"KAJGANA REVOLUCIJA" I VELIKA PLJACKA NARODA

Kako su socijalisti pokrali glasove

AIM, Beograd, 27.11. 1996.

Zasto je u zemlji u kojoj se kao drzavni praznik slavi proglasenje Ustava, koji ni posle cetiri godine nije stupio na snagu sve moguce. Sto pedeset hiljada Beogradjana ceka sledeci potez Velikog brata - Milosevica. Stotine sveca u Kragujevcu simbolicno su oznacile smrt ovdasnjeg pravosudja, a prema najavi lidera opozicione koalicije "Zajedno" isto ce biti ucinjeno i u Nisu i Beogradu, gde je nakon drugog kruga lokalnih izbora doslo do, kako kazu, "u istoriji nezabelezenog drzavnog i pravnog terorizma kojim je opljackana dvotrecinska pobeda opozicije"

Sudovi u sluzbi politike

Zbog, dosad, nevidjenog prekrajanja izbornih rezultata u svim vecim gradovima Srbije danima i, po najvecoj kisi, protestuje na desetine hiljada gradjana kojima su se od pre dva dana pridruzili i studenti Univerziteta u Beogradu i Nisu. Istovremeno, izborne komisije i opstinski sudovi donose nove rezultate kojima se ponistava opoziciona pobeda, a noc pred tzv. treci izborni krug presudom Vrhovnog suda Srbije ugasena je i poslednja nada pristalica opozicije.

Presudom Vrhovnog suda Srbije, naime, odbijeni su zahtevi koalicije "Zajedno" da se u postupku vanrednog preispitivanja ukinu presude I opstinskog suda u Beogradu kojima je odluceno o ponovnim izborima za deo odbornika Skupstine grada Beograda, kao i zahtev koalicije "Zajedno" da se zabrani ponovno odrzavanje izbora. "Vrhovni sud se potpuno stavio u sluzbu politike koja falsifikuje izbornu volju gradjana. Time sto je odbio dokumentaciju iz koje proistice da je Opstinski sud sasvim nelegalno ponistio izbore Vrhovni sud je pokazao da nije nezavisan sudski organ, nego da ucestvuje u kradjama i prevarama", rekao je neposredno po objavljivanju presude jedan od lidera koalicije "Zajedno" i predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Djindjic i potom dodao: "Ovim protesti gradjana dobijaju dodatni smisao, a opoziciji preostaje samo vaninstitucionalni nacin borbe i sve jaci pritisci".

Pravni savet koalicije "Zajedno" povuci ce, medjutim, i poslednji preostali pravni potez tako sto ce, kako stoji u poslednjem saopstenju, aktivirati krivicne prijave protiv "velikog broja ljudi, ucesnika u izbornim malverzacijama, sto bi moralo da ih odvede u zatvor"! Prema onome sto se poslednjih desetak dana desavalo, a zbog cega je profesor beogradskog Pravnog fakulteta Gaso Knezevic konstatovao da je u Srbiji "pravo postalo najstariji zanat na svetu nad kojim visi crveni fenjer", obicnom gradjaninu tesko je poverovati da ce se to i desiti.

Ustav i Zakoni u Srbiji se, naime, permanentno krse na razlicite nacine, a jedan od najuocljivijih je (zlo)upotreba elektronskih medija i visokotirazne stampe koju kontrolise i za opoziciju potpuno zatvara vladajuca partija. Pa, ipak, malo ko se nadao da ce stvar otici toliko daleko da ce rezim smeti da dirne i u sveto "Ustavom i Zakonom zagarantovano biracko pravo". Nakon deset postizbornih dana profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i clan Savezne izborne komisije Vesna Rakic - Vodinelic mogla je, medjutim, samo da konstatuje: "Staro pravilo koje je prihvatio i nas savremeni pravni poredak glasi: niko ne moze izvlaciti koristi iz sopstvenih zloupotreba, a ako pokusa, mora biti sprecen od nadleznog organa. Nadlezni organi (izborne komisije) ne samo da ovu zloupotrebu nisu sprecavali, vec su je u velikom broju slucajeva i podsticali".

