KNJIGE, CASOPISI I CARINE

AIM JUNIOR Skoplje

Ako su nekada Albanci koji su ziveli u Saveznoj drzavi bivse Jugoslavije, dakle i u Makedoniji, sanjali da otputuju Tamo, kako su nazivali Albaniju, iz straha da ih neko ne cuje i prijavi kod policijskih organa (sledile bi i kazne), sada je makedonsko - albanska granica otvorena za sve one koji zele da odu u Albaniju i obrnuto. Svakoga dana iz raznih gradova Makedonije krece po dva autobusa, na redovnoj liniji za albasnki glavni grad Tiranu i nazad, uglavnom studentima iz Makedonije, koji studiraju na Univerzitetu Republike Albanije ili drugim gradovima, kojima je onemogucena normalna medjusobna komunikacija decenijama.

I ako se moze reci da se ova granica danas moze lako preci od strane gradjana obeju drzava, tako lako ne mogu preci knjige ili razni casopisi, pojava je koja je cesto izazivala mnoge reakcije albanskih gradjana, uglavnom citaoca, naucnika, autora knjiga ili izdavaca, koji su se cesto suocavali sa problemima ovakve prirode.

U vecini slucajeva, njima je konfiskovana velika kolicina knjiga na makedonskim carinama. Prema recima onih koji su imali takve probleme, drzavne granice ne bi trebalo da predstavljaju takve prepreke, utoliko vise, kada se radi o slobodnom protoku knjiga, dakle o umetnosti, kulturi, nauci itd. Takva interkomunikacija samo pomaze u brzoj integraciji ovih balkanskih prostora.

Zabrana protoka knjiga i raznih casopisa od strane makedonske carine, veoma je cesto tretirana u dnevnoj i perodicnoj stampi u Makedoniji, cak su trazena i objasnjenja od ministra za kulturu Republike Makedonije, gospodina Unkovskog, prema kojemu se ubrzo ocekuje potpisivanje sporazuma o kulturnoj saradnji, upravo onako kao sto je uradjeno i sa nekoliko susednih drzava, konkretno sa Bugarskom i jugoslovenskom federacijom. I dok se ocekuje potisivanje takvog sporazuma, ima slucajeva kada se od strane carinskih organa konfiskuju razne knjige, objavljene u Albaniji, kao sto je npr. slucaj sa konfiskovanjem knjiga direktoru izdavacke kuce "Album", sa sedistem u Tirani, Enveru Neziriju, koji je pozvan i na informativni razgovor od strane Ministrastva unutrasnjih poslova regionalne jedinice u Tetovu.

Isto tako, ima slucajeva kada se vecini autora koji su objavili svoje knjige u Albaniji, ne dozvoljava da prenesu tiraz svojih knjiga na ovu stranu granice, te su primorani da knjige prenose ilegalno. Nesto se slicno desava i na makedonsko - jugoslovenskoj granici, gde lakse mogu da se prenesu strane knjige i casopisi nego knjige i casopisi na albasnkom jeziku. Vecina casopisa koji se stampaju u Makedoniji, ne mogu da se distribuiraju na Kosovu ili Albaniji, i obrnuto. Npr. informativna novina "Rilindja", koja se stampa u Tirani, iako uspeva da se distribuira i u Mekedoniji, ona ne stize do citaoca na Kosovu.

I ako se moze reci da je makedonsko - albanska granica liberalnija, jugoslovensko - makedonska granica ili jugoslovensko - albanska granica je u tom smislu mnogo zatvorenija. Cesto, jugoslovenski carinici ne samo sto konfiskuju knjige ili casopise, vec i maltretiraju gradjane koji pokusavaju da ih sakriju. Svemu ovome ide na ruku i nedostatak sporazuma u sferi kulture izmedju dveju drzava.

Ova pojava, dakle nemogucnost slobodnog protoka knjiga i casopisa, pretstavlja apsolutnu apsurdnost u vreme kada se govori o sveopstim integracijama. Slicnog je misljenja i poznati knjizevni kriticar dr. Ali Aliu, iznetog u novinskom intervjuu, koji dodaje da je za postizanje tih ciljeva potrebno i angazovanje albanskog politickog faktora u Makedoniji. Glavni urednik Izdavacke kuce "FI & GA" iz Tetova, Gafur Abdiu, inace jedna od najpoznatijih i od renomea u Makedoniji, koja je u svojoj izdavackoj ediciji obuhvatila knjige raznih autora iz Makedonije, Albanije i citavog Balkana, izjavljuje da takve prepreke onemogucavaju uspostavljanje normalne kulturne komunikacije medju Albancima koji zive u vise balkanskih drzava, kao i normalne kontekte kultura koje zive na ovim balkanskim prostorima. Zato, dodaje on, i Albanija i Makedonija treba da sto pre potpisu uzajamne sporazume kako bi legalizovale i standardizovale protok kulturnih vrednosti. Sve dok se to ne bude desilo, dodaje Gafur Abdiu, knjiga na granicama balkanskih drzava ce imati tretman opasne "robe" i konfiskovace se kao da je iste kategorije sa drogom. Ovakve prepreke otezavaju rad i strucnjacima za knjizevnost u pracenju izdavacke delatnosti koja se odvija van granica gde oni zive, i koji imaju potrebu da prate nove trendove, bez obzira gde se oni odvijaju. U vezi sa ovim, ministra za obrazovanje u makedonskoj Vladi, Havzi Mehmeti, izjavljuje da je upoznat sa zalbama gradjana Makedonije o preprekama ovakve prirode, medjutim ne daje detalje o tome dokle se islo u razgovorima oko ovog problema, obrazlazuci da je to u kompetenciji nekog drugog.

S druge strane, albanski zvanicnici nisu postavili ovakve prepreke. Tokom poslednjih godina nekoliko puta iz Republike Makedonije su na organizovan nacin distribuirane skolske knjige za ucenike makedonske manjine, koja zivi u Republici Albaniji.

I dok izmedju albanske Vlade i one makedonske postoji spremnost za postizanje sporazuma u oblasti kulture, koja bi odstranila ove prepreke ka kulturnoj integraciji izmedju ove dve drzave, kako izjavljuju i sami politicari, odnosi izmedju albanske vlade i one jugoslovenske su mnogo nepovoljniji za postizanje takve integracije.

Sama cinjenica da je vec zapocelo slobodno kretanje gradjana iz jedne drzave u drugu, stvara potrebu za takvom kulturnom saradnjom gde bi se te prepreke prevazisle, koje prema vecini gradjana koji se sa njima suocavaju, treba da pripadaju proslosti.

Salajdin SALIHU