PROSTITUCIJA ILI MODERNIZACIJA?

AIM JUNIOR Pristina

Do nedavno, prostitucija na Kosovu bila je tabu tema o kojoj se cak nije razgovaralo ni u intimnom krugu prijatelja. Takvoj tabuizaciji prostitucije, najvise je doprinela postojeca tradicija u ovim krajevima, koja prostituciju smatra teskom drustvenom deformacijom, koja direktno dira u vrednosti porodice, kao najvrednijoj instituciji za Albance.

Medjutim, u poslednjem periodu, promenom drustvenih okolnosti i prodiranjem zapadnog nacina zivota i u ovaj region, tema prostitucije kao da je pocela da se oslobadja od tabua. O njoj se i polujavno prica, iako sa odredjenim rezervama. Ipak, tesko je doci do osoba, koje su direktno ukljucene u ovaj posao koje bi smale javno da istupe i to ne zbog straha od zakona, vec od tradicije, koja je jos uvek jaka. O nekoj pribliznoj proceni onih koji se bave najstarijim zanatom na svetu ne moze se cak ni nagadjati, jer ne postoji nikakva asocijacija koja se na bilo koji nacin bavi problemom prostitucije. Ovo je jos jedan pokazatelj o (ne)zainteresovanosti koje drustvo pokazuje za ovaj problem, iako se moze razgovarati samo o pojedinacnim slucajevima i tek po neku Javnu kucu, u kojima "rade" devojke s ovih prostora svih nacionalnosti, pa i iz inostranstva, za vrlo mali procenat dobiti.

Kako kazuju oni stariji, prostitucija je u nekom svom obliku postojala i ranije. Prizren je u njihovim pricama grad koji se ubraja medju najstarije i sa kultivisanom bradjanskom tradicijom na Kosovu, ali i Javnom kucom, koja je pocela sa "privlacnom ponudom" jos '70-tih godina, a to, po svemu sudeci traje i danas. Ona je, kazu obavesteni, radila polulegalno i uglavnom su "usluge" pruzale zene kojima je bio potreban novac, zene iz svih krajeva bivse Jugoslavije. Usluge ove Javne kuce, kao i one koja je postojala u Pristini, bio je ogranicen i "rezervisan" za odredjen krug ljudi, upravo da se "glas" ne bi prosirio, jer po Zakonu koji je na snazi od Drugog svetskog rata naovamo, ne dozvoljava rad javnih kuca. I pored toga, u Pristini i danas funkcionise jedna Javna kuca za koju znaju i klinci od 16 -17 godina. Za nju se saznalo nakon jednog oruzanog incidenta pre izvesnog vremena gde je bilo i mrtvih, ali ocito ni to nije uticalo da se ova Javna kuca zatvori. Ono sto je sigurno, "lepotice noci" su devojke iz bivseg Sovjetskog Saveza. No, ipak na Kosovu se ne moze govoriti o prostituciji kao pojavi ili organizovanoj delatnosti koja je uhvatila svoje korene. Doduse, samim siromasenjem, opao je u znatnoj meri i moral. Na ovim prostorima, tacno se znalo koja kafana osim dobre usluge i muzike, pruza i "topao krevet". Gazde takvih kafana izigravali su, a i danas to rade, makroe. Kada devojke za noc, "odrade" svoje (uglavnom nekoliko meseci), budu prepustane ili "prodate" za "rad" u drugu kafanu. Na ovakve radne uslove pristajale su devojke iz Poljske, Ceske, Bugarske i drugih istocnih zemalja. I sve tako dok ne zarade koliko im treba, a onda se jednostavno vrate odakle su i dosle ili nastave "turneju" .Ove druge, ako ih gazda ne uda, ostaju tu dok ne nadju nesto bolje.

Ipak je najrasprostranjeniji oblik prostitucije tzv. individualni - bez "gazde", obaveza, procenata.

Prostituciju su, na ovim prostorima, takvu kakva je, uslovili mnogi faktori, a koji se uglavnom vezuju za ekonomske i tradicionalne. Zanimljiva je tako prica 19-godisnjakinje iz jednog sela nadomak Suve Reke, koja studira u Visoj skoli u Prizrenu i koja, kao i ostale, ne "zeli" da se predstavi, cak ni skracenim imenom: "Imam 19 godina i studiram u Prizrenu. Ovim poslom se bavim vec godinu dana, primorana zbog ekonomskih uslova. Otac mi je rano umro. Zivim u stricevoj porodici sa majkom i mladjim bratom. Ovim poslom se bavim da bih mogla da se skolujem u Prizrenu, posto stric nije hteo da to finansira". Na pitanje da li njena porodica naslucuje cime se ona bavi, ona se uzasava, i kaze da bi je ubili kada bi to doznali. Ne plasi se ni kada bi na njena vrata zakucao neko njoj poznat. "Postoje pravila, kaze ona. Pre nego sto primimo musteriju mi ga mozemo videti i znamo tacne podatke o njoj". Prica se onda razvezala. Otkriva da u ovu Javnu kucu dolazi dva puta nedeljno u odredjeno vreme i da dobija od 80 do 100 nemackih maraka nedeljno, ali odmah zatim dodaje: "Samo ja znam koliko patim i koliko se borim sama sa sobom. Jedva cekam da zavrsim skolu i da se vratim kuci. S ovom skolom koju zavrsavam, ja cu raditi kao nastavnica. Istina, ne znam kako cu izaci pred ucenike i govoriti im o moralu, ljudskim vrednostima, jednostavno ne znam kako cu vaspitavati tu decu, imajuci u vidu moju proslost"...

