SKRETNICARI INFORMACIJA

Mediji i protesti gradjana

AIM, Beograd, 26.11. 1996.

U filmu "Gradjanin Kejn", verovatno najboljim ikad snimljenim "pokretnim slikama" koje se doticu novinarske profesije, glavni junak odgovarajuci na pitanje - "A sta ce misliti javno mnjenje" - bez kolebanja zakljucuje: "Javno mnjenje ce misliti ono sto mu ja kazem"!

Desetodnevne demonstracije stanovnika Beograda ali i svih veci gradova po Srbiji (Nis, Kragujevac, Kraljevo, Uzice...) inicirane ponistavanjem rezultata na lokalnim izborima u ovoj "najvecoj jugoslovenskoj republici" (u Crnoj Gori je sve proslo u najboljem redu) prati i svakodnevna "projekcija" rimejka ovog filma ili makar neprestano parafraziranje nedemokratskog zakljucka glavnog junaka... Celnici, naime, kljucnih drzavnih medijskih kuca ostaju gluvi i nemi na temu poslednjeg, od 9. marta l991. godine najmasovnijeg "desavanja naroda" u Srbiji.

Proteklih dana, istina, u programima RTS i na stupcima "Politike" i "Vecernjih novosti" bilo je reci o masovnim okupljanjima gradjana, doduse onim u Zagrebu, sto je u mnogim medijima u Beogradu bila i udarna vest, a skrte informacije o demonstracijama u sopstvenom ataru ako su uopste i plasirane, servirane su na nacin na koji to ovdasnji skretnicari informacija vec godinama uspesno rade: sture, uglavnom netacne informacije o okupljanjima, bile su tek povod za neki od zestokih komentara i napada na celnike srpske opozicije! Kako ovaj galantan period demokratizacije medija u SRJ i dalje, uporno, traje, drzavna televizija i radio, ali i vladi bliske novine, postali su u svoj svojoj "oslobodjenosti" toliko slobodni da mnoge stvari uopste i ne objavljuju: o protestu, recimo, u ponedeljak, 25. novembra, kad je na ulice Beograda izaslo vise od 100.000 ljudi a preko 15.000 studenata nastavilo svoj protest na svojim fakultetima, RTS i "Vecernje novosti" nisu objavile ni slova, a "Politika" je, prvi put odstupivsi od prakse da o demonstracijama izvestava kroz izvestaje "Tanjuga"(?), svoje citaoce informisala da su "pristalice Koalicije 'Zajedno' kamenicama demolirale zgradu 'Politike"! A doskora je vazilo pravilo koje kaze da ono sto nije objavljeno u "Politici" i "Novostima" ili emitovano na RTS-u, zapravo se i nije dogodilo!

Ranijih godina se desavalo da gradjani u slicnim situacijama potraze pomoc lekara (jedno vide, drugo citaju i gledaju) no, ocito, da je poviseni kriterijum citaoca ucinio da se mnogi odreknu frizirane istine i okrenu se onim poslenicima "sedme sile" koji su u malo sretnijem braku sa kodeksima profesije.

Kad se jednom budu svodili racuni i pravio bilans ove "plisane revolucije", nesumnjivo ce u rubrici "aktiva" na prvom mestu biti upisan Radio B '92", jedini nezavisni elektronski medij u srpskoj prestonici. Ne zbog toga sto ovaj radio ranije nije funkcionisao u skladu sa uzansama profesije, naprotiv, vec prevashodno zbog cinjenice da su gradjani Beograda konacno na skalama svojih radio prijemnika pronasli frekvencu (sasvim uzgred, frekvencija je privremenog karaktera) koja ih istinito i brzo informise o svim bitnim dogadjajima u gradu. Nazalost, domet njihovog predajnika je jako mali, cesto se desava da se ne moze cuti ni u pojedinim delovima grada, ali najvise zahvaljujuci naporima male i vrlo mlade ekipe novinara okupljenih oko ovog radija (njihov je slogan "24 sata nad Beogradom") koji su opremljeni "motorolama", vec danima na ulici, ucinili su da vec u startu bude strgnut smokvin list sa istine o desavanjima u Srbiji! Ogoljena istina, ukljucenja iz svih gradova, informacije bez komentara uzdigli su Radio B '92 na pijedestal srpskog nezavisnog novinarstva.

