MEDIJI NA KOSOVU

Nakon dogovora o normalizovanju obrazovanja na albanskom jeziku, izmedju dvojice predsednika, srpskog Milosevica i albanskog Rugove, na Kosovu se sa najvecom paznjom ocekuju i novi pomaci u drugim oblastima zivota (za pocetak makar i na papiru). Nekako se kao jedno od najvaznijih pitanja namece informisanje na albanskom jeziku. Iako na Kosovu izlazi oko 20 listova i casopisa raznih profila, Albanci jos uvek sanjaju da imaju i svoj radio ili TV stanicu. Preko 1 000 novinara i drugih radnika nekada zaposlenih na lokalnoj Radio televiziji Pristina, koji su u jednom danu ostali bez posla, jer se nisu slagali sa uredjivackom politikom Milosevicevog ministrastva za informisanje, koji nije dozvoljavao da se krajem 80 tih i pocetkom 90 -tih godina albanskoj i svetskoj javnosti prikazu svakodnevni dogadjaji na Kosovu, odnosno dogadjaji koji su tada bili u suprotnosti sa stavom jos celovite jugoslovenske drzave, vec sestu godinu cekaju "svojih pet minuta", odnosno povratak u svoju profesiju. Iako je nedavno i savezni ministar za ljudska prava manjina i etnickih grupa, Margit Savovic, koja je u Pristini boravila povodom godisnjice Dusanovog zakonika, zajedno sa Patrijarhom Pavlom, i drugim personama srpske politicke scene, koju drzavna SPS televizija nije pratila, kako se pouzdano saznaje "po naredbi", izjavila da svako ko zeli moze da se obrati za otvaranje privatne radio stanicu ili TV kanal odgovarajucim organima i da je potrebna samo uredna dokumentacija, ipak se saznaje da "kod odgovarajucih organa" vec duze vreme (neki i godinama) stoji blizu 20 zahteva koje su podneli upravo kosovski Albanci. Doduse, iako je od 1990 godine, ocito do nedavno, bila tabu tema mogucnost otvaranja nekih privatnih radio i TV kanala (bilo da se radi o zainteresovanim Albancima ili Srbima), vec nekoliko meseci u Pristini emituju svoj program na srpskom jeziku dve privatne radio stanice. Jos jedna je trebalo da pocne sa emitovanjem eksperimentalnog programa u Djakovici, a u Peci se vec neko vreme prati program TV Brace Karic. Imajuci u vidu "strukturu" vlasnika ovih radio stanica i TV kanala, izgeda da je rec o posebnim kriterijumima za izdabvanje dozvola za rad. Neki to karakterisu kao "diskriminaciju prema kosovskim Albancima sa nedvosmisleno politickim motivima".

No, i pored svih poteskoca u oblasti informisnja, na Kosovu su za ovih sest godina, ipak ucinjeni neki pomaci u profesionalizaciji albanskog novinarstva. Na srpskoj strani se ni u stampanim niti u elektronskim medijima, i pored kudikamo boljih uslova, o nekim pozitivnim koracima moze malo sta reci. Sve sto na Kosovu u oblasti informisanja postoji, a na srpskom je jeziku, blisko je vladajucoj partiji. Oni koji ne misle isto, prinudjeni su, zbog degradirajucih radnih mesta na koja bivaju obicno premesteni, da sami napustaju redakcije.

S druge strane ono sto je uocljivo svakom laiku kada je stampa na albanskom jeziku u pitanju je uniformost u dnevnom informisanju koje se izrazava u izuzetnoj privrzenosti dnevnoj i uopste politici koja trenutno dominira u albanskom politickom zivotu, i izrazeni pluralizam u nedeljnoj politickoj stampi u kojoj, odnosno u jednom njenom delu dominiraju kriterijumi aktuelnosti, znacajnosti i relativne nepristrasnosti u predstavljanju dogadjaja i procesa. Medju njima se najvise isticu Zeri i Koha. Naravno ima i onih usko usmerenih casopisa. U poslednjih pet-sest godina u sam vrh pokusava da se probije politicki nedeljnik ORA, koji se smatra partijskim organom DSK. Na njegovim stranicama veoma su naglaseno prisutni pogledi i misljenja trenutne, dominantne politicke situacije, koju simbolizuje predsednik DSK Ibrahim Rugova, mada, kako izgleda, unutar DSK o tome ne postoji jednoglasnost. Vec tri cetiri godine, svoje mesto kod citalaske publike trazi i politicki magazin Fjalja Jone. Mada od prvog broja (izlazi neredovno) nastupa sa ambicijama za negovanje tzv. "patriotskog novinarstva", u Pristini se ne stisavaju glasine da iza njegovog vlasnika stoje drugi. Najsesce se spekulise sa Julom.

Koliko albanska javnost moze biti zadovoljna zadovolja izborom nedeljne politicke stampe, toliko moze biti nezadovoljna medijima dnevnog informisanja. Tiraz nedeljnika je relativno mali, i oni se ne mogu takmiciti sa dnevnim medijima u stvaranju javnog mnjenja. Medjutim, Albanci tu nemaju nikakvog izbora. Ono sto postoji je najcesce je vezano za drzavotvornu liniju DSK, odnosno za politicku struju koja trenutno daje ton politickom zivotu Albanaca. Druga ili druge struje unutar ili izvan DSK, ne mogu u kontinuitetu da dodju do izrazaja, a i kada se to desi, zbog znacaja dogadjaja ili same licnosti, izgleda kao da remeti neki pozitivni vec ustaljeni red stvari. Razumljivo je onda sto ne mogu da pokrenu ili nametnu ni bilo kakvu raspravu o problemima i teskocama sa kojim se vec duze suocava albanski pokret, mada ove druge struje nisu manje drzavotvorne niti manje legitimne. Otuda je ocigledno da se radi ili o unutrasnjim rivalstvima i konkurenciji ideja u okvirima iste Platforme ili o goloj borbi za vlast. Po svemu sudeci rec je i o jednom i o drugom.

