DRUZE PLAVI, NEMOJ PO GLAVI!

Ljudska prava u raljama policije

Znacajan broj pripadnika milicije prisvaja pravo da na licu mesta "izigrava sudiju", kaznjavajuci osumnjicenog zbog pretpostavke da je izvrsio odredjeni prekrsaj ili krivicno delo. Do mucenja ljudi cesto dolazi i zbog obesti pojedinih milicionara koji svoj posao shvataju kao priliku za izivljavanje. Cinjenica je, medjutim, da retko zbog toga gube posao ili zavrsavaju pred sudom

AIM, Beograd, 13.11. 1996.

"U Sapcu, 13. februara ove godine, u akciji hvatanja begunca, patrola milicije zaustavlja Milana Ristica, misleci da je u pitanju progonjeni i pocinje sa zlostavljanjem i maltretiranjem. Bez prethodnog legitimisanja, milicionar Dragan Riznic, Risticu tvrdim predmetom, najverovatnije drskom pistolja ili kundakom puske, zadaje udarac iza levog uha. Usled toga, kako se konstatuje u zapisniku o obdukciji, dolazi do preloma osnovice lobanje i presecanja kardinarne arterije sto dovodi do trenutne smrti. Milicionari, umesto da pozovu hitnu pomoc, prenose telo u najmracniji deo grada. Udarcem pendreka lome obe butne kosti i to u istoj ravni iznad kolena. Slucajnog prolaznika milicija uzima za svedoka navodnog samoubistva. Tek nakon toga, patrola poziva na hitnu pomoc i dezurnu sluzbu MUP-a. Kriminlistickom tehnicaru objasanjavaju da je rec o samoubistvu, da imaju svedoka, te da je uvidjaj cista formalnost..."

Javni tuzilac odbacio je krivicnu prijavu porodice pokojnog Ristica protiv milicionera koji su ga ne samo ubili, vec to pokusali da predstave kao samoubistvo, uz obrazlozenje da nije nasao da su prijavljeni svojim radnjama izvrsili bilo koje krivicno delo.

Da dvadesetdvogodisnji Senad Kicara iz Novog Beograda nije na svojoj kozi osetio "visekratno dejtvo tupine mehanickog orudja", kako su lekari vestaci nazvali policijske pendreke, bio bi i dan-danas ziv. Senadov otac Feriz Kicara kaze da je milicija dosla u cetiri ujutru (23. oktobra 1993. godine) na vrata njihovog stana. Senad je pokusao da pobegne preko terase, ali su ga uhvatili. "Moj sin je bio izmedju dva milicionera. Jedan ga je udarao po glavi, drugi u ledja. Kada ga je jedan od njih pitao sto bezi, Senad mu je rekao:'Bezim samo od batina, gde god me sretnes bijes me, a nista ti nisam uradio'. To sam svojim usima cuo". Uveli su ga u patrolna kola..." Istog dana ujutru, oko 7,30 casova dvojica milicionera su obavestili Senadovog oca da se lekari bore za zivot njegovog sina, te da ce obdukcija sve razjasniti(?) Feriz Kicara odmah odlazi u bolnicu gde mu saopstavaju da mu je sin preminuo i da su ga preneli na odeljenje za sudsku medicinu.

Roditelji podnose krivicnu prijavu zbog teske telesne povrede kvalifikovane smrcu. Tuzilastvo konstatuje da ne moze biti govora o krivicnom delu teske telesne povrede, vec eventualno, o krivicnom delu zlostave u sluzbi. Roditelji su obdukcioni nalaz primili 13 meseci nakon tragicnog dogadjaja, a nisu ni obavesteni da je javno tuzilastvo nakon njihove zalbe ponovo odbacilo krivicnu prijavu. Kako je od dana odbacaja prijave, pa do dana prijema odgovora na prituzbu proslo vise od tri meseca, vise nije bilo moguce preuzeti krivicno gonjenje.

Policija se otela kontroli

Ovo su samo dva (najtragicnija) od pedeset slucajeva protivpravnog postupanja policije u Srbiji i Crnoj Gori, koje je u protekle tri godine sakupio Fond za humanitarno pravo iz Beograda. Izvestaji o policijskoj represiji (od opisanih 50 samo je 26 poznato javnosti), koje su prikupili istrazivaci Fonda, svedoce o protivpravnim hapsenjima, pritvaranju, pretresanju stanova, privodjenju na informativni razgovor... u situacijama koje su bile krajnje uobicajene i nisu imale nacionalnu ili politicku konotaciju.

Izvestaj Fonda, takodje, pokazuje nepovoljan polozaj zrtava policijske represije pred sudom i cestu zloupotrebu medicinske etike, jer zlostavljanima ili nije ukazivana lekarska pomoc na vreme, ili su imali problem da dokazu da su fizicki zlostavljani.

Predstavljanje javnosti poslednjeg izvestaja Fonda za humantirano pravo o protivpravnom krsenju osnovnih ljudskih prava bio je povod razgovora za Okruglim stolom, odrzanom nedavno u Beogradu. Tridesetak istaknutih profesora, advokata, sudija i tuzilaca, razmotrili su uzroke i posledice sve tezeg krsenja ljudskih prava od onih koji su najpozvaniji da ih stite - policije. Iako pozvani, skupu ove nevladine organizacije, nisu se pojavili predstavnici policije.

