MANJINE U POSTIZBORNOJ VOJVODINI

Ko ce kome ako ne svoj svome

AIM, Beograd, 11. 1996.

Za razliku od albanske manjine (ili kosovske vecine) vojvodjanske manjine su zainteresovali protekli izbori. I savezni i pokrajinski i lokalni. Od trecine stanovnistva dvomilionske Vojvodine, koju prema popisu iz 1991. i cini ova populacija samo su vojvodjanski Madjari i Hrvati, ujedno i najbrojniji medju manjinama, politicki organizovani. Organizovali su se nacionalno jos 1990, prosli nekoliko prethodnih izbora u zemlji Srbiji, usput se medjusobno razdelili i, za razliku od bar deklarativno anacionalnih ili jasno nacionalnih, vecinskih politickih organizacija, sa predznakom srpski, koji su se uglavnom koaliciono udruzivali, odlucili su da na ove izbore izadju samostalno.

Politicki predstavnici vojvodjanskih Madjara, stariji DZVM (Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara) i mladji SVM (Savez vojvodjanskih Madjara - nastao iz pobunjenog krila DZVM 1993. tako da mu je ovo prvi izborni okrsaj) zeleli su da medjusobno odmere snage, utvrde koliko je ko tezak i konacno daju legitimitet svojim programima koji se sustinski, zalazuci se oba za autonomiju Madjara, zapravo i ne razlikuju. SVM zeleo je izborno da saradjuje, dok je DZVM, naglasavajuci da ovim izborima i izbornim uspehom mogu obezbediti legitimitet zahtevima za personalnu autonomiju Madjara, odbijala svaki vid saradnje. Posledica - samostalan izlazak obe stranke i suceljavanje oci u oci.

S druge strane, vojvodjanski Hrvati, politicki organizovani u DSHV (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini), za ove izbore pripremao se koaliciono, vojvodjanski. Medjutim, iako je vise puta bilo najavljivano i sasvim ozbiljno planirano, DSHV, ipak nije pristupio koaliciji Vojvodina, jer su se njene clanice LSV (Liga socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Canak) i NNS (Narodna seljacka stranka, Dragan Veselinov), u poslednjem trenutku odlucile da legitimitet za autonomiju Vojvodine, prvobitno, mora obezbediti njeno vecinsko stanovnistvo, dakle Srbi, a tek potom da se ovoj koaliciji, dodje li do izbornog uspeha (a doslo je - u Vecu gradjana Savezne skupstine sedece njihova dva poslanika) prikljuce i stranke manjina.

" Bez politickog legitimiteta srpskog stanovnistva koje broji negde oko milion i petsto hiljada ljudi ne bi se vredelo nista spajati. Sada je povezivanje sa ovim strankama vec nesto izvesnije, jer pretpostavljamo da je i dalje razumno, i od strane Madjara i Hrvata, drzati se malo podalje, kako bi posmatrali kojim tokom ide dijalog o autonomiji Vojvodine, nas iz koalicije Vojvodina sa beogradskim rezimom i opozicionim partijama u Beogradu. I dodje li zaista do razgovora za stolom o pitanju autonomije ubedjeni smo da bi koalicija Vojvodina, udruzivanjem sa ovim strankama prerasla u politicki demokratski front Vojvodine". (Dragan Veselinov, predsednik NSS).

Dakle, zbog svega navedenog i DSHV se na ovim izborima borio samostalno. Za razliku od prolaznog vremena i krajnjeg rezultata levog bloka, koalicije Zajedno i Seseljevih radikala izbornu situaciju ovih stranaka malo ko iznosi u javnosti, jer malo koga ona i interesuje izuzev onih koji su, smatrajuci "ko ce kome, ako ne svoj svome", svoj glas dali "svojima". Neki su ovakvim glasanjem biraca bili zadovoljni, neki, pak, ne.

