NOVI OBRZOVNI PROJEKAT VAN DER STULA

AIM, Skopje, 28.11.1996

Raspadanje mnogonacionalnih drzava kao sto je bila bivsa jugoslovenska federacija i bivsi Sovjetski savez, pored drugih posledica izazvalo je i velike promene u obrazovnim sistemima novonastalih drzava. Kao najilustrativan primer ove dimenzije tranzicije moze posluziti Makedonija i pitanje univerziteta na albanskom jeziku koje je vec odnelo jednu ljudsku zrtvu a nekoliko njih se nalaze po zatvorima. Ovaj problem je jednako kompliciran u nekim bivsim jugoslovenskim republikama kao i u novinastalim drzavama nakon raspada "sovjetskog carstva". Jezici koji su bili drzavni sada su se pretvorili u manjinske sto je na direktan nacin uticalo i na sistem obrazovanja.

Ovi problemi (obrazovanje) nacionalnih manjina, bili su glavna tema nedavne konferencije odrzane u Becu pod pokrovitljstvom organizacije za Evropksu Bezbednost i Suradnju (OBSE) na kojoj su ucestvovali ministri obrazovanja desetine istocnih, centralnih i jugoistocnih evropskih zemalja, koje su suocene manjinskim problemima. U ovoj konferenciji, koju je vodio visoki komesar za nacionalne manjine OEBSA-a, Maks van der Stul, ucestvovali su i pretstavnici odredjenih manjina i intelektualci. Ovom prilikom visoki komesar OEBSA-a je pretstavio novi projekat za razresavanje obrazovnih problema maonjina pripremljen od eksperstkog tima (sasatvljenog od pretstavnika uglavnom zapadnoevropskih zemalja) koji je ponudio 21 preporuka. Sve tacke "Haskih preporuka o obrazovnim pravima nacionalnih manjina" ("The Hague Recommendations Regarding the Education Right of national Minorities) proizlaze iz vec postojecih medjunarodnih konvencija o manjinskim i obrazovanim pravima, i pretstavljaju sublimat dizajniran da bi odgovarao novonastalim situacijama u ovom delu Evrope.

Na samom pocetku vrlo kratkog teksta (4 lucanih stranica podeljenih u 21 tacke) istice se da "pravo pripadnika nacionalnih manjina da odze svoj identitet moze biti realizovan samo ako dobiju odgovarajucu naobrazbu na svom maternjem jeziku kroz obrazovni prices". Istovremeno se drzavama preporucuje da ucine maksimalne napore kako bi obezbedile implementaciju ovog prava. A "za uzvrat" se od manjina trazi da se integrisu u siru drzavnu zajednicu sticanjem odgovarajuceg znanja "drzavnog jezika". zanimljivo je i to sto se od drzave trazi da se, prilikom stvaranja skolskoih programa, pretsatvnici manjina ukljuce na direktan nacin. Bez sumnje, jedan od najzanimljivih predloga (preporuka) jeste onaj o uklucivanju nekoliko drzava, na regionalnom planu, prilikom razvivanja obrazovnih programa, a posebno prilikom pisanja skolskih knjiga, u prvom redu onih iz predmeta historije.

najveci interes na samoj konferenciji izazvalo je pitanje univerzitetskog obrazovanja, koje je u preporukama stulovog projekta obuhvaceno u dve vrlo konkretne tacke, koje sublimiraju razlicita ponudjena resenja zemalja koje se susrecu sa ovim problemom. Najkontraverznije reakcije izazvala je 17-ta tacka preporuka, posebno prvi deo u kome se kaze da "prpadnici nacionalnih manjina bi trebalo da imaju oristup do visokog obrazovanja na njihovom sopstvenom jeziku ukoliko su demonstrirali potrebu za takvo nesto i kada njihova brojcana snaga to opravdava". Ova tacka je naisla na vrlo jednako odbijanje pretstavnika vlada, koji su koristili poznatu argumentaciju da brojcana snaga odredjene manjine ne bi trebalo biti razlog za veca prava u odnosu na druge manjine, i vec sada je jasno da ce i dalje nailaziti na ostro odbijanje.