Ovdasnje stanje stvari sa ljudskim pravima dodatno su "osvezili" prisutni advokati, iznoseci najnovije slucajeve iz svoje prakse. Borivoje Borovic, je rekao da u poslednje vreme, zbog sve vecih zakonskih ovlascenja policije, advokati svoje klijente savetuju "da slucajno ne pokusaju da podizanjem ruku zastite glavu kad ih pendreci policija, jer im se moze dogoditi da budu optuzeni za 'ometanje sluzbenog lica u vrsenju sluzbe'. Ranko Vukotic, advokat iz Podgorice, napomenuo je da ima "slucajeva pokojima smo mi bukvalno 'zaduzili' svijet u smislu obogacivanja policijskog horora asortimanom pomagala i metoda fizicke i duhovne torture".

"U nas predkrivicni, a cesto i istrazni postupak, uslo je pravilo da se sve moze dobiti, svaki dokaz ishodovati pod fizickom torturom", kaze advokat Strahinja Kastratovic, i dodaje "da tom postupku legitimitet dobrim delom daju tuzilastva i sudovi". "Zatvaranje ociju pred policijskom brutalnoscu svedoci o inferiornom polozaju suda i tuzilastva. Ta inferiornost proistice iz jednog superiornog zakona koji je, neovlasceno i, rekao bih, nerazumno, do te mere zastito policiju, tako da javni tuzilac, ili sudija okruznog suda, ima mnogo manje vlasti od jednog visokog inspektora policije".

O jos jednom specijalitetu ovdasnje policije advokat Rajko Danilovic, ispricao je "anegdotu": "Branio sam nekog Pakistanca, koji je ocigledno bio posrednik u lancu kradja i preprodaje automobila. On je jedne veceri pripit, umesto u svoj mercedes na parkingu, usao u tudji iza njega. Dodje gazda i pretuce ga. Zatim dodje policija, pa ga i ona pretuce i pritvori. Posle silnih peripetija, na izlasku iz pritvora, ja mu onako iz nekog kvazi patriotskog razloga kazem: 'Nemojte se ljutiti sto ste dobili batine, mi smo takav narod. Ovde se tuku i deca i zene, nije ni policija nesto razlicita od naroda'. Na to on meni uzvrati: 'Ne razlikuje se vasa policija od drugih u svetu po tome. To sve policije rade'. Po cemu se razlikuje? 'Pravi lazne izvestaje'.

Nebojsa Sarkic, pomocnik ministra pravosudja Srbije, naglasio je da neki primeri policijske represije svedoce, "sasvim sigurno, da je policija postala institucija koja se otima kontroli", a zatim konstatovao da je situacija takva "da je neka vrsta novog cetvrtog plenuma (smenjivanje Aleksandra Rankovica, prim.autora), ili kako se to vec nazivalo sasvim - zrela, i da bi ovlascenja policije trebalo kontrolisati".

Ko ce nas cuvati od cuvara

Kad je pravni sistem u totalnom rasulu nije neobicno sto znacajan broj pripadnika unutrasnjih poslova rado prisvaja sebi pravo da na licu mesta "izigrava sudiju", kaznjavajuci osumnjicenog zbog pretpostavke da je izvrsio odredjeni prekrsaj ili krivicno delo. Nije zanemarljiv ni broj milicionara koji iz obesti muce ljude i koji svoj posao shvataju kao priliku za izivljavanje. Pripadnici organa unutrasnjih poslova retko zbog ovakvog ponasanja gube posao ili zavrsavaju pred sudom.

Advokat Jovan Buturovic to objasnjava cinjenicom da nije problem u protivzakonitom ponasanju i ugrozavanju ljudskih prava. "Problem je u zakonitom ponasanju, jer se mnogim propisima siri represija i daju velika ovlascenja organima unutrasnjih poslova za primenu nasilja, pa i upotrebe oruzja". Buturovic je ukazao na famozni clan 23. Zakona o unutrasnjim poslovima Srbije, gde je pored ostalog, ovlascenom sluzbenom licu dozvoljeno da upotrebi vatreno oruzje da spreci begstvo lica uhvacenog u vrsenju krivicnog dela. "Mislim da je ovo teska zloupotreba vlasti zbog toga sto se ljudima daju vrlo siroka i neprecizna ovlascenja za upotrebu vatrenog oruzja. Ja ne znam da li u nekoj zemlji postoji ovlascenje za organe policije da mogu da pucaju u nekog samo zato sto bezi, a nadlezni samo sumnjaju da je on izvrsilac krivicnog dela". To je, po oceni Buturovica, samo jedan od primera da se zakondavnim putem siri represija u toj meri da smo "ne samo daleko od savremenog evropskog krivicnog zakonodavstva nego, bogami, da smo blizu, cak blize onog zakonodavstva ustanovljenog u Kazniteljnom zakoniku za knjazevstvo Srbije 1862.godine".

