POTPALJIVANJE RATNIH FITILJA

Medjuetnicki oruzani sukob kod Brckog

Banjaluka, 13.novembra (AIM)

Najdrasticnije krsenje Dejtonskog sporazuma i jedan od najtezih oruzanih incidenata na medjuentitetskim linijama dogodio se 12. novembra u zaseoku Gajevi, pet kilometara udaljenom od podmajevickog sela Koraj kod Brckog. Sukob nije prosao bez ljudskih zrtava, sto jos vise komplikuje ionako zategnute odnose izmedju Srba i Muslimana na granicnim podrucjima.

Naselje Gajevi, poruseno i napusteno, nalaze se na jednoj zaravni. Porusene kuce, zarasle u siblje i korov, tesko da su mogle posluziti kao sigurno utociste za prezivljavanje na pragu jos jedne zime. Trebalo ih je popraviti, rekonstruisati, a mnoge, bukvalno, iznova graditi.

Prema prvim vestima koje su stizale iz Koraja i sa ovog podrucja, u Gajeve je nocu 10./11. novembra, sa nekoliko stotina civila, uslo i oko 200 naoruzanih ljudi. Predstavnik IFOR-ove baze u Brckom, potpukovnik Stiven Lefild obavestio je gradonacelnika Brckog Miodraga Pajica da se veca grupa Muslimana krece iz pravca Celica prema srpskoj teritoriji juzno od Brckog. U 6 casova i 30 minuta grupa naoruzanih Muslimana prolazi kroz punkt IFOR-a u zaseoku Bare, a nakon toga otvara vatru iz pesadijskog naoruzanja i baca nekoliko bombi na okolne kuce. Tom prilikom civil Milojko Vasic, star 49.godina, biva ranjen. Pretpostavlja se da je vatra otvorena kako bi se omogucio prolaz vecoj koloni civila na ovo podrucje.

Zaposedanje Gajeva od strane muslimanskih civila i naoruzanih ljudi podrzala je Vlada Tuzlansko-Podrinjskog kantona na svom zasedanju od 11. novembra. Tom prilikom pozvani su donatori iz zemlja i inostranstva da humanitarnim aktivnostima omoguce nastavak ovakvih akcija. U vestima lokalne televizije prikazana je i reportaza iz Gajeva u kojoj se priznaje da je 400 muslimanskih porodica uslo u Gajevo. "Medjunarodna zajednica vec mesecima odugovlaci nas povratak, trazeci dokaze o vlasnistvu nad kucama u Gajevima. Zbog toga smo odlucili da se, mimo njenog znanja i odobrenja, nastanimo u ovom podrucju", izjavljuje pred kamerama predsednik odbora za povratak u Gajeve, Hazim Makicevic.

Fadil Banjanovic, direktor Ureda za povratak prognanika u Vladi Tuzlansko-podrinjskog kantona, priznao je da medjunarodna organizacija ultimativno trazi da se napuste Gajevi zbog ulaska na nelegalan nacin i optuzio UNCHR, IFOR i IPTF za onemogucavanje povratka Muslimana u mesta ranijeg zivljenja.

Akcija pripadnika MUP-a Republike Srpske usledila je 12. novembra u ranim jutarnjim casovima. Doslo je do prave razmene vatre iz vise vrsta naoruzanja. Pomocnik ministra unutrasnjih poslova RS, general policije Milenko Karisik, izjavio je da je to bio najtezi oruzani incident, jer je sa muslimanske strane dejstvovala vojna formacija snage bataljona. "Docekali su nas minobacacima, rucnim bacacima i vatrom iz pesadijskog naoruzanja. Iskoristili smo svoja zakonska ovlastenja u smislu zastite teritorije Republike Srpske", izjavio je Karisik i optuzio Stranku demokratske akcije da pokusava korak po korak da osvoji srpsku teritoriju.

U izvedenoj akciji zaplenjena je velika kolicina naoruzanja, hrane, vojne opreme, agregat i vojna kuhinja. Pod improvizovanim satorima od najlona nadjene su i vece kolicine hrane i gradjevinskog materijala. Miroljub Maric, nacelnik Odelenja CJB Brcko optuzio je IFOR da nije ispunio svoju duznost i da je njegovom krivicom doslo do oruzanog incidenta. "Ako je Muslimanima stalo do rata, oni ce nastaviti sa ovakvim provokacijama. Mi se moramo boriti za integritet RS", kaze Maric.

U prisustvu predstavnika Ruske brigade iz sastava IFOR-a i predstavnika Medjunarodne policije, srpski policajci predali su IFOR-u zarobljenog Murifa Horozovica koji je izjavio da je s njim obavljen samo informativni razgovor i da nije maltretiran. Horozovic je izjavio da je njegov cilj je bio obilazak kuce u Gajevima.

U zvanicnom saopstenju MUP-a RS se kaze da je Ministarstvo blagovremeno upozoravalo medjunarodne snage o namerama Muslimana, ne samo u slucaju Koraja, vec i za druga podrucja. "Snage IFOR-a su sposobne i ovlascene da sprece nasilno zauzimanje teritorija i nasilno pomeranje granice, ali je ocito da pojedini komandanti nizih jedinica imaju razlicit pristup ovom pitanju", stoji u saopstenju.

Kada je izgledalo da se situacija na podrucju Koraja privremeno smirila, 13. novembra oko 550 zena, staraca i muslimanskih civila ponovo se od ranih jutarnjih sati pocinje okupljati na punktu IFOR-a u zaseoku Bare. Reporter AIM-a prisustvuje razgovoru predstavnika Medjunarodne policije, Kancelarije u Bijeljini, Brune Penianika i Miroljuba Marica, nacelnika odeljenja policije Centra javne bezbednosti Brcko.

"Ujutro je bilo oko 100 zena. Sada ih ima oko 800", kaze Bruno Penianik. Muslimani zahtevaju da udju do 12. casova, inace prete da ce uci nasilno. Nisu naoruzani. U prvim redovima su zene i starci, a iza njih muskaraci srednjih godina. Zene vriste, psuju, protestuju. Buka je nepodnosljiva. Tenzije rastu iz minuta u minut. Iza brda se pojavljuju helikopteri IFOR-a. Nadlecu celo podrucje i osmatraju.

"Da li ste preneli vojnicima IFOR-a zahtev naroda Koraja i srpske policije da necemo dozvoliti nasilni ulazak Muslimana u Koraj. Nemojte dozvoliti da dodje do nasilja", pita Miroljub Maric predstavnika IPTF-a. Ovaj potvrdno klima glavom i odlazi. Vracamo se i mi. Iza nas na punktu ostaju pripadnici Ruske brigade IFOR-a i muslimanski civili, s druge strane.

Televizija Tuzlansko-podrinjskog kantona, informisuci o zbivanjima oko Koraja, prenela je i zvanican stav Multinacionalnih snaga - sektor Sever u kome stoji da je prelazak Muslimana u Gajeve bio ilegalan i neprihvatljiv. I pored toga predstavnici muslimanskih lokalnih vlasti pozivaju i dalje narod da ide na Koraj.

Umjesto dogovora, nastavljaju se politicke manipulacije golorukim narodom. Sukob u Gajevima podseca na potpaljivanje novih ratnih fitilja.

(AIM) Ljubo Ljubojevic