SLOVENIJA NA RASKRSCU

Sta su doneli slovenacki izbori

Ljubljana, 16.novembar 1996

Ovogodisnji slovenacki izbori, koji su bili izvedeni 10.novembra su treci visestranacki izbori u Sloveniji i drugi izbori u samostalnoj slovenackoj drzavi. Jos nikad do sada rezultati tih izbora nisu doveli Sloveniju u takvu pat poziciju kao sada. Kada su malo manje od nedelju dana posle izbora izasli potpuno konacni rezultati, postalo je definitivno jasno, da se ne zna nista. Naime, iako je najvise glasova dobila Liberalna demokratija Slovenije (27,02%), tri stranke koje joj slede ( Podobnikova Slovenacka narodna stranka sa 19,39%, Jansina Socialdemokratska stranka Slovenije sa 16,13% i Peterleovi Slovenacki hriscanski demokrati sa 9,59%) i nazivaju same sebe "stranke slovenackog proleca" tvrde da su pobedile one, iako su koaliciju sklopile tek posle, a ne pre izbora. Tako su sada u opticaju dva moguca imena za mandatare nove vlade - predsednik LDS dr.Janez Drnovsek i predsednik SLS Marjan Podobnik.

Naravno, radi se o svojevrsnoj interpretaciji spomenutih desnih stranaka koja stoji na veoma klimavim nogama. Kao prvi protivargument treba istaci cinjenicu da su liberalne demokrate pobedile u 62 od ukupno 88 izbornih okruga, sto znaci u velikoj vecini slovenackih opstina. Drugi protivargument stavu "prolecnika" je njihova takozvana koalicija. Koalicije se sklapaju pred izbore jer je potpuno jasno da treba biracima reci koga glasaju. Iako je pre svega predsednik Slovenacke socialdemokratske stranke (SDS) Janez Jansa nekoliko puta pokusao da njegovi prijatelji iz Slovenacke narodne stranke (Slovenske ljudske stranke -SLS) i Slovenackih hriscanskih demokrata (Slovenski krscanski demokrati - SKD) pred izbore potpisu predizborni koalicijski ugovor, u tome nije uspeo. Sada, posle izbora, kada su te stranke shvaltile da svaka sama za sebe ne moze postici nista setile su se da bi bila koalicija dobra stvar. Ovih dana potpuno ignorisu cinjenicu da je pobedila Liberalna demokratija dr.Drnovseka i da po obicaju (iako to nigde nije izravno zapisano) predsednik drzave daje mandatarstvo za sastavljanje nove vlade predsedniku pobednicke partije. Tako su se te stranke dogovorile da mogu formirati zajednicku vladu sa LDS samo tako da one vode vladu, a da im se Drnovsek prikljuci. Za mandatara su same izabrale Marjana Podobnika, mladog predsednika SLS, koji je po obrazovanju agronom i za poslednjih nekoliko godina svima se dokazao kao amaterski i nesposoban politicar. Uspeh njegove stranke se moze pripisati njegovom "ljudskom" pristupu u predizbornoj kampanji gde je isao medju ljude i uz gitaru pevao im domoljubne slovenacke pesme koje je izdao i na ploci. I dok se muzicki nadaren Podobnik bavi vec podelom ministarskih mesta u svojoj vladi, za koju tesko moze da dobije mandat, iz Amerike stize vest, da je medju mogucim kandidatima za novog predsednika OUN i dr.Janez Drnovsek. Tako sada Slovenija moze da bira izmedju ta dva kandidata. Koga bi izabrala jasno pokazuje anketa glavnog dnevnog lista Delo, po kojoj 58,2 odsto upitanih misli da je dr.Drnovsek primerniji kandidat za premiera od Marjana Podobnika, samo 22,3 odsto misli obrnuto, dobra desetina upitanih ne zna ili ne zeli da bira medju njima, samo 5,4% misli da su i jedan i drugi podjednako dobri, a 3,2% tvrdi da nije dobar ni jedan ni drugi kandidat.

Dilema oko buduce vlade ne bi bila ni toliko znacajna da se ne radi o velikoj mogucnosti blokade buduceg parlamenta. Slovenacki parlament ima ukupno 90 sedista. Od toga ih je LDS dobila 25, Podobnikova SLS 19, Jansina SDS 16,Peterleova SKD 10, Kocijanciceva ZLSD 9, stranka penzionera 5, Jelinciceva SNS 4, a po jedno mesto su dobili pretstavnici talijanske i madzarske manjine. Tako imaju tri "prolecne" stranke ukupno samo 45 glasova, sto znaci polovinu, a time ne mogu da preglasavaju ostalu polovinu parlamenta. Time bi se rad parlamenta potpuno blokirao i predsednik drzave bi u tom slucaju imao mogucnost samo da raspusti parlament i da raspise nove izbore. Tako sada naime izgleda podela na takozvane "desne" i "leve". Drnovsek ne zeli napraviti takvu podelu. Kako se cuje iz dobro obavestenih krugova zeli u vladu pozvati pored svoje LDS i Podobnika i Peterlea. U tom slucaju imao bi u parlamentu 54 glasova. Ali Jansa, kojeg Drnovsek ne zeli imati u svojoj vladi, sada pritisce na Podobnika i Peterlea da ostanu u svakom slucaju zajedno. Za sada izgleda da u tome i uspeva. U tom slucaju Drnovsek opet moze da formira manjinsku vladu sa strankama iz "druge polovine" ali i takva vlada ne bi mogla da funkcionise zbog podeljenosti 45:45. Svaka odsutnost bilo kojeg poslanika bitno poremetila bi odlucivanje.

Ako se sadasnja pat pozicija ne resi ugodno, sa vise pameti, onda je sasvim moguce da ce Slovenija iz sadasnje stabilnosti otici u pravcu nestabilnosti, narusavanja demokratskih principa, jer se zna da je vecina napada na demokratski sistem doslo bas iz redova Jansine i Podobnikove stranke, a te dve stranke su i protiv slovenackog ukljucivanja u Evropsku zajednicu. To su odmah nakon izbora primetili i strani novinari koji odmah poslali u svet signal kako su na izborima dobile prilican broj glasova stranke koje su antievropski orientisane. To bi moglo da bude presudno za buduci razvoj Slovenije koja je medju srednje i istocnoevropskim zemljama u tranziciji do sada dobijala najvise ocene na svim poljima i postaja jedan od glavnih kandidata za ulazak u evropsku porodicu. Bila bi steta da je onaj njen deo koji izrazava slovenacki provincializam i ameterizam zaustavi na njenom putu. Janja Klasinc, AIM