KOSOVO IZMEDjU IZBORA

Demokratskom savezu Kosova nije stalo da se cuje u republickoj niti saveznoj Skupstini, jer se on slusa na prostoru puno vaznijem za njega, a to je zna se, onaj medjunarodni, koji ce na kraju odluciti kao sto je radio do sada: Dejton i njemu slicna mesta. Ovu cinjenicu mnogi ne mogu da shvate, neki ni nece, zbog cega istrajavaju na zahtevima koji konzerviraju radikalne ciljeve. One albanske da posto-poto dodje do realizacije Kosova kao republike sa pravom na samoopredeljenje i najverovatnije ujedinjena sa Albanijom. Drugim recima, njegove secesije od Srbije, sa ako moze mirnim putem i zvanicnom ili samo precutnom saglasnoscu medjunarodne zajednice. S druge strane, ove srpske, to je, ako ikako moze, zadrzavanje stanja, koje je, sada ili sa nekim ustupcima koji nece dovesti u pitanje prerpedative u ovom prostoru, zbog cega resenje koosvskog problema odlaze za neke druge, a po nju bolje dane.

Zato ce godina u koju samo sto nismo usli najverovatnije biti pocetak konkretnog, a ne samo simuliranog, resenja ovog pitanja. Posle kakvog-takvog razresenja globalnog jugoslovenskog problema, sa stecenim iskustvom u Bosni, medjunarodna zajednica ce, morati da nacne, a potom resi kosovsko pitanje, pri cemu nece puno voditi racuna o maksimalnim zahtevima ove ili one strane u ovom sporu sto, opet, opet znaci da ni jedna niti druga nece nece biti apsolutno zadovoljne njenom arbitrazom, ali ce na nju pristati: albanska jer sama nece moci, a srpkska ce morati, kao sto je to uostalom cinila i do sada. To znaci da ce resenje biti ovde potpisano ali ce biti doneto na drugom mestu: naravno, sa obzirom koji veliki imaju kada odlucuju o sudbini malih naroda od kojih su, za ovaj prostor, najpoucnije odluke Berlingskog kongresa iz sada vec davne 1878. godine. Zbog toga DSK nije izasao na savezne i gotovo je sigurno da nece izaci ni na predstojece republicke izbore, iako unapred moze da racuna sa sigurnim brojem svojih poslanika u toj skupstini: najmanje dvadesetak. Njihova legitimnost se nikakvom pravnom smicalicom ne bi mogla osporiti kao sto se jednako nijednom politickom manipulacijom njihov broj ne bi mogao smanjiti. To je broj koji u normalnom parlamentu moze nesto znaciti, ali u ovom kakav je sada i sa ovim odnosom snaga u njemu, njihovo ucesce bi bilo samo formalno, jer stvarno ne bi mogli nista buduci da bi svaki njihov predlog, zahtev pogotovo, bio glatko odbijen. Zato su neosnovani prigovori na racun albanske strane sto ne izlazi na izbore i udje u Skupstinu gde moze da izlaze i brani svoje stavove. U ovom slucaju, medjutim, ta prica ne drzi vodu, jer ta strana dobro zna da bi na oba mesta bila samo dekoracija, gde bi se trosila u prici koju druga strana nece ni da saslusa. Kao sto nije, uostalom, htela ni do sada.

Ulaskom DSK u republicku Skupstinu, dobila bi samo zvanicna srpska politika, jer bi tim folklorom mogla da pokazuje svoju demokraticnost i dobru volju da se na pravom mestu traze i nadju najbolja resenja zbog cega sada

nesto ucestalije podseca na svoje ceste pozive drugoj strani, da se odazove njenom pozivu. Albanska strana, medjutim, ne bi dobila nista - osim ako se ne bi upustila u politicku trgovinu, sto bi tu i tamo moglo da bude neki teg koji preteze u ovom ili onom slucaju, ali bi je takav postupak odmah uvukao u kombinacije sa uobicajenim repertoarom dogovora, smicalica i po nju nejneprijatnijim ustupcima koji bi njen glavni cilj razvodnjili do njegove neprepoznatljivosti a to je, zna se, Kosovo republika ili bar nesto sto bi bilo na pola puta do njega.

Otuda apsolutna ravnodusnost Albanca za ove sada izbore: sto se njih tice, oni na ovom prostoru nisu ni morali da se odrze, sto znaci da oni ponudu o izlasku na izbore ne dozivljavaju kao iskrenu, a ni ove izbore kao svoje. Osim ako se tu ne racunaju sluzbene izjave o "sve vecem" ucescu kosovskih Albanaca i napadnim uslikavanjem nesto izaslih na ove izbore, jer je njihovo ucesce u albanskom birackom telu statisticki zanemarljivo i politicki neozbiljno, buduci da se iskazuje u promilima: ako je i toliko, sto znaci da su njihove price prilikom glasanja uobicajena ikonografija prisutna u svim do sada izborima na ovom prostoru.

Zato ce iduce godine za Kosovo biti dvostruko iskusenje, tj. izbor koji ce pokrenuti ovu sada sapetu situaciju. Prvo ce biti izbor odredjivanje mesta i ucesnika pregovora, do kojih mora da dodje i utvrdjivanje glavnih pitanja od kojih ce ono politicko biti najvaznije, jer medjunarodna zajednica nece tolerisati resenje pitanja Kosova do u nedogled, buduci da je vezana svojim vec saopstenim izjavama - da kompletnog resenja jugoslovenskog pitanja nema niti ce biti bez adekvatnog resenja kosovskog problema, koji ovu drzavu obavezuju na stvarno postovanje politicke volje albanskog naroda, a ne na samo formalno utvrdjivanje njegovih ljudskih prava: sve, naravno, pod njenom kontrolom, ako zatreba i intervencijom. Drugo, izbor ce nastati posto se (ako se) raspisu republicki izbori. Na njih Albanci opet nece izaci, ali ce zato najverovatnije raspisati one svoje cime ce kosovska politicka scena poprimiti kafkijanski karakter: ni jedna strana nece priznati rezultate izbora one druge, ali ce obe morati da vode racuna o njima sto znaci da ce jedna priznati druge, iako to ne zele. Jednako ce voditi racuna medjunarodna zajednica, sto znaci da ce 1997. biti godina preloma kosovskog pitanja.

Milenko KARAN AIM Pristina