Pitanja otvorenosti medija i profesonalnog rada i njihovog odnosa sa aktuelnom politikom, vec duze vreme lebdi u vazduhu na Kosovu. Ali su i novinari i politicari izbegavali suocavanje sa sustinom problema. Izgleda da je to vreme proslo. Politicari su prvi procenili da je rasprava o medijima postala neodlozno potrebna. Evo kako to u izjavi za Zeri objasnjava savetnik za stampu Ibrahima Rugove Dzemailj Mustafa: "Diskusija o sredstvima javnog informisanja na albanskom jeziku na Kosovu, rezultatima, kolebanjima u moralnom integritetu novinara, slabostima i osetljivim problemima sa kojima se suocavaju, postala je danas aktuelna i neodlozna.

Cinjenica da... deluju u uslovima represije i okupacije, cini ih odgovornim, u prvom redu prema ideji i volji za slobodom i oslobodjenjem i merilo njihovog funkcionisanja je doprinos koji su dali i daju za ozivotvorenje te ideje. Ocenjujuci ovim kriterijumom koji nije profesionalan kriterijum, ali koji je moralno, eticki i politicki nezaobilazan za nase uslove, moze se snazno podvuci da je pomoc albanskih medija velika i veoma osetljiva...

Ali, kosovski mediji suocavaju se sa nizom strucnih i moralnioh slabosti... Kao posledica pritisaka izvan (medija) ali i povremenih kolebanja u profesionalnom i moralnom integritetu novinara, ima slucajeva kada se casopisi ili novine pretvaraju u tribine politickih neslaganja i konfrotacija, nesporazuma i spekulacija, javne netoleracije i razarackog diskursa...(one ne treba da postanu) tribine netolerancije... i kako se ponekada naivno pretenduje ka kvazicentru politickog odlucivanja... Od svih kategorizacija (medija) najstetnija je i najnepozeljnija bila bi podela na one koje su za i protiv nezavisnosti Kosova".

U istom broju ovog nedeljnika, predsednik Parlamentane komisije za informisanje Mehmet Hajrizi kaze: "Normativna praznina u oblasti informisnja ostavlja mogucnosti za mnoge i teske zloupotrebe... Vredost svakog medija ocenjuje se tacnoscu, objektivnoscu i brzinom informisanja, odbranom istine i uslugama koje trenutno cini stvari slobode, nezavisnosti i demokratije na Kosovu... Svaka tendencija "osamostaljivanja" od nezavisnosti Kosova nije sloboda stampe nego srozavanje na zutu stampu. Samostalnost jeste i treba da bude vrhovni zakon nasih ponasanja i odnosa ne samo u oblasti informisanja... Samo tako, mediji cuvaju nezavisnost da ne postanu poluga u rukama nekih politickih svercera".

Na inicijativu kosovske Parlamentarne komisije za informisanje, nedavno je u DSK odrzan jedan razgovor sa predstavnicima albanskih medija. Tema: Moguca resenja zakonskog dekreta kojim bi se regulisali odnosi izmedju medija i albanskih vlasti Kosova. Mada, kako se saznaje, nisu bila pokrenuta pitanja koja se razmatraju u ovom clanku, taj razgovor je postao povod iznenadjujuce ostre aktualizacije ne samo pitanja nivoa informisanja albanske javnosti, nego i kvaliteta politike koju trenutno slede kosvski Albanci. Nedeljniki Zeri i Koha su ovaj, ili ucesnici bi rekli Dogovor o nacrtu i donosenju dekreta Zakona o informisanju razgovor su protumacili kao pokusaj zavodjenja reda u oblasti informisanja sa pozicija vlasti. U KOHI je razgovor ocenjen kao pokusaj zamene teza: Umesto razgovora o neostvarivanju drzavne nezavisnostin Kosova, nudi se debata o nezavisnosti medija. U ZERI-ju je sam pokusaj da se nesto dekretira, a posebno u medijima ocenjen kao los znak za buducnost. U ovim nedeljnicima je ovaj razgovor shvacen kao pocetni pokusaj disciplinovanja medija i to bi se u aktuelnoj situaciji moglo odnositi uglavnom na njih. Na razna sumnjicenja, nedeljnik KOHA odgovorio je analizom sadrzaja glavnih dnevnih informacija, koje dobijaju kosovski Albanci. U opsirnom tekstu, govori se pored ostalog o monopolizmu i manipulaciji kao smisljenom politickom programu, totalitarizmu bez drzavnih okvira, cenzuri i prenosenju prekrojenih informacija o dogadjajima, pa i o nepostojecim dogadjajima.

Trenutno ostro prepucavanje oko medija dogadja se u slozenom kontekstu politickog tapkanja u mestu i ozbiljnih unutaralbanskih rivalstava, koja jos uvek nisu do kraja profilisana. Uticaj i interesi su visestrani, pa ce se u opstoj politizaciji zivotra na Kosovu, verovatno i sukob oko medija razvijati u tim okvirima.

Fehim Redzepi AIM Pristina