Socijalisti u soku

Bura koja je zahvatila Srbiju nije se dala ni nazreti na dan drugog kruga izbora, 17. novembra, kada su svi mediji pod kontrolom drzave, a posebno TV Srbije, javljali su o izuzetno dobro organizovanim izborima, o pozitivnoj atmosferi koja ih prati, te davali izjave predsednika birackih odbora o odsustvu svake neregularnosti. U noci velikog iznenadjenja nisu se odmah snasli ni celnici vladajuce partije sto se pokazalo i tako sto nakon prvih rezultata o pobedi opozicije svoj sok nisu uspeli da prikriju ni pred novinarima koji su se nalazili u njihovom izbornom stabu, vec su kao jedini izlaz u tom momentu videli da samo sat vremena po zakazivanju konferencije za novinare zamole poslanike sedme sile da napuste njihov izborni stab i da ponovo dodju tek sutra.

Sveprisutna sumnja da ce socijalisti lako prepustiti vlast nije sprecila mnogobrojne pristalice opozicije da u svim gradovima u kojima su rezultati izbora oznacili smenu vlasti izadju na ulice i podele zajednicku radost. Ispostavilo se, medjutim, da su se "Mitinzi pobede" i zavrsili, a da je posle, pouzdani izvori tvrde, izuzetno burnog sastanka Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS), predsednik Srbije, ali i vladajuce partije Slobodan Milosevic, dao svojim ljudima poslednju sansu za vadjenje fleka. Izjava portparola SPS Ivice Dacica data samo nacionalnoj novinskoj agenciji TANJUG da "niko nije pobednik dok se ne objave zvanicni rezultati" bila je tako startni pucanj za, u svetu nezabelezen, postizborni cirkus. Mediji bliski rezimu posle kratkotrajnog zatisja vratili su se svojoj osnovnoj ulozi protivopozicionog formiranja javnog mnjenja i slanja signala onim institucijama cije se "ispravno" delovanje ocekivalo. Na red su, dakle, prvo dosle izborne komisije najvecih i dakako najvaznijih gradova - Beograda i Nisa, mada se spisak ubrzo prosirio i na nesto manje, ali ne i beznacajnije Kragujevac, Kraljevo, Uzice, Jagodinu i Pirot.

Postizborna lakrdija

Alarm za opoziciju zazvonio je najpre na opstinskom nivou. Opozicija citavih 10 dana nije dobila zvanicna resenja, ali su stigle informacije o nebrojenim prigovorima upucenim od strane SPS ili, da budemo precizniji, predstavnika ove partije koji su, zakona radi, nastupali kao gradjani koji su naknadno uocili greske u proceduri. Ovo, stoga, sto su zvanicni predstavnici stranaka, pre nego sto se saznalo za poraz socijalista u najvecim gradovima Srbije, uredno i bez ikakvih prigovora potpisali zvanicne zapisnike. "Opozicija nikako nije mogla da sazna sta se zapravo desava, pa se dovijala koristeci prijateljske veze, a do odluka samih izbornih komisija dolazilo se i tako sto su opozicioni predstavnici sa merdevina virili kroz prozor ne bi li saznali sta se s onu stranu vrata desava", svedoci i prof. dr Dragor Hiber i, ujedno, konstatuje da takvo ponasanje nadleznih organa predstavlja direktno krsenje pravnog principa prema kome se mora dati prilika i drugoj strani da ucestvuje u postupku. "Istovremeno to pokazuje da je drzavna televizija i u slucaju kad je navela da se "koalicija 'Zajedno' ne izjasnjava" jos jednom obmanula javnost", kaze Hiber.

Po principu grudve snega koja se kotrlja niz breg, stvari su se sve vise komplikovale i, ujedno, postajale sve neverovatnije. Kao primer moze da posluzi jedna od centralnih beogradskih opstina - Savski venac na kojoj je nadlezni II opstinski sud potvrdio preliminarne rezultate, ali za koju je nakon samo dva sata Vrhovni sud Srbije doneo odluku da se izbori u celini ponove. Masovno ponistavanje izbora dogodilo se i na drugim opstinama od posebnog znacaja za rezim kakva je, recimo, Palilula na kojoj se pored mnogih bankarskih institucija nalazi i Radio televizija Srbije.