Svoju nezavisnu uredjivacku politiku, po ko zna koji put, dokazala je i "Nasa Borba" koja je i ovog puta, kao i pre pet godina kad se Beograd preselio na ulice, na trziste izbacila i jedno vanredno izdanje. No, njenih prosecno 50.000 stampanog tiraza i isto toliko primeraka "Dnevnog Telegrafa", lista koji jos nije stigao da upali ni prvu svecicu na svojoj rodjendanskoj torti, zbog, u Srbiji uobicajenog problema sa distribucijom novina koje nisu na pozicijama vlasti, tesko da su mogli utoliti glad zainteresovanih konzumenata informacija sirom Srbije. Za to se donekle postarao novi beogradski dnevni list "BLIC", koji je za samo dva meseca postojanja, od septembarskog tiraza koji nije prelazio 50.000 primeraka, nakon poslednjih dogadjanja sirom Srbije, stigao do, za ove prilike fantasticnog tiraza od preko 200.000 primeraka. Dodaju li se tome jos tirazi nedeljnika kakvi su "Vreme", "Nin" i "Nedeljni telegraf" sa ukupnim tirazom koji premasuje cifru od 100.000 primeraka, cini se da se gradjani Srbije ne mogu zaliti na neinformisanost o poslednjim dogadjajima. No, cinjenice da onaj ko cita "Nasu Borbu" u vecini slucajeva cita ili "Vreme" ili "NiN", sto znaci da se radi uglavnom o istoj publici i, na drugoj strani, evidentnom ekonomskom haosu, gde dobar broj ljudi nema para ni za hleb, a kamoli, novine, upucuju na zakljucak da je veci deo Srbije "osudjen" na informisanje putem RTS-a!

Vec od prvog dana protesta u Srbiji, "Politika" je "mirno i dostojanstveno" manifestovala svoju vajnu isusovsku bezgresnost tako sto se bacila u narucje "Tanjugu", koji je iz dana u dan javnosti servirao svoju koncepciju istine o dogadjajima, iskljucivo u Beogradu, a sve se svodilo na sapirografisani "tiker" u kome je cifra ucesnika bila podredjena opisnoj oceni "nevelik broj"! Izuzev jednog nevelikog nepotpisanog komentara u kome se navodi da vise nece biti "reketiranja ' Politike" i cak 6 fotografija (prvi put) kojima se ilustruje "napad" demonstranata jajima na zgradu "Politike" (na svetlecoj reklami sada pise "P....IKA") drugih izleta bez Tanjuga nije bilo!

Prva dva protesta, "Vecernje novosti" su svoje udarne strane posvecivale zbivanjima u Zairu, Belorusiji i Zagrebu... Niko se, naime, od zvanicnika SPS-a i JUL-a nije javno izjasnjavao a crta u internom redakcijskom plasimetru je vec dogurala do kriticnog podeoka kad su na scenu stupili Ivica Dacic, portparol SPS-a i Branislav Ivkovic, beogradski prvi covek partije na vlasti, koji su podelili nekoliko lekcija iz demokratije. Ovaj list JUL-ovske orijentacije se hitro prikljucio "pobednickim snagama"! Usvajajuci parolu "Ora et collabora" ("Vreme je za saradnju") i uz geslo "Ora et labora" ("Vreme je za rad") "Vecernje novosti" su na svoje komentatorske strane hitro isturili "nicim izazvanog" Predraga Vitasa koji je, i, inace, sklon nimalo duhovitim egzibicijama, ostrasceno napao demonstrante i celnike opozicije. Ako se ima u vidu da Predrag Vitas jedan od onih ljudi zbog kojih je i doslo do demonstracija

1. godine, nakon cega je otisao u zaborav, reklamni moto ovog lista "To mogu samo Novosti" zaista lepo pristaje ovoj "levoj firmi"!

