NOVI POSAO ZA MILOSEVICA ?

JUL-ovske kombinatorike

Jaki covek JUL-a Slobodan Cerovic pokrenuo je inicijativu da se Slobodan Milosevic bira za predsednika Jugoslavije. To nije prva, ali je dosad svakako najozbiljnija javna akcija u tome pravcu. Da li iza nje stoji zapravo Mira Markovic?

AIM, Beograd, 14.11. 1996.

U onim beogradskim medijima koji se s razlogom zovu rezimskim, srbijanski predsednik Slobodan Milosevic titulise se iskljucivo kao "predsednik Milosevic". Ne kaze se, dakle, cega i ciji predsednik; ocigledno je, samo, izbegavanje da se navede njegova prava funkcija predsednika Srbije. Ta moda traje negde od vremena kada je pocela Miloseviceva mirovna ofanziva, da bi najupadljivija postala - narocito na beogradskoj Televiziji, i u dnevniku "Politika" - tamo oko Dejtona. Sta bi mogao biti stvarni razlog ovog trenda koji traje i danas? Nije tu bilo mnogo uverljivih odgovora, gotovo da bi se svi prakticno mogli svesti na jedno: u tituli predsednika Srbije Milosevicu je bilo tesno, i on ju je sa svojim vernim medijima preinacio u jedno siroko, nicim ograniceno ime "predsednika", koje je u razdoblju mira bez alternative imalo znaciti, u stvari, vodju bez alternative. "Predsednik" je trebao biti "predsednik" ne samo u svojoj nego i u ostalim "srpskim zemljama", mozda i sire.

Ako je i bio pomalo bizaran, ovaj trend nije bio naivan. Pokazuje se to zapravo ovih dana kad mnogi ispoljavaju ambiciju da Milosevicu nadju nov posao. Licitira se naveliko. Hoce li Milosevic doci na Lilicevo mesto sefa jugoslovenske drzave, ili na Konticevo mesto jugoslovenskog premijera? Hoce li uopste ikuda kretati iz Srbije? Groznica se javila u kontekstu aktuelnih jugoslovenskih izbora, ali sa stvarnim razlogom u onima srbijanskim koji ako budu redovni padaju na kraj iduce godine. Tad, naime, Milosevocu istice drugi mandat predsednika Srbije a vise biran ne moze biti na to mesto.

Ozbiljan ton u citavu ovu kombinatornu igru unet je najsvezijom izjavom Slobodana Cerovica koji se bez okolisenja zalozio da Slobodan Milosevic bude izabran za predsednika Jugoslavije. Kazemo ozbiljan ton, jer Cerovic nije bilo ko. Ovaj direktor uglednog prestonickog hotela "Metropol" u politici je jaki covek Jugoslovenske levice, stavise lider njene beogradske organizacije. Vazi i za osobu vrlo blisku Milosevicevoj supruzi Miri Markovic; u njenoj stranci racuna se u prvih pet-sest ljudi. U unutrasnjim obracunima na srbijanskoj levici dobro obavesteni drze, na primer, da je bivsi Milosevicev pouzdanik Slobodan Jovanovic, doskora direktor Tanjuga i sef beogradskih socijalista, Ceroviceva direktna zrtva. Cerovicev uspon je i poceo nakon rusenja Jovanovica, kada je donekle rasciscen beogradski teren od nekooperativnih suparnika iz levog tabora.

Takav, dakle, covek a ne nekakav politicki autsajder plasira nedvosmislenu inicijativu da se Milosevic bira za predsednika Jugoslavije. Neki JUL-ovci, istini za volju, ucinili su to pre njega, ali oni nemaju Cerovicev kalibar u stranci, pa stoga ni njihov predlog nije dobio odjek i tezinu u javnosti. Mozda ni Cerovic, makoliko jake funkcije, ne bi u celoj prici zavredjivao paznju kad ne bi bilo osnove, zbog cele ove konstelacije inicijativa i njihovih nosilaca, da se spekulise kako iza celog poduhvata stoji Mira Markovic.

U vezi sa Milosevicem na vrhu federacije govorio je nakon izbora i crnogorski predsednik Momir Bulatovic u intervjuu Asosijeted presu. Mora se reci, sa dosta uocljivih rezervi prema toj ideji. Ali je ipak govorio.