Kao najcesci razlog za ponistavanje izbornih rezultata navodjen je "visak glasackih listica" sto po zakonu o ovim izborima, a to je, zapravo, Zakon o lokalnoj samoupravi samo po sebi ne bi bilo sporno. Problematican je, medjutim, bio nacin pojavljivanja tog viska. Naime, biracki odbori uglavnom nisu konstatovali tu pojavu i zapisnici su potpisani bez prigovora, vec se visak pojavio, tek naknadno, na putu do opstinskih ili gradskih odbora. Kako na tom putu kutije nisu bile u nadleznosti opozicionih clanova odbora jasno je da krivac za njihovo pojavljivanje mora biti druga, vladajuca strana. Nadalje, izborne komisije (posebno u Nisu) nisu ni nakon konstatovanja viska listica postupile po zakonu, jer su, umesto da u takvom slucaju poniste izbore ili raspuste biracke odbore, one same prepravljale i utvrdjivale izborne rezultate!!! Takodje, na velikom broju birackih mesta, posto je uoceno da je rezultat nepovoljan za vladajucu partiju, "nestajali" su zapisnici, a izborne komisije su ponistavale rezultate iako su postojale kopije zapisnika koje imaju istu pravnu vrednost kao originali. Vazno je napomenuti i da izborne komisije nisu pokretale krivicni postupak protiv onih koji su navodno zapisnike izgubili!

Zapanjujuca je i cinjenica da i mimo politickih pritisaka ni sami sudovi nisu znali sta treba da rade, odnosno po kom zakonskom postupku treba da odlucuju po zalbama: najpre je, naime, receno da ce se raditi po Zakonu o parnicnom postupku, a u konkurenciji su bili i Zakon o vanparnicnom postupku i Zakon o upravnom postupku. I dok gradjani u tome vide pravni galimatijas zbog koga se mogu osecati pravno nezasticeni, pravnici znaju da od vrste postupka zavisi i vrsta pravnih sredstava, te da u ovom slucaju nista nije bilo izvesno.

Neverovatno zvuci i podatak da su socijalisti, koji su kontrolisali sve izborne komisije istima nakon drugog kruga lokalnih izbora, ulozili cak 461 prigovor. I, jos neverovatnije, da su svi prigovori ulozeni u onim gradvima u kojima je pobedila opozicija, te da je dve trecine prigovora sto od strane komisija, sto od sudova - prihvaceno!

U Nisu, gde se posle dugotrajnih radnickih strajkova opozicija uprkos dosadasnjoj neprikosnovenosti socijalista mogla nadati dobrim rezultatima, situacija je bila na ivici konflikta jos u toku samog glasanja. Po mnogobrojnim svedocenjima Nislija lokalni socijalisticki "bos" Mile Ilic na biracka mesta poslao je kik -boksere, dok predstavnicima opozicije nije dozvoljeno da budu clanovi izbornih komisija. Strajk je tako i na dan izbora obelezio zbivanja u Nisu, ali je nakon sto su se opozicionari izborili za svoje mesto kraj birackih kutija stvar nekako legla. Pokazalo se - ne zadugo. Brzopoteznim odlukama najpre izbornih komisija koje su 41 osvojen mandat koalicije "Zajedno" svele na 29, odnosno tacno onoliko koliko su osvojile "leve snage", opstinski sud je i bukvalno preko noci ponistio i sa svitanjem zore proglasio pobedu socijalista objavivsi da je SPS osvojio 37 mandata, a da se za jos devet odbornika izbori ponavljaju.

Na mitingu u Nisu predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i jedan od lidera koalicije "Zajedno" Vuk Draskovic, ocenio je da je "falsifikovanje volje biraca krivicno delo kojim se ugrozava javni interes i drzava", te da "oni koji ovako grubo falsifikuju rezultate prizivaju revoluciju". A metod koji je primenjivan izgledao je ovako: izborna niska komisija najpre je, primera radi, donela odluku da se ponisti glasanje za odbornicko mesto koje je po preliminarnim rezultatima dobio predsednik niskog odbora DS Zoran Zivkovic jer je, kako pise u obrazlozenju, bilo "nekih nepravilnosti", a onda je sutradan sud odlucio da je na toj izbornoj jedinici pobednik zapravo kandidat SPS. Na pitanje kako je tako nesto moguce nisu, medjutim, znali da odgovore ni najeminentniji pravni strucnjaci. Profesor Gaso Knezevic tvrdi da pravo takav slucaj ne poznaje i dodaje: "Osim sto je i laiku jasno da je ovakav postupak lakrdija odmah se uocava i da su 'neke nepravilnosti' pravno neodrziva formulacija, jer je bez preciziranih nepravilnosti nemoguce nabaviti protiv-dokaze. Ovaj drugi deo - preinacenje presude u Zakonu o lokalnoj samoupravi ne postoji kao mogucnost, pa samim tim predstavlja cistu naucnu fantastiku".

