POBUNA SUDIJA
Pravosudje i moral
,AIM, Beograd 6.12.1996.
"Ne pristajem na zavisno sudstvo u kojem se sud bavi pranjem dnevne politike umesto da bude simbol pravne drzave" napisao je pre nekoliko dana u izjavi za javnost sudija Vrhovnog suda Srbije dr Zoran Ivosevic i time oznacio pocetak pobune sudija u Srbiji protiv flagrantne izborne prevare nakon drugog kruga lokalnih izbora. Moguce je da ce potez sudije Ivosevica oznaciti prekretnicu u protestu stotina hiljada ogorcenih gradjana koji su vec skoro tri nedelje na ulicama Beograda, Nisa, Novog Sada, Kragujevca, Jagodine, Pirota, Uzica... Podsecamo: otkrivsi da je koalicija demokratske opozicije "Zajedno" 17. novembra dobila izbore u cetrdesetak gradova u Srbiji, rezim je posle par dana potpunog soka - tokom kojih je zvanicno priznao pobedu u navjecim urbanim centrima - poceo masovno da ponistava izborne rezultate uz pomoc izbornih komisija i sudova.
Obrazlozenja su bila ne samo lazna, nego uglavnom i smesna, ali to naravno nimalo nije smetalo vlastima da zakazu treci krug izbora iz kojih je koalicija SPS-JUL-Nova demokratija izasla kao pobednik svuda osim u Kragujevcu i Novom Sadu koji su velikodusno prepusteni opoziciji. Gradjani su izasli na ulice sa povicima "kradja", ali poslednji za koje se ocekivalo da ce im priznati da su u pravu bile su sudije. Dr Ivosevic, iskusan sudija i vrsan pravnik -kojeg je javnost odmah prozvala "srpskim Zolom" napisao je jos:"Ne pristajem na podanicku ulogu suda, kojom se izbori pretvaraju u samoimenovanja. Ne pristajem na poslusnost dnevnoj politici i na sudjenje kojim se ugadja politickoj volji bilo koje partije. Ne pristajem na izbor sudija koji su lojalni, a nisu kompetentni. Ne pristajem da branim drzavu od demokratije, jer demokratiju treba braniti od drzave ako joj nije dorasla. Ne pristajem na cutanje o sramoti sudstva, ako vec moram da crvenim od suda zbog odluka koje sudstvu ne sluze na cast."
Istoga dana kad i pismo sudije Ivosevica,"Nasa Borba" objavila je i pismo jos cetvoro uglednih sudija Vrhovnog suda Srbije (Milana Subica, Milovana Dedijera, dr Zorana Ivosevica, mr Leposave Karamarkovic i Radoslava Cosica) u kojem se kaze:"Poslednji dogadjaji oko izbora za opstinske i gradske odbornike u kojima su mnoge nase kolege ucestvovale kao predsednici i clanovi izbornih komisija i clanovi sudskih veca za ocenu zakonitosti odluka izborne komisije, doveli su u pitanje cast i dostojanstvo nase profesije i ugled sudstva u celini... Nije nam nimalo lako i osecamo se veoma ponizavajuce kad znamo da kolone ljudi prolaze pored zgrade naseg suda sa uzvicima: lopovi, lopovi, uz masovno bacanje jaja i lupanje prozora. Strasno nas boli i saznanje da se ispred nekih sudova u Srbiji pale svece sa uzvicima "pravda je umrla"... Ovo pismo upuceno je "Nasoj Borbi" i "Politici", ali ga, razume se, "Politika" nije objavila, kao sto nijedan medij pod drzavnom kontrolom nije recju pomenuo protest pravnika.
