ZATISJE NAKON BURE
AIm, Skopje, 04.12.1996
Drugi, odlucujuci krug lokalnih izbora, odrzanih u urioznoj, emocijama punoj tamosferi, u kojoj je od samog pocetka bilo jasno da se ucesnici takmice u necem sto prevazilazi okvire obicnih izbora za novu, rascepkanu teritorijalnu podelu, za "lokalne jedinice samouprave" (koje broje od bukvalno stotinjak glasaca do 120.000 stanovnika). Teret procene, da su lokalni izbori, test za odnos snaga na makedonskoj politickoj sceni, svakako je imao bitan uticaj na stvaranje te atmosfere. Posle puno "vatre" izbori su zavrsili neobicno mirno, bez uzbudjenja - zasad.
Zestok ritam koji je nametnut od samog pocetka bio je ocekivan od raspada parlamentarne izborne koalicije Saveza za Makedoniju, koju su sacinjavali Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), Liberalna partija (LP) i Socijalisticka partija (SP), pod "kapom" predsednika Gligorova, koji je nesumnjivog kvaliteta. nakon izborne pobede u kojoj je Savez za makedoniju osvojio i dvotrecinsku vecinu u parlamentu, nastali su problemi. Vlada je formirana, bukvalno u zadnji cas. Cekao se povratak Gligorova iz inozemstva da Savez ne bi "pukao", izmedju, tada glavnih socijaldemokrata i liberala, odma nakon izbornog trijumfa. Kada je bila izglasana vlada u parlamentu, liberali su bili uzdrzani, iako su imali svoje ministre. Od tada pa do rekonstrukcije koja je usledila nakon vracanja na duznost predsednika Gligorova nakon prezivljenog atentata i u kojoj su liberali izbaceni iz vlade, prvo bilo je jasno da je Savez za makedoniju mrtav i drugo, da ce na lokalnim izborima, koji nisu bili odrzanih citavih sest godina (zbog nedostatka zakonske regulative o nacinu na kojem bi se oni odvijali, ali i zbog nove podele drzave) partije iz Saveza ici solo.
U medjuvremenu, dogodile su se jos dve stvari koje su bitno odredile tok lokalnih izbora. najprije je opozicija, ona vanparlamentarna, pre svega VMRO- Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo(VMRO-DPMNE) i Demokratska partija (DP), koje su napustile drugi krug parlamentarnih izbora iz 1994. zbog brojnih nepravilnosti, nezadovoljne onim sto se u drzavi dogadja organizirale sakupljanje 150.000 potpisa, koji su, po makedonskom Ustavu morali obavezati parlament da raspise referendum o vanrednim parlamentarnim izborima. Sakupljanje potpisa je odrzano u trci sa ekspresnim donosenjem zakona o sakupljanju potpisa o referendumskim pitanjima. Za cudo, opozicija je uspela da sakupi vise od 220 hiljada potpisa, pre nego su parlamentarci izglasali zakon. nakon toga, Ministarstvo pravde preuzelo je na sebe da utvrdi verodostojnost potpisa. To je zavrseno za mesec dana, nakon cega parlament je sam sebe prroglasio nenadleznim za raspisivanje referenduma, ocito igrajuci na kartu odugovlacenja i opet ocito prebacujuci loptu Ustavnom sudu koji mora da donese formalnu odluku o tome. Procedura je jos u toku! Druga stvar koja je razdrmala SDSM pre lokalnih izbora, jeste svakako vanredni kongres socijalista na kome nije prosao "kandidat kontinuiteta", zapravo covek koji bi kao novi predsednik SP. bio ono sto je bio i prvi (pokojni) predsednik - covek u senci SDSM u staroj, dobroj tradiciji Socijalistickog saveza. Na pomenutom kongresu izabran je "trn u oku" vladajuce partije, koji je hteo da redefinira odnose u koaliciji u kojoj ucestvuje i njegova partija. Licnost o kojoj je rec, Ljubisav Ivanov - Zingo, je zaista kontraverzna. Od svog Kratova i u doba starog rezima stvorio "feud" - sve je bilo vlasnistvo firme koju je vodio i koju vodi, ali koja je privatizirana. U medjuvremenu "kupio" je dosta poslovnog prostora u Skopju (poslovni prostor na Gradskom stadionu u kome je otvorena diskoteka, radio i TV stanica), Kumanovu i drugim gradovima, postao predsednik Fudbalskog saveza Makedonije u vreme u koje je njegov tim po drugi put gotovo sigurno osvaja titulu sampiona drzave. nakon njegovog dolazenja na celo socijalista, bilo je jasno da ce doci do preispitivanja njihovog ucesca u vladajucoj koaliciji, ili u najgoroj varijanti, ali i najocekivanijoj, do raskida. tokom lokalnih izbora do toga je doslo, i to zestoko, rekli bi na stetu SDSM-a.