DSHV u borbi za poslanicka mesta u vojvodjanskoj skupstini u drugom krugu imace tri kandidata, dok ce se na listama za odbornicka mesta u lokalnim skupstinama 17. novembra naci 15 njihovih imena. U Vecu gradjana Savezne skupstine DSHV nece imati nijednog poslanika. Predsednik stranke Bela Tonkovic ove izbore ipak smatra uspesnim navodeci podatak da je njegova stranka u poredjenju sa rezultatima republickih izbora '93. i pokrajinskih i lokalnih 1992. postigla dva puta bolji rezultat. "Ocekujemo rezultate drugog kruga pokrajinskih i lokalnih izbora i optimisti smo, jer mislimo da ce vecina nasih kandidata, bez obzira na krajnje prljavu predizbornu kampanju, od strane rezima, njegovih koalicionih partnera i satelita, ipak proci".

U pauzi izmedju prvog i drugog kruga izbora Tonkovic je razmisljajuci na temu buducnosti manjina na prostorima Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, jos jednom naglasio da je optimista, iako je porazna cinjenica da i dalje veliki broj Srba, prema istrazivanjima javnog mnjenja, ne zeli da ista ima sa Hrvatima (60 odsto), ali i to je bolje nego 1994. (80 odsto). S druge strane, "rezim, rezimske stranke i mas mediji, pod njihovom kontrolom, potpuno nas presutkuju, u svakom smislu". Odlucnost u zahtevima da se odnos prema Hrvatima promeni, da se od Savezne vlade zatrazi pocetak razgovora o skolstvu i mas medijima", Tonkovic potkrepljuje potpisanim sporazumom o normalizaciji odnosa izmedju SRJ i Hrvatske, gde u tacki osam stoji da se SRJ obavezuje da ce Hrvatima osigurati sva prava po medjunarodnom pravu. A to nam upravo po tome i pripada.

Vojvodjanski Madjari, prvi po brojnosti na brojcanoj lestvici vojvodjanskih manjina, 3. novembra, ukoliko su zeleli da svoj glas daju svojoj nacionalnoj stranci, imali su priliku da biraju izmedju dve struje DZVM i SVM. Sudeci prema izbornim rezultatima vojvodjanski Madjari nisu preterano zainteresovani za personalnu autonomiju Madjara za cije se ostvarenje zalaze DZVM. Ova stranka nece imati nijednog saveznog poslanika, dok u drugi krug izbora za pokrajinsku skupstinu ide 11 njenih kandidata. Ni na lokalnom nivou situacija nije nista ruzicastija. Komentar stranke i predsednika Agostona povodom rezultata izbora izostao je u javnosti. Oglasio se samo potpredsednik stranke Janos Vekas recenicom: "Rezultati su ispod ocekivanja". Los izborni rezultat sranke koja je sebe, u odnosu na drugog politickog protivnika vojvodjanskih madjara, sto zbog duzine trajanja, sto zbog prirode njegovog rukovodstva, uvek i svugde predstavljala kao jedinog legitimnog predstavnika Madjara na ovim prostorima, uz opsku "oni nama nisu nikakvi konkurenti", rezultirao je zahtevima za ostavkom prvog coveka DZVM.

Pal Sandor, republicki poslanik ove stranke i nekadasnji potpredsednik, koji je zbog neslaganja sa "apsolutistickom i samovoljnom politikom predsednika Andrasa Agostona, na sta je i javno ukazivao, iskljucen iz stranke, zatrazio je javno ostavku Agostona recima: "DZVM 3. novembra je dozivela potpuni poraz. Vi i Vasi najblizi saradnici ste razgradili vlastitu stranku. Opasna igra sa legitimitetom je pogodila samog strelca. Nadam se da ste svoju ostavku vec napisali". Pokusaj da se proveri trenutno raspolozenje Agostona ostali su bezuspesni. Sa trake snimljene pre izbora, belezimo nekoliko Agostonovih recenica: "Bez personalne autonomije Madjari na ovim prostorima imaju dve opcije

• ili asimilacija ili odlazak. Jesmo i za autonomiju Vojvodine i smatramo da i u okviru nje mozemo ostvariti nas model personalne autonomije, cak mislimo da bi to bio interesantan model, jer u Vojvodini ima jako puno manjina, koje bi takodje mogle da ostvare svoje personalne autonomije, bez tog teritorijalnog razgranicenja". Tako je Agoston govorio pre izbora. Hoce li Agoston i DZVM i koncept personalne autonomije preziveti ove izbore ostaje jos uvek otvoreno pitanje.

