ALB-DORADO ILI ZEMLJA GDE SE MOZE ZIVETI BEZ RADA
Ako imate 1 000 americkih dolara, od njih se moze dobiti osam odsto mesecne kamate ili 80 dolara, tj. prosecnu mesecnu platu jednog Albanca. Dovoljno je investirati te pare u jednu od piramidalnih shema, koje su sada preplavile najsiromasniju zemlju u Evropi, i onda se nema potreba za bilo kakvim radom.
Prema nezvanicnim podacima, skoro jedna trecina albanskih porodica zivi od dohotka dobijenog od kamata. "Carstvo kamata" cine dosta veliki broj kompanija, kao sto su VEFA, Gjalica, Kamberi, Sudja, Xhaferri, Populli itd., keje primenjuju piramidalne sheme, pruzajuci 200 hiljada njihovim klijentima mesecne kamate koje se krecu od osam do 25 odsto mesecno.
"Kamata je dobila gradjansko pravo u zivotu Albanaca. Ona hrani na hiljade porodica, mozda i znacajan deo populacije u zemlji", kaze dr. Zef Preci, direktor albanskog Centra za ekonomska istrazivanja.
Albanska stampa je u vise navrata pisala o slucajevima kada su gradjani prodavali i svoje kuce, stoku ili zemlju, kako bi dobijeni novac investirali novac u ovim piramidalnim sistemima. S druge strane i albanski ekonomski imigranti, koji rade u susednim drzavama, Grckoj i Italiji, masovno su povukli svoje depozite iz banaka ovih drzava, da bi ih transferisali u zemlju, gde mogu da dobiju nekoliko puta vise, od kamata u piramidalnim shemama. Isto, kako prenosi stampa, klijenti ovih "magicnih" albanskih piramida sada su postali i italijanski ili grcki gradjani, cak i poneki strani diplomata koji je stacioniran u Tirani. Najsiromasnija zemlja Evrope zivi u jednom amoku postotaka i interesa. Dugi redovi, zaboravljeni jos od pada komunizma, ponovo su se pojavili, ovoga puta ne ispred prodavnica, vec ispred 1 243 saltera kompanija, gde na stotine i stotine ljudi svakodnevno cekaju na svoju kamate svog uloga ili kako bi investritali novac. Pramidalne sheme, prisutne u manjim razmerama i u ostalim bivsim komunistickim zemljama, funkcionisu po principu "poslednji ulagac depozita placa onog ispred sebe". Medjutim, strani eksperti sumnjaju da iza ovih visokih procenata piramidalnih shema stoji pranje novca, trgovina drogom, prodaja oruzja i ostale ilegalne radnje. Prema nekim nezvanicnim podacima, vise od 800 miliona dolara se nalazi u opticaju, u ovim kompanijama.
Medjunarodne finansijske institucije, MMF i Svetska banka su izrazili svoju zabrinutost zbog visokog stepena obuhvata albanskih gradjana u piramidalne sheme. Ove organizacije su u zadnje vreme upozorile albanski Vladu da ukine te sheme, inace ce biti prinudjene da revidiraju njihove odnose sa Albanijom.
"Mi smo izrazili nase nezadovoljsvo albanskoj Vladi i sada ocekujemo da oni preduzmu konkretne korake", rekla je Helena Tang, ekonomista Svetske banke u Vasingtonu.
Primoran pritiskom MMF-a i Svetske banke, albanski ministar za finansije, Ridvan Bode, posle povratka iz Vasingtona, pojavio se na albanskoj televiziji, kako bi upozorio Albance o opasnostima "nezvanisnog trzista". U stilu neobicne "glasnosti" za albanske zvanicnike, Bode je priznao da su MMF i Svetska banka zatrazile zatvaranje ovih kompanija, kako bi se izbegla "neizbezna steta" kasnije. "Procentualni interesoi koji su tako visoki stvaraju sumnje oko piramidalnih kompanija", rekao je Bode, koji je nagovestio da ce Vlada zapoceti istragu oko nekih piramidalnih shema.
