KOSOVO-SLOBODNO LOVISTE ZA VLAST

Rezultati izbora za Vece gradjana Skupstine SRJ i lokalne organe vlasti, kada je rec o Kosovu, potvrdili su postojece stanje. Slobodan Milosevic je dobio stabilnu vlast na nivou savezne drzave, a Ibrahim Rugova potvrdu svoje dosadasnje politike odbacivanja autoriteta te vlasti. Sa 12 od 13 poslanickih mesta, koje mu je donelo Kosovo (jedno je dobila SRS Vojislava Seselja) Milosevic je dostigao i ucvrstio apsolutnu vecinu u znacajnijem skupstinskom domu Federacije i za narednu godinu osigurao (ako je to planirao) izbor za sefa federalne drzave. Istovremeno, njegova Socijalisticka partija, obezbedila je i dvotrecinsku vecinu (zajedno sa DPS), koja je neophodna za promenu saveznog Ustava, u pravcu jacanja ovlascenja koja odgovaraju drzavnom poglavaru kakav je Slobodan Milosevic.

Izbornim tokom moze biti zadovoljan i Ibrahim Rugova. On nije dobio ni poslanike ni odbornike, ali je cinom gotovo apsolutnog neizlaska Albanaca na izbore, potvrdjeno jos jednom gotovo apsolutno osporavanje srpske vladavine na Kosovu. Albanci i njihovi predstavnici su svesni da su time na izborima olaksali Milosevicu, ali se i ovoga puta radilo o nacelnom opredeljenju, a ne o kalkulantskom ponasanju. Zbog toga, smatra se u Pristini, nemaju osnova spekulacije o nekakvoj politickoj trgovini izmedju Milosevica i SPS s jedne, i Rugove i DSK, s druge strane.

Kosovski Albanci su poslednji put ucestvovali na izborima, koje su organizovani u Srbiji, krajem 1989. godine. Oni su tada pokazali dobru volju da se izbegne ono sto se dogodilo tokom ove decenije. Pokazalo se da su bili u pravu oni koji su govorili da je "uzaludno ocekivati da se bilo sta dobro moze postici u rezimu Slobodana Milosevica, u Srbiji i sa Srbijom". Za svega nekoliko meseci, kosovski Albanci su prosli kroz veliko "cistiliste" i upravo idejno politiki najodabraniji delegatski sastav Skupstine Kosova, izabran krajem 1989., godine, proglasio je nezavisnu kosovsku republiku i usvojio njen Ustav. Tada su se Albanci odrekli svih prava koja im jednostrano dodeljuje Srbija, kao njihova metropola, ukljucujuci i pravo glasa u funkciji potvrde srpske vladavine na Kosovu.

Psiholoski i u mnogim drugim aspektima, Albanci od tada ne zive u Srbiji. Za njih je Srbija prinuda koja se trenutno ne moze izbeci ili izbegava gde god je moguce.

Pobeda Slobodana Milosevica i njegovo izvesno preuzimanje vodjstva u srpsko-crnogorskoj federaciji znaci da ce Albanci, ako se ne desi neki potpuno neocekivani preokret, jos mnogo godina imati posla sa sadasnjim srpskim predsednikom, kojem naredne godine istice drugi pretsednicki mandat u Srbiji. Albanci su svesni da je Milosevicevo ili-ili, dovelo Kosovo u poslednjih desetak godina do stanja ni rata ni mira i trenutne politicke i diplomatske blokade. Ali, ovde se takodje podvlaci da Milosevic, ipak, nije ostvario svoje osnovne politicke ciljeve. Pre svega, nije ozbiljnije uspeo da isprazni Kosovo od Albanaca i nije slomio njihovu politicku volju za samostalnim zivotom i za odvajanje od Srbije.

Kada se analiziraju Miloseviceve pozicije spram Kosova, ovde se ne propusta ni cinjenica da je takodje Srbe i Srbiju uveo u zacarani krug antagonizama iz kojeg, bez pomoci medjunarodne zajednice ni sam ne nalazi nikakav izlaz. Taj Milosevic, zapleten u nerazresive unutrasnje protivurecnosti i jos prinudjen da bude kooperativan sa medjunarodnim faktorom, Albancima i njihovom vodjstvu izgleda manje zlo nego Seselj, Kostunica, rastimovana srpska opozicija i kosovski ekstremisti Srpskog pokreta otpora, poznatiji kao predvodnici antialbanskih mintinga krajem presle decenije.

U nesto slicnoj politicko - diplomatskoj poziciji nalazi se i Ibrahim Rugova. Osim bojkota izbora i srpskih vlasti, izgleda da mu ponestaje energije na daljem dogradjivanju samostalnih institucija u skladu sa opstim albanskim politickim opredeljenjima. Zbog izmedju ostalih i materijalnih slabosti, Rugova je mnogo pre Milosevica pristao na arbirtriranje sa medjunarodnom zajednicom, mada po retorici ne izgleda tako, u resavanju kosovskog pitanja.