U toj atmosferi zapocela je zestoka kampanja za lokalne izbore u kojo je, najprije bilo jasno da je baceno mnogo novca, naravno sa strane onih koji su sebi mogli to dopustiti - SDSM je imao najagresivniju mediumsku kampnaju, koja je po recima njihovih dojucerasnih partnera - liberala, stajala cak 25 miliona njemackih maraka! Liberali su potrosili reklamni prostor firmi na cijem su celo njihovi ljudi. Socijalisti su iskoristili medij radio i TV svog lidera (ili njegovog sina, svejedno). Koalicija, ili bolje reci izborna saradnja VMRO-DPMNE i DP potrosila je ono sto je imala. Kod njih, mnogo vise nego kod ostalih zajednicki kandidati su se sami snalazili.
Na kraju, pred tenzija, uzajamnih optuzivanja dosao je i prvi krug glasanja, strani posmatraci iz saveta Evrope na svojo pres konferenciji objavili su problem nedostatka ljudi sa izbornih spiskova, koji su ispunjavali uslove za to, a koji se nisu nasli u spiskovima, oznacivsi da se radi o 20 do 25 procenata glasaca koji nisu mogli glasati. Njihov stav je kasnije sa strane OEBS amortiziran.
Kako god bilo, u prvom krugu su izabrani saveti i selektirani kandidati za drugi krug u trci za gradonacalnike. Razmak izmedju dvaju krugova je, rekli bismo, bio ispitivanje pulsa - napetost je popustila, nije bilo agresivne medijske kampanje, svako je motrio na poteze oponenta. Najzad dogodio se drugu krug. Rezultati (minus izbora za devet gradonacalnika za koje glasanje zbog nepravilnosti se ponavlja i sledi) su poznati; izglasano je 114 gradonacalnika. SDSM je dobio 53, koalicija VMRO-DPMNE, DP i (marginalna) MAAK- Konzervativna partije 28, albanska Partija za demokratski prosperitet (PDP) koja ucestvuje u vlasti 13 mesta, SP 7, Partija za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) 4 i neke druge, marginalne partije ostatak.
Prvi utisak je da je srub vladajuce partije potvdrdio svoju ceonu poziciju osvojivsi najveci broj gradonacalnickih mesta. Ali...sem Bitolja, Kiceva, Velesa i Gevgelije u kojima su pobedili, porazeni su sa strane koalicije i SP u ostalim vecim gradovima-poput onih u istocnom delu zemlje Strumica, Stip, ili Ohrid i sti je najvaznije Skopje (u kome je opozicija ubedljivo dobila gradonacalnicko mesto, a osvojeno je cak cetiri gradskih opstina koje cine njegovo uze podrucje). Tako, ponovilo se ono sto se dogodilo u Hrvatskoj, ali i u Srbiji - pozicija je ocuvala vlast u ruralnim podrucjima, ali ocito izgubila vlast u urbanim...Da o broju glasova izmedju ovih sredina ne govorimo.
tako lokalni izbori u Makedoniji mogu se oznaciti i kao pocetak detronizacije SDSM-a. Oni polako klize prema dole, VMRO- DPMNE, uprkos potresima koje je dozivela u proteklim godinama (podela na vise frakcija i partija) i dalje drzi poziciju u opoziciji, socijalisti Zinga su pravo iznenadjenje, demokrati i liberali na dobrom putu ka punoj marginalizaciji, albanske partije unutrasnjim polarizacijama idu u korist makedonskom bloku.