Nesto, dakle, postoji. U Milosevicevoj blizini ocito se razmislja o tom pitanju. Svakako ne kao o nekom velikom i nesavladivom problemu, ali sigurno kao o pitanju koje je na dnevnom redu. Dilema je mozda samo u tome: kada poceti posao, i koja funkcija? Sto se srbijanskih izbora tice u opticaju su dve ideje. Milosevicevi partneri iz sadasnje vlasti, iz Nove demokratije, najavljuju izbore za rano prolece, kako bi se toboz uhvatio neki "korak sa evropskim zakonodavstvom". Milosevicevi socijalisti, pak, govore da ce izbori biti o redovnom roku. Izgleda da se zeli dezorijentisati opozicija. Za nas je ovde, medjutim, vazno da uocimo kako ipak ne postoji cvrsto opredeljenje o tome kad organizovati izbore. Ista je situacija i sa funkcijom, koju odabrati. S obzirom na vecinu koju je srbijanska levica obezbedila u jugoslovenskom parlamentu nije Milosevicu problem da dobije premijerski mandat, ili mesto sefa drzave. Problem je u tome sto i jedno i drugo mesto imaju izvesna ustavna ogranicenja u pogledu kolicine vlasti, koje za Miloseviceve apetite nema dovoljno ni u jednim rukama. Pogotovo na funkciji predsednika Jugoslavije, koja je prvenstveno ceremonijalna.

Zato se kad se razmislja o Milosevicevim novim pozicijama odmah misli i o prilagodjavanjima saveznog Ustava njegovim aspiracijama. Promenu Ustava direktno je spomenuo i Cerovic u svojoj inicijativi, zapravo, zalozio se za nju. Nesto izdalje, ali ipak dovoljno prepoznatljivo, o doterivanju Ustava govorio je ovih dana i njegov tvorac Ratko Markovic, koji je i pored izvesnih kriznih momenata u njihovim odnosima ostao do daljeg covek Milosevicevog poverenja. Nevolja za Milosevica i njegove namere jeste u tome sto nema dvotrecinske vecine u saveznom parlamentu koja je potrebna za ustavne promene. Ali, za beskrupuloznu vlast kakva je Miloseviceva, i za tehnicara vlasti kakav je Milosevic, cak ni to ne bi trebalo da cini nepremostivu prepreku.

Veci bi problem od "doterivanja Ustava" mogli predstavljati samo Crnogorci. Ako bi Milosevic sa jedne ili druge federalne pozicije koje mu se nude vladao kao sto uvek vlada - netolerantno i autoritarno, dakle - onda bi to moglo biti kriticno za odnose medju dvema drzava koje cine saveznu zajednicu. A upravo se tako i najavljuju ustavne korekcije: kao one koje ce mu dati maksimum vlasti, koja ce izmedju svega drugog jacati i saveznu drzavu. Nakon sto su ocigledno obavesteni sta se u Beogradu sprema, a posto su se na nedavnim izborima jos vise ucvrstili, Crnogorci vec vracaju ostre signale o tome da vise, po svemu sudeci, ne zele da igraju ulogu vrednih slugu, koja im je pripadala u prethodnoj fazi. Vrlo upadljivo, recimo, obelezavaju neke vremenske i geografske topose crnogorske drzavnosti, koje manifestacije i svecanosti beogradska rezimska glasila, pak, ignorisu i precutkuju. A upravo to je analiticarima uvek bio pouzdan oslonac u tumacenjima da se na relaciji Beograd - Podgorica nesto zbiva.

Razume se, makoliko da je lider beogradskih JUL-ovaca uneo ozbiljnost u kandidovanje Slobodana Milosevica za predsednika Jugoslavije, stvari niposto ipak ne treba uzimati kao svrsene. Jedna indikacija je sto je Cerovic odabrao da izjavu i kandidaturu plasira preko "Nase Borbe". Stvar ce, naime, biti sasvim ozbiljna tek onda kad takva izjava osvane u nekom uticajnom rezimskom glasilu.

(AIM) Radivoj Cveticanin