Sto se tice Makedonije, koja je suocena sa situacijom kakva je opisana u sedamnastoj tacki preporuka, tim vise sto u Tetovo vec dve godine funkcionira univerzitet na labnskom jeziku, ona vec dugo vremena koristi "argument jednakosti", pri cemu se izjednacavaju Albanci koji cine bar 25 posto stanovnistva. Problem je jos vise iskompliciran time sto se uprkos odluci Vlade da se otvori Pedagoski Fakultet pri skopskom univerzitetu na labsnkom nastavnom jeziku, fakultetski rukovodioci odbijaju to cime se onemogucuje implementacija 17-te preporuke koja u nastavku naglasava da se "nastava treceg stepena (visokog obrazovanja) na manjinskom jeziku se omoguciti i formiranjem kapaciteta unutar postojecih obrazovnih struktura koje mogu adekvatno zadovoljiti potrebe odredjene nacionalne manjine". Dalje se kaze jos i to da "pripadnici nacionalnih manjina mogu traziti puteve i sredstva za formiranje sopstvenih obrazovnih institucija treceg stepena", sto je u slucaju Tetovskog Univerziteta predlozeno i prije od strane posmatraca, ali je vlada uvek odbivala.

Zanimljivo je istaci i 18-tu preporuku prema kojoj u situacijama kada je odredjena nacionalna manjina u proslosti imala sopstvene institucije visokog obrazovanja, da bi ta cinjenica trebala posluziti kao faktor u planiranju buducih aktivnosti. Ova tacka je najvise uzbudila novonastale drzave iz bivseg Sovjestskog Saveza u kojima su Rusi do skoro imali takve institucije, jer bi to znacilo da oni imaju pravo da ih zadrze, sto je ocigledno u suprotnosti sa teznjama tamosnjih valda.

Iako ona nije tako definisana, kao "tacka nad tackama" Haskih preporuka moze se imenovati tacka 8 u kojoj se kaze: "U saglasnosti sa medjunarodnim pravom, pripadnici nacionalnih manjina, kao i ostali, imaju pravo da osnivaju sopstvene privatne obrazovne institucije saglasno domacim zakonom. Ove institucije mogu obuhvatiti i skole sa nastavom na manjinskom jeziku". Upravo ova tacka, preciznije, deo u kome se kaze "..saglasno domacim zakonom" i jeste glavna prepreka za ostavrivanje svih ostalih preporuka iz Haga pripremljenih na inicijativu Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a. Ovu cinjenicu je posebno istakao prestavnik Albanaca iz makedonije, lider najvece albanske partije u Makedoniji PDP, Abdurahman aliti koji je dao do znanja da nerpopustanje vlade, pozivajuci se na zakone koje je donela bez suglasnosti Albanaca moze dovesti i do otvorenog medjuetnickog sukoba u zemlji.

Sto se tice Makedonije i problema sa univerzitetskim obrazovanjem na albanskom jeziku izvesno je da ce se u toku sledeceg meseca u Makedoniji odrzati okrugli sto na kome ce glavna tema biti Haske preporuke i mogucnost njihove implementacije. Ove ce biti tim zanimljivije ako se zna da vlada vec dugo priprema zakon o visokom obrazovanju, koji se ne pojavljuje pred Parlament upravo zbog nesuglasnosti oko tacaka koje regulisu nastavu na jezicima nacionalnih manjina. Vlada odbija da se zakonom predvidi predavanje i na albanskom jeziku a pretstavnici Albanaca odbijaju da u zakonu naglasi da se "univerzitetska nastava moze odvijati samo na makedonskom jeziku". razresenje ovog cvora se uslovljava i samim ostajanjem Albanaca u dosadasnjoj vladinoj koaliciji, i upravo zbog toga ce ovaj okrugli sto imati jos jednu, dodatnu dimenziju kao faktor koji moze uticati i na konacnu verziju buduceg zakona. Pri tom valja imati u predvid da su medjunarodni faktori, kao i sam Van der Stul licno, jako zainteresovani da Albanci i dalje ostanu u koalicionoj vladi, jer se to smatra kljucnim faktorom za unutrasnju stabilnost Makedonije. A istovremeno je i u samim preporukama naglaseno da bi resenje obrazovnih problema manjina, kao jedan od segmenata ukupnih problema nacionalnih manjina, doprinelo poboljsanju odnosa susednih drzava, sto citavom projektu daje daleko siru dimenziju, sto je, uzimajuci u obzir medjusobnu povezanost problema na Balkanu, i te kako dobija u vaznost. Pise: Ibrahim MEHMETI