MI ZNAMO STA HOCEMO

Studentski protest 96.

,AIM, Beograd, 3. 12. 1996

Vec deset dana studenti porucuju rezimu da misle ozbiljno,i da nece odustati od svojih zahteva za postovanjem ustava i zakona zemlje. Kradju glasova smatraju drzavnom brukom neprimerenom zemlji koja drzi do sebe. Na pretnje policijom citiraju cuvenu recenicu predsednika Milosevica:"Niko ne sme da vas bije"

Predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic je u povecerje drzavnog praznika 29.novembra, gotovo dvonedeljno protestovanje gradjana Srbije zbog prekrajanja rezultata lokalnih izbora, poistovetio sa scenarijom dolaska Hitlera na vlast a demonstrante i opoziciju nazvao fasistima, koji zloupotrebljavaju decu tj. studente.

Pristalice koalicije "Zajedno" su mu odgovorile novim masovnim okupljanjem na ulicama Beograda(na protest je dosao i onaj ko nikada nije bio) a studenti jasno stavili do znanja da nisu decani fasisti: "Divno je sto se brinete za nas, gospodine Tomicu, ali gde ste bili kada su nasi vrsnjaci po naredbi rezima kome pripadate ginuli po vukovarskim i raznim drugim ratistima. Dok ste prolivali nasu krv, niste brinuli o nasim godinama", porucuje pomenutom gospodinu inicijativni odbor Studentskog protesta 96. Podsecaju ga da nisu deca, vec glasaci" koji sa punom pravnom i moralom odgovornoscu izlaze svakog dana na ulice i traze od ozbiljnih i odgovornih poput Tomica postovanje zakona."Vi ste deca jer nemate dovoljno ozbiljnosti ni da postujete pravila igre koja sami postavljate..." Vlastima porucuju da se ne boje primene sile a Tomica podsecaju na predsednikove reci iz 87: "Niko ne sme da vas bije" u nadi da za decu to posebno vazi. Za sada, vec deset dana mirno demonstriraju ulicama i jedini zapravo imaju bliskije susrete sa milicijom i to uglavnom pred americkom ambasadom, gde su im devojke iz kolone davale cvece. Ljudi na duznosti se nisu ni pomerili, a one bi onda bukete ostavljale pored njihovih nogu.

Treci put studenti za gotovo desetogodisnje vladavine predsednika Milosevica izlaze na ulicu da protestvuju. Taj cin nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Gradjani ih pozdravljaju a vlast podilazi jeza.

Prvi put su izasli marta 1991. Vlast ih je docekala tenkovima, suzavcem i brutalnom intervencijom milicije na Savskom mostu. Zahvaljujuci njima demonstracije su trajale duze a tadasnji ministar policije Radmilo Bogdanovic je morao da podnese ostavku. Tada je pod pritiskom morao da ode i direktor RTS Dusan Mitevic. Milosevic je naravno opstao,"plisana revolucija" je okoncana. U kasnijim dogadjanjima ostace zapamceno da su studenti tada oterali zvizducima u to vreme kod vlasti i dela opozicije visokokotiranog Radovana Karadzica. Bolje nije prosao ni srpski patrijarh Pavle kada ih je pozvao da se razidju i batale svoju prvu revoluciju u visestranackoj Srbiji.

Verovatno prvi i poslednji put Slobodan Milosevic je pristao je da razgovara sa studentima. Bio je bukvalno porazen, ponizen i nije imao odgovor ni na jedno studentsko pitanje. Uvredu velikog vodje platili su studenti koji su se u sali Rrektorata Beogradskog univerziteta usudili da ga uopste nesto pitaju. Usledili su informativni razgovori, privodjenja, odvodjenja, raznorazna malteretiranja. Ni vlast ni opozicija u to ratno vreme, nacionalisticke euforije i histerije, nisu vise imali vremena za studente. Oni su polako i tiho napustali zemlju.

Vec juna 92. ponovo su reagovali. Zatvorili su se na svoje fakultete, protestvujuci protiv vlasti koja je zemlju uvela u rat, sankcije i bedu,neravnopravnih uslova za izbore. Zahtevali su smenu kompletne vlasti i Slobodana Milosevica, raspisivanje izbora i oslobadjanje televizije. Nevidjenu snagu i organizovanost ispoljili su u setnjama ulicama kada su u roku od dva sata potpuno blokirali samobracaj u grdu.Tada su pokusali da odu i do Tolstojeve 33 na kafu kod familije Milosevic. Bili su blizu a umesto kafe sacekali su ih kordoni milicije. Nemocni da sami promene stvari povukli su se i otisli u svet. Ratni poklici nadjacali su mladu antiratnu pamet Srbije. Usledile su potom nasilne mobilizacije za rat u kome Srbija nije ucestvovala. Tu bitku studenti su vodili svako za sebe: bezeci glavom bez obzira, skrivajuci se po tudjim stanovima i tudjim zemljama. Srbiju tada nisu zanimali studenti vec ratni poklici i Slobodan Milosevic.

Beogradski univerzitet je nestao sa politicke i drustvene scene Srbije. Rektor koji je podrzao studente je smenjen, Savet univerziteta raspusten pa izabran novi po volji i meri vlasti. Univerzitet je definitivno izgubio svaku autonomiju, a najbolji studenti i profesori su napustili zemlju.