Zato dr Jovan Buturovic smatra da su prava pitanja za raspravu: prvo, kakvi su nam propisi i koliko oni dozvoljavaju represiju i, drugo, ono sto je kod nas, inace karakteristicno, da se ti losi propisi jos gore sprovode. Za ovu priliku potrudio se da analizira postojece stanje, ali je priznao da ni sam, iako ne smatra da je "pravnik sa buvljaka" , da "ne zna sta je u ovoj zemlji zabranjeno, a sta nije". Primera radi, ukazao je da u Krivicnom zakonu SRJ ima 142 krivicna dela, u KZ Srbije 208, uz jos 80 u tzv. sporednim zakonima (32 zakona, bez Crne Gore). Da stanje bude jos gore, ovim sporednim zakonima, cesto se menjaju odredbe KZ. Tako, recimo, Zakon o oruzju i municiji prakticno derogira odredbe KZ u pogledu,na primer drzanja oruzja.

Po nahodjenju vecine

Profesor krivicnog prava na dr Momcilo Grubac napominje da se nase pravo nalazi u totalnom rasulu. Rasulo pravnog sitema se primecuje na svakom koraku. Uzroci su: prvo, savezna drzava nema ni najnuznije zakone (primenjuje se staro zakonodavstvo jedne, danas nepostojece drzave, koje, opet ima uporiste u ustavu koji je u direktnom sudaru sa stvarnoscu). I ne samo sto nema svoje zakone, savezna drzava danas nema ni svoj ustav i to je ono sto svaku pravnu drzavu mora da izbaci iz koloseka, smatra profesor Grubac. Naime, onaj stari iz '74. stavljen je van snage, a novi iz '92. u najvecem i najvaznijem delu nije ni danas stupio na snagu. Novi Ustav je odmah posle svecanog proglasenja, prakticno stavljen van snage, ustavnim zakonom za njegovo sprovodjenje, koji je odredio da se njegove odredbe nece primenjivati, vec da ce ostati na snazi zateceni savezni zakoni i da ce vaziti sve dok oni ne budu usaglaseni sa novim ustavom.

"Tako je sudbina novog Ustava iz '92. postala zavisna od nahodjenja skupstinske vecine, koja je u protekle cetiri godine, pokazala da joj ova pravna konfuzija iz odredjenih razloga - odgovara. Vise namerno nego slucajno, taj posao se otegao u nedogled. Tako je Jugoslavija jedna od retkih zemalja u svetu koja nema, u sustini, svoj ustav i, u kojoj ustav zavisi od volje politckog cinioca, umesto da bude obrnuto, da volja politickog cinioca zavisi od ustava", istice prof. dr Momcilo Grubac.

U takvim uslovima "zakonitosti" cveta samovolja, arbitriranje od vrha do dole, i zato se ne treba cuditi eskalaciji kriminala uopste, ni zloupotrebama koje se desavaju u krilu jedne vlasti, pa ni zloupotrebama policije, smatra prof. Grubac. I drugi oblici ignorisanja Ustava dobili su vece razmere. "Nije rec samo o zaobilazenju da se sprovede Ustav u celini, vec i o neposrednom i otvorenom krsenju ustava mnogim zakonima, narocito republickim. Tako su na primer, Republicki zakoni o unutrasnjim poslovima puni su primera direktne neustavnosti ili nevesto prikrivenog izigravanja ustava". Na primeru clana 13. tog zakona profesor Grubac je pokazao kako je republicki zakonodavac uneo svoju pravnu "kreaciju" i izveo pravu vratolomiju da bi policija zadrzala nadzor nad gradjanima - kontrolom sredstava opstenja i prepiske. Tako je policija zadrzala pravo prisluskivanja telefona, pod jednim jedinim uslovom da je u dobrim odnosima sa predsednikom vrhovnog suda.

Zakon o krivicnom postupku u svetu, inace, zovu "seizmografom" ljudskih prava i sloboda, jer se u njemu prelamaju gotovo sve ustavne odredbe. "Ako hocete da znate kakvo je stanje sa ljudskim pravima ne citajte ustave zemalja vec njihove krivicne zakone" kaze dr Zivojin Aleksic. Kod nas se na novom ZKP radilo se pet dana, a ponudjena resenja su bila takva da ih "pas s maslom ne bi pojeo", naglasio je Momcilo Grubac. "Sva sreca sto je vracen iz skupstinske procedure".

"Moram, na zalost, da konstatujem da kod nas postoji predrasuda protiv ljudskih prava. Ona su uvek pod navodnicima, uvek su takozvana ljudska prava", kaze dr Vojin Dimitrijevic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. "Juce sam, na svoje zaprepascenje, cuo mog kolegu sa fakulteta, koji, kada je bilo govora o jednoj administrativnom resenju gde ce se novi predmet, najzad uveden kod nas, a zove se Ljudska prava, uvrstiti, rekao: 'Dajte to na cetvrtu godine, to i onako, nije pravo'. E, sad dok ima profesora koji tako misle onda ce nam slabo ici sa zastitom ljudskih prava".

(AIM) Vesna Bjekic