Najvece iznenadjneje u prvom krugu bio je nezavisni kandidat za gradonacalnik Skopja, Ljupco Nikolovski-Fufo, ugostitelj, ali i dosadasnji prvi covek skopske vlade koji je ostavio vidljive dokaze svog uspesnog rada, koji se plasirao na drugom mestu par desetak glasova iza vodeceg, sada izabranog gradonacalnika Skopje, Ristu Penova drugog coveka DP. Ali sa cak nekoliko hiljada glasova vise od hirurga koji je obavio operaciju nad Gligorovim nakon atentata, koji je bio glavni adut SDSM-a. Ipak, u drugom krugu, u kome je opet bio drugi, ovog puta sa mnogo vecom razlikom, pokazalo se da je partiska pripadnost i podrska ipak presudna.
Kako smo vec podvukli, socijalisti na ovim lokalnim izborima su se prakticno distancirali od koalicije sto prakticno znaci da ce jedan deo nezadovoljnika novim kursom partije morati iz nje izaci, a posto se prakticno radi o onima koji sede u vladi ili imaju neku poziciju u parlamentu znaci da ce oni zavisiti vise od volje premijera nego njihovog predsednika. To prepucavanje SDSM-a i SP bilo je vidljivo na predizbornim mitinzima partija na kojima celnici SDSM-a nisu birali reci u kvalifikacijama Ivanova. Ovaj je pak atraktivnim nastupima, u kojima se obracao radnicima, intelegenciji i sitnim biznismenima, zacagao za resavanje ekonomskih problema. Ti njegovi istupi sa puno demagogije i populistckom smekom doneli su SP pralticno trece mesto. naravno to SDSM-u najmanje odgovara, jer u sustini znaci da im je SP "otela" njihove glasove.
Liberali mogu biti i zadovoljni i nezadovoljni. Partija, koju su ranije, dok je bila u savezu sa SDSM-om i socijalistima, smatrali "lobi grupom", za koju su govorili da ima onoliko clanova koliko liberala ima u parlamentu i vladi, ipak je dobila negde oko 7 procenata glasova i 108 mesta u lokalnim savetima. S druge strane optimisticka predvidjanja da ce izbori pokazati da su treca partija po snazi pokazala se nerealnim. Nisu dobili niti jedno gradonacalnicko mesto sto govori da ce se ova partija i dalje marginalizirati. Za "gubitnika" se moze proglasiti i Demokratska partija Petra Goseva. Ona je u savezu sa VMRO-DPMNE ipak dobro prosla, dok je u solo istupu za savete prosla ispod ocekivanja svog rukovodstva.
Sto se tice albanskih partija pokazalo se da su one ostale kracih rukava. iako se deo toga moze objasniti i nepovoljnom (po Albance) novom teritorijalnom podelom Makedonije na 123 opstina, po rezultate je izgleda bila presudnija sve ocitija partiska podela albanskog politickog tela, koja i po oficijalnim podacima, kakav je zadnji popis, ne bi trebala biti manja od 22,9 procenata od ukupnog glasackog tela. PDP je po svemu sudeci platila ceh ucesce u koaliciji na vlasti. Njeni oponenti Partija za demokratski prosperitet Albanaca su vidno popravili svoj rejting upravo kritikujuci PDP zbog njihovog neefikasnog ucesca u vlasti. PDPA je stoga moralan pobednik na lokalnim izborima, bar sto se tice Albanaca. S druge strane ovakav razvoj stvari najvise odgovara makedonskoj strani, koja iako kritikuje radikalizam PDPA, ipak zeli njegovo jacanje jer time slabi poziciju PDP koja je nakon rekonstrukcije vlade pokusala svoj status u parlamentu i vladi od "prisutnog" preinaciti u status partnera, sto premijeru i lideru SDSM Branku Crvenkovskom nikako ne odgovara. Naravno, najgore tek dolazi. Vladajuca koalicija treba preziveti unutrasnje potrese (kako sa strane SP, tako i sa strane PDP). Ustavni sud, se najzad mora izjasniti u pogledu inicijative za referendum o vanrednim izborima. One na poziciju brinu dogadjaji po eks SFRJ, gde je narod poceo da izlazi masovno na ulicama uprkos hladnoj zimi. Pise: ISO RUSI