Kao i bezbroj puta ranije u dobrohotnoj kozmetici rosavog lica srbijanske stvarnosti prednjace, ko bi drugi, RTS i "Tanjug"! Verovatno u nameri da ne uznemiravaju javnost, celni ljudi RTS u svojim dnevnim inforamtivnim emisijama prvih dana masovnih protesta u Srbiji objavljivali su informacije o "sacici zavedenih ljudi koji uvredama i terorizmom hoce da dodju na vlast". No, onog trenutka kad su uvideli da je vrag odneo salu, iskoristili su jednu nespretnu i nerecnu izjavu Danice Draskovic, clana Izvrsnog odbora SPO, koja je pozivala na "otpor motkama", ali se prisetila i "bombi", pa su za samo dva dana, sto na ekranu, sto na radiju, snimak nastupa gospodje Draskovic emitovali ravno 43 puta. Kad ni to nije pomoglo, pribegli su montazama i falsifikovanju! Recimo, govoreci novinarima lider SPO Vuk Draskovic je izjavio da se "predsednik Srbije, ocigledno, drzi reci svoje supruge, direktorke JUL-a: 'Mi, a od njegove izjave, na drzavnoj televiziji objavljen je samo sledeci deo: " Mi, komunisti, krvlju smo dosli na vlast i samo tako sa vlasti mozmo i da odemo"! Informaciju, medjutim, o tome da su desetine hiljada demonstranata jajima "oblepili" zgradu RTS-a nisu objavili, verovatno, zbog nedostatka vremena jer su neprestano citali spisak od 138 opstina u kojima je levica "odnela pobedu"!

Sto se ostalih TV kuca u Beogradu tice, bivsi NTV Studio B, koji su gradske vlasti otele Beogradjanima, utisao se gotovo do nepostojanja: TV Politika je, na primer, o smeni na celu svoje kuce prenela izvestaj Tanjuga : BK Telekom, ciji je direktor Aleksandar Tijanic, inace ministar informisanja u Vladi Srbije, vesto dozira informacije, a nakon jednog "dobrog kadra" gde se videlo da na mitinzima ima vise od "nevelikog broja ljudi", snimatelji i realizacija BK televizije, posteno su izribani!

A sto se Tanjuga tice, kao ilustraciju njihovog "nezavisnog" pristupa problemu pretvaranja negativnih efekata u pozitivne cinjenice (po vlast, naravno) dovoljno govori primer falsifikovanja cak i izvestaja ruske agencije ITAR TASS ciji su, vesto montirani delovi, preneti putem RTS-a u svim udarnim informativnim medijima. Zahtev Tamare Zamjacin, dopisnika ITAR TASS-a iz Beograda da se njen izvestaj objavi u celosti, Zoran Jevdjovic, direktor Tanjuga i prijatelj predsednika Srbije je odbio jer - "Friziranje nije u njegovom domenu"!

Doda li se svemu ovom i poslednji pokusaj vlasti da nekako neutralise medije koji nisu na njenoj poziciji (vanredno izdanje "Telegrafa" stampano je u drugoj stampariji, jer "Borba" nije zelela da ih stampa; ista stamparija je zapretila "BLIC"-u da ga ubuduce nece stampati u tirazu vecem od 80.000 " jer ne postoje tehnicki uslovi"; "NIN' i "VREME" su prvi put u istoriji prinudjeni da rukopise za stampu predaju cak tri dana ranije...) tesko se oteti zakljucku kako se ova desavanja u i oko medija i te kako "rimuju" sa onim od pre pet godina kada je demokratija pokusala da "zakuca na vrata Srbije"!

Pouke nije tesko izvuci, ali bez obzira sto ovo nije poraz samo medija (ali jeste i njihov), zesce, valjda, nego u poslednjih sest godina, mnoge su redakcije, prvenstveno u Beogradu, vlastima stavile do znanja da je vreme evetefendija, dvorskih slugu placenih da klimaju na svaku sultanovu rec, maltene na izmaku!

Za pocetak - vise nego dovoljno!

(AIM) Slavisa Lekic