Rec sudija Vrhovnog suda, najvise instance u pravosudnoj hijerarhiji Srbije nesumnjivo ima najvecu tezinu, iako je rec o petoro od vise desetina sudija, i ako potpisnici ni na koji nacin nisu bili upleteni u ponistavanje izbornih rezltata (u Vrhovnom sudu je za taj posao bio zaduzen drugi sektor). Vrlo su, medjutim, bitna, i reagovanja drugih pravnika. Cim je rezim poceo da ponistava izbore, oglasio se sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic, koji je ovdasnjoj javnost vec odavno poznat kao bespostedan kriticar vlasti, i naglasio da "na bezobzirno bezakonje i gazenje osnovnih ustavnih sloboda i prava od strane vlasti" gradjani imaju pravo da odgovore neprekidnim masovnim otporom i gradjanskom neposlusnoscu ukljucujuci mirnu blokadu organa vlasti i vitalnih drustvenih institucija, kao i da traze arbitrazu medjunarodnih demokratskih institucija.
Dan-dva kasnije,pedesetak nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu - od asistenata do penzionisanih profesora - i drugih pravnika od imena poslalo je pismo udruzenj ima pravnika Srbije i Jugoslavije zahtevajuci strucnu raspravu o pravnickom delovanju "u ovoj stvari". U protivnom, pomenuta udruzenja nece vise smatrati svojim staleskim organizacijama, a pored toga ce "svuda i na svaki podesan nacin" obavestavati clanove oba udruzenja o svojim razlozima. Najzad, pocele su da reaguju i sudije nizih sudova. U beogradskoj Palati pravde, gde je sediste Prvog i Drugog opstinskog suda koji su bili zaduzeni za ponistavanje izbora, prema svim informacijama vlada vanredno stanje i reklo bi se da je sve vise onih koji se svrstavaju na jednu ili drugu stranu. Vec se oglasila grupa sudija Okruznog suda, medju kojima i Miroslav Todorovic koji je za "Dnevni telegraf" izjavio:"Ako utvrdimo da je bilo zloupotreba sudija, clanova veca, trazicemo javno njihovu odgovornost. Necemo nikom dati blanko pokrice za zloupotrebe. Ako ih je bilo, to ce podrazumevati i razresenja."
Prema poslednjim informacijama, napisan je i u javnost poslat protest osmoro sudija Petog opstinskog suda u Beogradu. Posebno je znacajno sto su pocele da se javljaju sudije iz unutrasnjosti, gde je oduvek za svaku vrstu protesta bila potrebna mnogo veca hrabrost nego u prestonici. Skoro ceo sudijski sastav Opstinskog suda u Prokuplju - ukupno 11 sudija - solidarisalo se sa sudijama Vrhovnog suda Srbije koji su se ogradili od sudskog prekrajanja izbornih rezultata. Na kraju pisma, kojeg nisu potpisali jedno sudije troclanog sudskog veca koje je u ovom gradu odlucivalo o izbornim zalbama, kaze se:"Poslusnost dnevnoj politici i sluzenje politickoj volji bilo koje partije za rad samo njenih interesa neminovno vodi degradaciji ove profesije. Porucujemo Vam da stojimo uz vas u borbi za cast i dostojanstvo sudijske profesije, cvrsto ubedjeni da nismo jedine nizestepene sudije sa takvim ubedjenjem."
Prema poslednjim informacijama, protestima su se oglasile i sudije u Nisu, Pirotu i Jagodini. Sudije se nikad, ni pod bivsim ni pod sadasnjim rezimom, nisu oglasile na ovaj nacin, ali - kako je u nedeljniku "Vreme" napomenuo dr Jovan Buturovic, bivsi sudija Vrhovnog vojnog suda, sada advokat - nikad dosad nije bilo ni ovakvog ociglednog, prljavog, grubog gazenja prava. "I u bivsem rezimu se to radilo elegantnije", primetio je Buturovic, konstatujuci da je to izazvalo sudije, a i ukupnu javnost. Komentar Pavla Nikolica, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i poznatog eksperta za ustavno pravo u istom listu glasio je:"Pocelo je da se kruni".