Na jajare - jajima

Ni na nivou Beograda situacija nije bila manje neobicna. Gradskoj izbornoj komisiji bilo je potrebno 24 sata da pregleda prigovore za, po azbucnom redu, prvu od 16 beogradskih opstina sto je izazvalo opozicione pristalice i lidere koalicije "Zajedno" da pravo sa slavljenickog mitinga dodju u gradsku skupstinu i sami se onako coporativno uvere sta se tu zaista desava. Osim neprijatnog razgovora i mnogo skandiranja, drugih rezultata nije bilo. I taman kad se cinilo da ce se sve zavrsiti na ponistavanju 10 odbornickih mandata koaliciji "Zajedno", a sto je i dalje znacilo dvotrecinsku skupstinsku vecinu (potvrdjenih 60 od 110 odbornickih mesta), usledio je novi tus prigovora opstinskim sudovima i, pokazalo se, opravdana zebnja da izmenama izbornih rezultata nije dosao kraj.

Pokusavajuci da "upali svetlo u sobi (Srbiji) u kojoj se krade" opozicija je pozvala svoje glasace na protestna okupljanja u znak upozorenja, sto je u redovima socijalista izazvalo samo jednokratnu reakciju. Ubrzo se, medjutim, proculo da su ponistavanja uveliko uzela maha i u glavnom gradu, a zakazana je i sednica republickog parlamenta na kojoj ce, opsta je procena, doci do izmene mnogih zakona i to u pravcu dalje centralizacije odnosno obezvlascivanja lokalnih organa uprave.

Suoceni sa takvom situacijom gradjani Nisa, ali i drugih gradova u Srbiji u kojima je opozicija pobedila, a iz kojih su, takodje, stizale vesti o ponistavanju izbornih rezultata, nastavili su seriju protestnih okupljanja. Svojevrsni pozar brzo se preneo i na Beograd, gde su protestna okupljanja desetine hiljada Beogradjana posle samo jedne noci smenila prethodni svecani miting. Predvodjeni liderima koalicije "Zajedno" 66 poslanika stranaka Koalicije stupilo je u strajk u zgradi Skupstine Srbije. Iz nje izlaze samo da bi se prikljucili svakodnevnoj protestnoj setnji kroz grad. Kada je treceg dana strajka postalo jasno da ni 60 mandata potvrdjenih od strane gradske komisije vise nije izvesno predsednik DS Zoran Djindjic je novinarima rekao: "Strahujem da sa ovim rezimom ova zemlja moze da izgubi sve, a ne samo da opozicija moze da izgubi lokalnu vlast i zato vec tri noci spavam na skupstinskim stolicama".

Pouzdane informacije (jer zvanicnih resenja jos nije bilo) nekoliko dana kasnije pokazale su da se strahovanja, bar sto se lokalnih izbora ticalo, bila opravdana. I u Beogradu su opstinski sudovi dovrsili ono sto su zapocele izborne komisije, a sve je konacno potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Posle tih presuda od 60 verifikovanih mandata ponisteno je jos 33 cime je za samo nekoliko dana uz pomoc pravne madjikorame opozicija od pobednika zacas dovedena u poziciju gotovo izvesnog gubitnika.

U Beogradu je zato doslo do najveceg protestnog okupljanja, ne samo u odnosu na devetomartovski protest iz '91. vec, kazu istoricari, i u odnosu na predratno dvadeset sedmomartovsko ne pristajanje na pakt sa Nemackom. Vise od 150 000 gradjana svoj protest iskazivalo je demonstriranjem i parolama "Bando crvena", "Lopovi, lopovi", ali i svojevrsnim bombardovanjem jajima svih vaznijih institucija zbog cega su protesti dobili i naziv "kajgana revolucija".

Nakon svega, ovde nisu ostali zapanjeni samo analiticni cinici, jer je, kako uocavaju, u zemlji u kojoj se kao drzavni praznik slavi dan proglasenja saveznog Ustava koji ni cetiri godine od tog proglasenja (zbog neuskladjenosti republickih ustava sa njim) nije stupio na snagu - zaista sve moguce! Pa tako i to da Srbija ni '96. nije dosla do onoga o cemu je Orvel pisao u katastroficnoj "1984". "Sloboda to je sloboda reci da su dva i dva cetiri. Ako je to dato, sve ostalo dolazi samo po sebi". Stotine hiljada gradjana na ulicama ovde jos ceka na sledeci potez domaceg Velikog brata!

(AIM) Bojana Lekic