Za razliku od DZVM SVM, koji je zapravo prvi put izasao na izbore, (na prethodnim je njegovo clanstvo bilo jos uvek u okviru DZVM) ima razloga da slavi. Tri savezna poslanika, sesnaest u drugom krugu za pokrajinski parlament, osvajanje lokalne vlasti u Subotici vise nego izvesno. Komentarisuci trenutni politicki rejting sopstvene stranke predsednik SVM i gradonacelnik Subotice Jozef Kasa posebno naglasava da je SVM, kao daleko mladja stranka od DZVM pobedio i levu i desnu koaliciju i to samosltalno, sto samo dokazuje da "narod, i to znacajan broj nemadjarskog stanovnistva u Subotici vrednuje visegodisnji rad i trud nase stranke". Predsednik stranke kojoj je madjarsko stanovnistvo vojvodjanski prostora ukazalo poverenje samtra da ce Madjari u Vojvodini "bez autonomije nestati". "Moramo seseti sa vlascu, sa vecinskim narodom da osigurama nasa ljudska i kolektivna prava, sto ukljucuje i pravo na autonomiju. Aktuelna vlast mora da shvati da mi nismo protivnici ove drzave, vec zelimo da zajedno zivimo i radimo za prosperitet svih gradjana, ali ne zelimo biti drugorazredni gradjani ove zemlje".

Ovako razmislja Jozef Kasa, predsednik SVM, koji posle ovih izbora definitivno istiskuje Andrasa Agostona (DZVM), kojeg su od pocetka pluralizma na prostorima Srbije uzimali kao najrelevantnijeg politickog sagovornika madjarske manjine u Vojvodini.

Sto se ostalih vojvodjanskih manjina tice ni Slovaci, ni Rumuni, ni Rusini, ni Ukrajinci, ni Romi, ni ostali nisu politicki organizovani i nisu sebe videli u borbi za poslanicka i odbornicka mesta. Njihovo biracko telo glasalo je mesovito u zavisnosti od jacine ogranaka pojedinih strnaka na samom terenu, odnosno jacine propagande. Posto je vise nego jasno da je, bez obzira sto mu se uticaj u ovom izbornom pokusaju pokusavao umanjiti, najrasprostranjeniji televizijski elektronski medij ipak odigrao svoju presudnu ulogu, narocito tamo gde opozicija nije uspela da dopesaci, nije ni potrebno naglasavati da je levi blok i ovde medju manjinama pronasao zainteresovane. Sledeci rangirani prema glasovima manjinskog stanovnistva visenacionalnih vojvodjanskih mesta su koalicija Vojvodina (bolje stojeca) i koalicija Zajedno (malo manje dobrodosla).

Dakle, situacija slicna onoj u mestima sa preteznim srpskim stanovnistvom. Uocljiva je samo razlika u odnosu na Seselja i njegove radikale koji, bez obzira sto zivimo u zemlji gde je i nemoguce moguce, ipak nisu osvojili srca vojvodjanskih manjina, koje Seselja i Veliku Srbiju jos uvek ne vide kao svoju buducnost. Izbrojani glasovi u vojvodjanskim mestima naseljenim pretezno srpskim stanovnistvom pak, imaju bar u proveri radikalnskog rejtinga sasvim suprotan predznak, nemilosrdno zakljucujuci umesto svih nas da su svi oni koji su mislili da je Vojvodina pitoma, visenacionalna i gradjanska, minimum osam godina spavali dubokim zimskim snom, sanjajuci, nazalost, najidilicnije snove.

(AIM) Marina Fratucan