Tiho distanciranje pocelo je i pre ovog javnog: od osamdesetak sudija u celom Nisu, vlasti nisu mogle da nadju nijednog ko bi bio spreman da ucestvuje u ponistavanju izbora, pa su morali da dovedu sudiju iz Bele Palanke. Ipak, kako je primetio Buturovic, to je bilo tek izbegavanje odgovornosti da se donese pogresna presuda, ali jos ne i hrabrost da se donese ona ispravna. Vrlo je moguce da ce gest sudija Vrhovnog suda Srbije uciniti da se napravi i taj korak, jer - uprkos tome sto je ocigledno da "u pravnickim glavama jos zvone telefoni koji saopstavaju interese vladajuce partije" - sudije u Srbiji vise ne podlezu reizboru, vec se biraju dozivotno. Cak je i v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije Balsa Govedarica, koji se u "Vecernjim novostima" oglasio velikim intervjuom odmah posle otvorenog pisma njegovih kolega, rekao da se njima "nista nece desiti". Doduse, dodao je:"Drugo je pitanje kako oceniti njihov postupak". Govedarica je, inace, rekao da "niko sudskim odlukama nije pokraden", a povodom protesta koalicije "Zajedno" i njihove odluke da bojkotuju treci izborni krug izgovorio je sledece:"Zamislite sudski sistem u kojem bi stranke prihvatale i postovale samo one sudske odluke koje im odgovaraju, a protiv onih drugih odluka organizovale javne proteste i napade na sud. Toga nema ni u jednoj demokratskoj zemlji".
U takvoj atmosferi, koalicija "Zajedno" pored demonstracija i pravnim sredstvima pokusava da dodje do pravde. I tu su takodje pocele da se dogadjaju zanimljive stvari. Posle niza pokusaja pravnika te koalicije, predsednik Gradske izborne komisije Beograda Radovan Lazarevic odjednom je odlucio da "Zajedno" ipak dostavi zapisnik GIK. Sud je, naime, ponistavao izbore u Beogradu uglavnom sa obrazlozenjem da GIK uopste nije raspravljala o prigovorima SPS (?!). U zapisniku se, medjutim, lepo vidi da je GIK o ti prigovorima uredno raspravljala (sto je svakom pravniku, a i laiku, od pocetka moralo biti jasno). Dobivsi taj dokument, koalicija "Zajedno" je podnela tuzbu za ponavljanje postupka koji je vec vodjen pred Prvim opstinskim sudom u Beogradu i u kojem je nalozen treci izborni krug. Uz tuzbu je podnet i dokaz - upravo pomenuti zapisnik. Prvi opstinski sud, medjutim, 4. decembra odbija tuzbu sa neverovatnim obrazlozenjem - da "po oceni Suda ovaj novi dokaz nije pravno relevantan"! Koalicija "Zajedno" je odmah pripremila zahtev Vrhovnom sudu Srbije za vanredno preispitivanje ove presude. Ocekuje se da ce zahtev biti urucen Vrhovnom sudu 6. decembra, a rok za njihovu odluku je 48 sati.
U medjuvremenu se desilo nesto vrlo indikativno - Gradska izborna komisija, doskorasnji saveznik u izbornoj prevari, sama je pokrenula pred Vrhovnim sudom i republickom javnom tuziocu zahtev za preispitivanjem svih postupaka o ponistavanju drugog izbornog kruga, i to sa obrazlozenjem da je doveden u pitanje "rad, dostojanstvo i ugled" GIK. Prema Gasi Knezevicu, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i pravnom savetniku koalicije "Zajedno" "to sto se desilo s Izbornom komisijom predstavlja pruzanje ruke s jedne na drugu stranu. Vrhovni sud ce sad pred sobom imati dva pravna zahteva koja idu zajedno - sto je potpuno nova situacija". Moguce je, naravno, da je u GIK zakljuceno da brod kojim su dosad plovili tone, te je bolje blagovremeno ga napustiti. Moguce je i da je rec o scenariju kapetana tog broda za nalazenje kakvog-takvog makar polu-casnog izlaza iz situacije koja mu vec postaje sasvim nepodnosljiva.
U sred masovnog protesta koji po vecini ocena nije prevashodno politicki, nego naprosto moralni, na sudijama Vrhovnog suda Srbije koji ce donositi odluku je ogromna odgovornost.
(AIM) Roksanda Nincic