PASOSOM U EVROPU?

Pristina Nov 30, 1996

Dugi redovi ispred saltera Ministarstva unutrasnjih poslova za izdavanje pasosa ne predstavljaju novost na Kosovu. Oni su bili uobicajena slika posebno nakon izbijanja krize u bivsoj Jugoslaviji, odnosno ukidanja kosovske autonomije i pocetka rata u severnim jugo-republikama. Kao posledica novonastale situacije, pojavio se novi talas iseljavanja Albanaca u zapadnoevropske zemlje, pre svega zbog politickih razloga, ali ne manje i ekonomskih. Egzodus je bio posebno prisutan kod mladih Albanaca, koji nisu pristali da sluze u bivsoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji i da se bore u ratu, koji nisu smatrali svojim. Neretki slucajevi povratka albanskih mladih vojnika u limenim kovcezima, krajem 80 i pocetkom 90- tih godina izazivao je strah i nespokojstvo kod njih. Zato su jos tada sve cinili da dodju do pasosa i da sto pre napuste zemlju. U velikoj zainteresovanosti za "dokument spasa", u jednom trenutku se desavalo da se pred salterima Ministarstva unutrasnjih poslova, na celoj teritoriji Kosova, vrsi "trgovina" za mesto u redu. Vremenom je pocela i "igra" sa pasosima, koji su za mnoge mlade znacile zracak svetlosti, a za dobar broj porodica hleb. Na ovim prostorima je uhvaceno vise grupa koje su falsifikovale pasose i ostala dokumenta. Mnogi su pristali i na ovu vrstu rizika, kao i danas kada pokusavaju da bez viza, preko raznih kanala dodju do neke od zapadnih zemalja. Danas mi nije puno da za ilegalan prelazal granice plate i po 4 000 nemackih maraka. Naravno, posledice, ukoliko budu uhvaceni snose sami.

S druge strane pasos je nasao mesto i u izvestajima pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda, u biltenima Kosovskog informativnog centra i Konferencijama za stampu albanskih politickih partija, jer se i oduzimanje pasosa od strane srpske policije (na granicama ili jednostavno u kuci) tretira kao grubo ugrozavanja ljudskih prava i sloboda.

Od nekoliko hiljada Albanaca je oduzeto pasosa, za proteklih sest godina na Kosovu, a veliki je broj njih, medju kojima i poznata imena (Redzep Cosja, Agim Vinca idr.), kaznjeno novcanim ali i zatvorskim kaznama. Osnovni razlog je bio prelazak granice sa Albanijom bez tada cuvene "izlazne vize". Samo tokom devet meseci ove godine, oduzeto je 135 pasosa. Ipak, najveci je broj mladih Albanaca koji vec godinama nema priliku da ode ni za vikend van Kosova. Pasos nemaju, jer nisu "osluzili vojnu obavezu u JNA".

Poslednjih meseci, medjutim, redovi ispred saltera za izdavanje pasosa, naglo se se povecali, posle potpisivanja Sporazuma izmedju Beograda i Bona za povratak oko 100 hiljada albanskih azilanata iz Nemacke. Albanski izvori tvrde da su pasos poceli da dobijaju i oni koji "po srpskim interpretacijama nisu izvrsili svoje vojne obaveze". Naravno, ove informacije su otvorile diskusije i spekulacije: O cemu se zapravo radi? U prvi mah ovde je ocenjeno da ovaj gest moze biti protivofanziva srpskih vlasti, koje su doduse same "izdale vizu" za povratak albanskih azilanata. Ovim cinom, smatra se u ovdasnjim kuloarima, oni otvaraju novi ventil za ekzodus mladih, jer "Srbija ce uciniti sve da taj Sporazum ne bude implementiran, a da Kosovo bude sa sto manje Albanaca". Ovo ubedjenje su jos vise ucvrstile informacije sa terena da se "pasosi izdaju na razlicite vremenske rokove", a da srpske vlasti vrse pritisak nad onim azilantima koji se vracaju iz Nemacke. S druge strane sporazum o povratku albanskih azilanata iz Nemacke, najavljivanje istog postupka od strane Svajcarske i Svedske, nije smanjio broj izbeglih, osim sto je povecao cene transport-mafije, ali uz sada vec novu povlasticu, jer bi nabavka pasosa bila puno sigurnija.

Sumnje da se radi samo o gestu dobre volje srpske administracije su povecane posebno posle objavljivanja informacije od strane kosovskog Informativnog centra da "u nekim kosovskim gradovima mladi ljudi katolicke konfesije nisu dobili pasose uz obrazlozenje da za njih ne vaze isti arsini kao za ostale". I ova informacija je razlicito komentarisana: Prvo, da je ovakvo obrazlozenje u funkciji stvaranja verskih podela izmedju kosovskih Albanaca. U "vanpolitickoj carsiji" mogla se cuti i jedna cudna teorija. Tvrdilo se da ce na hiljade mladih ljudi koji dobiju pasose, biti orijentisano ka islamskim zemljama, gde bi bili zaposleni, ali i bez prava da se vrate najmanje 2 godine na Kosovo. Ovakve tvrdnje, koje ponekad lice i na fantastiku, otisle su jos dalje: da ce "mnogi mladi ljudi biti upuceni prema Turskoj, gde ce im biti osigurano zaposlenje i drugi uslovi zivota, ali u nadomak Kurdistana. Ovako bi oni bili korisceni za stvaranje tampon zone izmedju Turaka i Kurda?!!! Cudna teorija, ali prirodna konfuzija, koju je stvorila poplava pasosa i nedostatak pravog i jasnog stava albanskih politickih subjekata.

U medjuvremenu objavljivanje odluke savezne Vlade da ce "crveni pasosi biti promenjeni do 1. marta 1997. godine, za jedan broj posmatraca bilo je rasvetljenje "pozadine" ove pojave. Posto je do 1. marta iduce godine ostalo nesto manje od cetiri meseca, onda se ovo sasvim lako moze smatrati i kao "trik" za popunjavanje drzavne kase, koja je ionako prazna, izmedju ostalog i zbog velikih troskova izdrzavanja policijskih snaga na Kosovu. Ovim cinom, tvrdi se ovde, "vlasti uzimaju pare, a izdaju pasose koji vrede samo do 1. marta 1997. godine. Ko ne uspe da se snadje za ovo vreme ostace opet bez putne isprave, jer 1. marta sasvim se olako moze reci da se ne moze promeniti pasos, jer nije "odsluzio svoje".

Uostalom, ima i tvrdnji nekih maladica koji su su posle nekoliko godina dobili putna dokumenta da ocekuju i poziv za odsluzenje vojnog roka. "To se desilo dvojici mojih prijatelja. Dobili pasose, a nakon dve nedelje i poziv za vojsku. Sta da rade? Jedino da iskoriste priliku i odu u inostranstvo...A tu ce nam tek trebati para"..., kaze 24-godisnji mladic.

Bilo kako bilo i ovo je jos jedna u nizu kosovoskih svakodnevnih paradoksalnih pojava.

Besim ABAZI AIM Pristina