"Visoki interesi nisu stabilni, jer novac ne raste na drvecu", rekao je predstavnik Svetske banke u Albaniji, Karoc Ebirt. Medjutim, upozorenja ministra i sugestije medjunarodnih institucija, propraceni su izazivackim gestovima od strane shema, koje su pozurile da garantuju svojim klijentima da je sve sigurno, cak su neke od njih i podigle kamate. Predsednik kompanije VEFA, najvece komanije albanskog biznisa, sa filijalama i u MAkedoniji, izjavio je da planira da njegovu kompaniju pretvori u privatnu banku, cim mu za to vlada dozvoli licencu. U Albaniji jos nema privatnih banaka iako je Zakon o njihovoj delatnosti usvojen jos pre godinu dana. Procenti na kamatu, isto kao u romanima Balzaka, postale su glavna tema razgovora medju Albancima. Niko ne moze da predvidi sta se moze desiti u najsiromasnoijoj zemlji Evrope, gde se ipak moze ziveti bez rada, ako se sruse te piramide.
"Kakvog posla ima MMF sa nasim brigama. Sam vlasnik zna gde mu curi krov", kaze ne bez nervoze jedna 55-nja zena koja ceka u redu pred jednim od saltera VEFE. "Na kraju krajeva, ovo je jedini nacin da se prezivi", dodaje ona.
Cini se da je potreba i zelja za bogacenjem pobedila strah od rizika kod Albanaca. Iako nije mali broj onih kojima se dogodilo da izgube njihov novac, posto su neke sheme vec bankrotirale tokom ove godine, a njihovi organizatori su nestali van zemlje, ipak broj onih koji daju depozite svakim danom je dvostruko veci od onih koji se povlace.
"Kada svi izgube neka izgubim i ja. Ionako, zivot je lutrija", nastavlja zena, koja kao i mnoge Albanke tesi sebe ovom kolektivistickom psihologijom, koja se inace cini kao sveta formula u El Doradu ili tacnije u novom Alb Doradu.
Izmedju sile i haribde, tacnije izmedju MMF i svojih gradjana, izmedju zadovoljavanja dnevnih potreba i rizika od gigantskog bankrotiranja, albanska Vlada je neodlucna u delovanju. Medjutim, poslednjih dana, tokom posete Tirani, delegacije MMF-a, albanski Parlament je primoran da imenuje nezavisnu Komisiju gradjana, koja bi nadgledala delatnost ovih kompanija i koja ce sa rezultatima upoznati javnost. Da li to predstavlja pranje ruku od strane Vlade, u vezi sa jednim od najdelikatnijih problema u zemlji, ili je to gest u pravcu sugestija medjunarodnih finansijskih institucija, tesko je sa sigurnoscu reci. U oba ova argumenta ima po nesto istine, iako je za sve strane jasno da su visoki procenti ovih firmi stvorili za albansku Vladu miran i komotan zivot, bez protesta, bez narodnog pritiska, iako je Reforma sok terapije primenjena u zemlji bila veoma brza i veoma ostra. U hladnom ratu izmedju bankara i albanskih "kamatnih" kompanija, cini su pobednici ovi drugi, ako nista drugo barem privremeno. "Samo albanski zelenasi su uspeli da uhvate tendenciju ekonomskog razvoja zemlje", kaze provladin dnevnik "Albania", koji se ne libi da kritikuje albanske banke koje su ostale robovi koverata pristiglih od MMF. Vlada Meksija, nekada smatrana kao "Vlada MMF-a", cini se da sada nije spremna, kao ranije, da primeni njegove recepte. Albance kao da ne uznemiravaju toliko putevi puni rupa, dovoljno im je da na salterima tih piramida uzimaju njihove magicne procente.
Remzi LANI AIM Tirana