Druga devojka (28) iz okoline Kosovske Mitrovice, prica o svom teskom zivotu i o traumama koje je prozivela. Ovaj "zanat" ona sada upraznjava stalno i ima svoje musterije, odredjeni raspored i cenu od svega 40 DM. Njena prica ima malo drugaciji tok. Deda ju je udao kada je imala 14 godina, za 60 -to godisnjeg starca. Razisli su se nakon tri godine braka bez saglasnosti njene porodice. Posle mnogo problema i pretnji, ona uspeva da se uz pomoc njenih prijatelja ode u Nemacku, gde je ostala tri godine. Kada se vratila pocela je da radi u turistickoj agenciji i stalno je putovala. Posle izvesnog vremena, vlasnik joj daje otkaz zbog mogucih problema sa njenom porodicom. Medjutim, ona je vec imala oformljen krug ljudi i onda je krenula sa prostitucijom. "Nemojte misliti da mi je lako da prodajem sopstveno telo, ali sam bila primorana, posto su me udali za 60 godisnjeg muza, sa kojim nisam mogla da zivim. Ni u Nemackoj nisam uspela da pronadjem sebe. Zato sam se vratila na Kosovo i ovo je bio jedini nacin da prezivim posto niko nije zeleo da se sa mnom ozeni, a niti su mi omogucavali da radim, zbog moje proslosti i mogucih problema sa mojoj porodicom". Ona planira da se ovim poslom bavi jos neko vreme, a onda da zapocne neki drugi posao, posto je, kaze ona, uspela da ustedi nesto novca.

I ovi slucajevi pokazuju da je na Kosovu bavljenje prostitucijom uglavnom uslovljeno ekonomskuim uslovima, a koji proizilaze iz raznih deformacija u porodici, koja kao sto je poznato, na ovim prostorima predstavlja posebnu instituciju. Kada ona bude "naceta", onda i posledice budu katasrofalne i uzrok su razlicitih deformacija.

To pokazuje i primer devojke iz Gnjilana, koja je pocela da se ovim poslom bavi posle smrti majke, kada joj se otac ozenio po drugi put i otisao u inostranstvo (Svajcarska). Ona tvrdi da se prostitucijom ne bavi zbog nedostatka para, ali pravi razlog ni sama ne ume da definise. "Ostala sam sa bratom, koji se kuci nije vracao do kasno u noc, a cesto se desavalo da se uopste ne vrati. Mene nikada nije ni pitao kuda idem.Kada sam imala 20 godina, pocela sam da se zabavljam sa deckom s kojim sam isla do kraja, bez kompleksa. Kasnije, sasvim slucajno, ili njegovom zamkom, istu svar sam radila i sa njegoim drugom. Posto je i moj decko otisao u Nemacku, ostala sam usamljena i pocela sam sa ovim sto sada radim, iako nemam veliku potrebu za novcem, jer nam otac dovoljno salje za zivot". Psiholozi bi verovatno rekli da je izbor ovakvog "ubijanja dosade" revolt prema ocu, njegovoj odluci da se ponovo ozeni i ode, ostavivsi nju i brata na "milost i nemilost".

Ipak, kroz ovih nekoliko ispovesti, uocljiva je samo jedna zajednicka crta. Njihova tvrdnja da "ne misle da se dugo bave ovim poslom", jer su svesne puta koji su izabrale.

Nesto "moderniji" oblik prostitucije, mozda malo "meksi" je i tzv. "hot line" moda, gde se posredstvom telefona moze komunicirati sa "vrucim devojkama", koje se, u nekim novinama na albanskom jeziku, reklamiraju i imenom i fotografijom.

O uzrocima pojave nekih oblika prostitucije na Kosovu mogu se davati razne dijagnize. Zakljucke je tesko dati, ali je cinjenica da psihicka uravnotezenost i stabilnost osobe imaju veliki znacaj. Uvek je bilo zena koje su zivele u nepodnosljivim uslovima, te se ekonomski faktor ne moze apriori uzeti kao osnovni uzrok pojave prostitucije, iako je, ipak, jedan od najvaznijih faktora. Mozda je u pitanju i potreba za necim novim. Nezaobilazno je i to da je zapadnjacki duh, sa svim svojim karakteristikama, poceo da prodire i na Kosovo.

Rahman PACARIZI AIM Pristina