Posle cetiri godine ignorisanja od pozicije i opozicije, nova generacija studenata Beogradskog univerziteta ponovo je na ulicama. Vec deset dana, dvadesetak hiljada mladih, koje je samo maloletnost spasla od rata i mobilizacije, protestvuju na svoj nacin Beogradom. Upozoravaju vlast da postoje, da su nezadovoljni, siromasni, povredjeni drzavnom kradjom izbornih rezultata. Svoj bunt ispoljavaju samostalno, okupljajuci se svaki dan na platou ispred Filozofskog fakulteta, odakle se krece u setnju gradom uz visoko podignute indekse i povike "ustali su studenti".

Prvog decembra, na svetski dan borbe protiv side Vrhovni sud Srbije zasuli su kondomima uz povike:"lopovi vratite nam glasove". Ovacije nezadovoljstva, okretanjem ledja, ispoljavaju svakodnevno prilikom prolaska ispred republickih i gradskih institucija. Pred zgradom gradske izborne komisije pre neki dan su poletele rolne toalet papira na kojima je pisalo"dosta sranja","bando crvena, ua lopovi, poltorni...."

Pouceni iskustvom iz predhodnih neuspesnih protesta, protiv vlasti se bore na svoj nacin, a opozicije se klone. Ne dolaze organizovano na mitinge Kolacije "Zajedno", a svoje zahteve srocili su u cetiri tacke: postovanje ustava i zakona, formiranje nove nezavisne paritetne republicke komisije, ostavku Dragutina Velickovica, rektora Beogradskog univerziteta koji ignorise protesete studenata i njihove zahteve, i studenta prorektora Vojina Djurdjevica, jer je kako kazu, zaboravio da je predstavnik studenata a ne vlasti.

Jedan od celnika studentskog protesta 96. Dusan Vasiljevic, smatra da ovaj protest treba da bude inicijativa za stvaranje sirokog fronta gradjanske neposlusnosti. Kaze da se studenti ne plase policije" jer ako bi danas krenuli na akademske gradjane, to bi bio definitivni kraj rezima. Poredeci protesete 68.i ove danasnje, Vasiljevic kaze da postoji bitna razlika: jer ondasni protesti nisu uspeli, a ovi sigurno hoce."

Dvadesetogodisnjaci u protesnoj koloni danas znaju sta hoce: dosta im je bede, rata, diktature, primitivizma i komunizma.Izrasli pod sankcijama u zemlji koju niko nece, izgleda da su prebrzo sazreli. Mudrost njihovog protesta je vidna na svakom koraku. Samo na jednom transparentu sazeli su sve rezultate Miloseviceve politike. Na prvom izbornom sloganu vladajuce partije"sa nama nema neizvesnosti"-povukli su crtu i napisali rat. Na drugi jos cuveniji slogan SPS_a "Srbija se saginjati nece", opet su povukli crtu i dopisali-sankcije i Dejton.A na najsvezije obecanje SPS-a"Idemo dalje" dodali su- Hag. Niko bolje od njih a ni jasnije nije naslikao ucinak Miloseviceve desetogodisnje vladavine. Prerano ostareli dvadesetogodisnjaci su zapravo svima jasno stavili do znanja da zele buducnost, smenu vlasti izborima i da nece odustati. Organizovali su se tako, da istraju onoliko dana koliko je potrebno do ostvarenja njihvovih zahteva. Kazu, i dan duze da bi proslavili pobedu. Ne pate od liderstva ni od pomanjkanja maste. U Glavnom odboru sede predstavnici svih fakulteta, a Beogradjane svaki dan iznenade po nekom mastovitom akcijom na temperaturi ispod nule. Juce su sproveli deratizaciju Skupstine Srbije ,zasipajuci je parolama i kineskom kredom protiv buba svaba. Moto im je, da je cvece bolje od kamenja a reci od razlupanih jaja. Potpuno su svesni da bude li krvi po ulicama bice je opet. Zele mirno da izadju iz gliba u kome je Srbija do guse.

Ovih dana je i hiljadu profesora Beogradskog univerziteta podrzalo svojim potpisima studentske zahteve i to na incijativu odbora za odbranu demokratije pri Beogradskom univerzitertu. Podrsku im pruzaju i ostali univerzitetski centri u Srbiji. Strajkuju i studenti Nisa i Pristinskog univerziteta. Cestitke solidarnosti stigle su i od studenata Podgorice. Vlast svaki dan smislja nove pretnje. Cuje se da se ministar prosvete Srbije porucio da ce svi profesori koji su se solidarislai sa studentima dobiti otkaze. Studenti uz osmeh porucuju:"nastava ce ostati bez najboljih".

Aktuelno studentsko nezadovoljstvo i nacin kako se bore za postovanje ustava i zakona u zemlji u kojoj zive je bez sumnje veliki izazov za vlast koja izgleda ne zna sta ce s njima. Navikla je da posle svakog neuspelog protesta buntovnici odu u svet. Ovoj generaciji pameti Srbije to ne pada na pamet. Oni znaju sta hoce i nece da odustanu. Rezim je pokusao da ih omalovazi i uplasi. Nazvali su ih zavedenom decom i zapretili silom. Akademski gradjani su im odgovorili jos masovnijim ucescem u protesnim setnjama Beogradom, naoruzani trubicama, cvecem, balonima, transparentima. Uostalom, studenti svojim protestima" teraju" gradjane Beograda i one najstarije na ulicu. Jer, kad su oni tu, svaki dan po snegu i hladnoci, jednostavno je sramota sedeti kod kuce. Posle duge pauze gradjnska solidarnost je ponovo vidljiva na ulicama Beograda.

(AIM) Branka Kaljevic