoju pricu kaze da je posle mnogo peripetija uspeo da se udalji od droga, upravo posredstvom konsultativnih seansi u ovom Udruzenju koje vodi mr. Bicaj i njegov kolega mr. Bajgora. Inace, 20-snji mladic, takodje iz Pristine, kaze da nije tesko doci do droge, samo treba da se "ima para". Pricajuci nam o svojoj avanturi, otkriva da drogu uzima vec dve godine i da je sada uzima itervenozno. "Posle uzimanja droge, potrebno mi je dosta vremena da se odmorim, jer se osecam umornim i slomljenim. Ne znam kako cu osigurati potrebnu dozu, jer kuci mi nedaju dovoljno novca, a ja ne radim. Poceo sam da prodajem i moju odecu, kako bih kupio "lek". 500 DM mi nije dovoljno ni za tri meseca i to jedva obezbedjujem, a ne znam kome da se obraim za lecenje, posto sam sada potpuni zavisnik. Kada dodje vreme za uzimanje doze, kao da ce pamet da mi stane".

Prema podacima Udruzenja za preventivu i borbu protiv narkomanije, najugrozeniji gradovi na Kosovu su Pristina, Prizren, Gnjilane i Pec, dok su najmanje dodirnuti Istok i Urosevac. Na Kosovu se pored najrasprostanjenijeh heroina najcesce upotrebljavaju opijum i njegovi derivati i razni alkaloidi kao sto su morfijum, kodein, kanabis, hasis itd...

A kako se dolazi do sroge? Na zalost, na Kosovu za kupovinu droge ili raznih narkotickih sredstava, stvoren je i poseban zargon dilera i narkomana, sto samo govori o njihovoj konsolidaciji. Npr., u Pristini kada se trazi droga, obicno se kaze: "hladan caj", "slana injekcija", u Peci: "Dve bele linije", dok u Gnilanu: "belo brasno tipa 200".

Upotreba droge i njena rasprostranjenost u tolkoj meri, moze prouzrokovati i ostale probleme kao sto su pojava AIDS i raznih infekcija koje se izazivaju upotrebom iste igle ili sprica od strane 2 ili vise osoba. Svakako, jedno je jasno: iako su na Kosovu vidljiva nastojanja za kakvim takvim organizovanjem protiv droge, veoma je evidentno da ova pojava svakim danom sve vise uzima zabrinjavajuce razmere i da je postala veoma opasna za odredjenu klasu populacije na Kosovu.

Rrahman Pacarizi AIM Pristina