Zavisnost Rugove i Milosevica, iako ne u istoj meri, kao da priblizava i izjednacava njihove politicko - diplomatske pozicije u kosovskoj paralizi. Rugova i dalje tvrdo insistira na svojim poznatim stavovima odvajanja Kosova, mada je ocigledno da je rec o pocetnim maksimalistickim pozicijama. S druge strane, ovde se smatra da je na poslednjim izborima srpsko -biracko telo dalo Milosevicu ne samo stabilnu vecinu za vladanje na nivou federacije, nego i mandat da nastavi sa dogovorima za posleratno preuredjivanje prostora bivse Jugoslavije u skladu sa nekim medjunarodnim smernicama, u kojima Kosovo figurira kao znacajan nereseni i potencijalno opsan medjunarodni problem. Ove smernice (nemenjanje granica) stavljaju pred teske dileme i Ibrahima Rugovu. Jednako kao i Milosevic i on bi tesko mogao preziveti samostalni pristanak na neki zajednicki srpsko -albanski kompromis u cilju probijanja sadasnje kosovske paralize. Naime, kompromisi su moguci jedino kao uzajamno odstupanje od nekih sustinskih politickih opredeljenja. I jedan i drugi su cvrsto vezani velikim obecanjima, zbog cega je obojici neophodna pomoc treceg u spasavanju obraza. U kosovskom loncu, prepunog snaznih emocija, pomoc treceg, od koga se ocekuju i druge krupne koristi, izgleda kao jedina realna mogucnost za bezbolnije odstupanje svih od realnih obecanja i ocekivanja.

U kosovskom postizbornom rasporedu politickih snaga, Milosevic i njegova Socijalisticka partija ostaju i dalje na vlasti. To nije neka njihova posebna zasluga, niti rezultat, kako se kaze u srpskoj opoziciji "velikih izbornih prevara". Od kada se odrzavaju izbori na ovim prostorima, kosovski Srbi su se uglavnom opredeljuju za vlast, a ne za ovu ili onu partiju. Tako je bilo i kada su se u nesto vecem broju opredeljivali za SRS Vojislava Seselja i SSJ Zeljka Raznjatovica-Arkana, koji su smatrani ili se i dalje smatraju delovima mehanizma postojece vlasti. Zbog trajno represivne prirode srpsko-albanskih odnosa, Srbi su svoju moc trazili i nalazili u Beogradu, a ne na Kosovu. Zbog toga su oni manje vise stalno bili element manipulacije i do nekog istorijskog dogovora sa Albancima, Kosovo ce za njih biti pozeljan, ali uvek neasiguran zavicaj.

Najzanimljivije u poslednjem opredeljenju kosovskih Srba je njihova izborna odluka o potunoj politickoj marginalizaciji kosovopoljskog Srpskog pokreta otpora. Najavljen bucno od svojih vodja, kao jedina izvorna kosovska organizacija i najdosledniji branilac interesa kosovskih Srba, ovaj pokret dobio je svega oko 7 000 glasova i nije ostvario ambicije da bude predstavljen u Vecu gradjana SRJ. Srpski biraci su izgleda ocenili da su njihove pretnje Albancima, ali i Srbima u Srbiji i vlastima u Beogradu neozbiljne i neprimerene za resavanje kosovskog pitanja.

Ni ovi izbori nisu protekli bez, za ovo podneblje, uobicajenih izbornih manipulacija. Kosovo je u vise aspekata neka vrsta slobodnog lovista za ljude na vlasti. Da bi se sigurno obezbedili ili uklonili bilo kakve neizvesnosti, neki su tako zloupotrebili vlast pored glasackih kutija, da je to kasnije bilo nemoguce prikriti. Rec je o glasackim listicima naknadno ubacenih u glasacke kutije. Pre ovih izbora ispoljeno je mnogo vise opreza u namestanju rezultata na ovakava nacin. Racunalo se da je ipak zbog nacionalne strukture stanovnistva tesko prikriti nekontrolisane zloupotrebe ove vrste. Zbog toga, ranije se ipak islo na namestanje u toku prebrojavanja i obrade podataka. Medjutim, prosto upisivanje i naknadno ubacivanje glasova je "laksi posao" od "komplikovanih" racunanja i slaganja brojeva. Pretpostavlja se da je na Kosovu, na ovim izborima naknadno ubaceno u glasacke kutije izmedju 40 i 50 hilhada glasackih listica. A o izjavama da je na ove izbore izasao i nemali broj Albanca ne treba ni govoriti. Jos manje naglom rastu procenta srpskog stanovnistva na ovim prostorima, koji su "imaju pravo glasanja"...

Fehim REXHEPI AIM Pristina