KIOSKLAND ILI ALBANSKA VARIJANTA KAPITALIZMA

AIM Junior Tirana

"Pazite sa tim kioscima, jer ce nam ubrzo i sam Parlament biti okruzen. Da li bi i sam Meksi to isto rekao kada bi ti kiosci "okupirali" i vladinu palatu"? Ova opaska izrecena pre nekoliko meseci od strane pretsednika albanskog Parlamenta pred prisutnim poslanicima, izazvala je ostre reakcije nezavisnih medija u Albaniji, koji gotovo svakoga dana govore o kapitalizmu kioska, koji su preplavili trgove, parkove, ulice. Diskusija Pjetra Arbnorija, pretsednika Parlamenta sa albanskim premijerom Aleksandrom Meksijem, zakljucena je od strane ovog poslednjeg, lakonskim odgovorom. "To je bilo sasvim prirodno - izjavio je on, opravdavajuci na taj nacin nezaustavljivu navalu kiosca. Prema poslednjim informacijama iz Skupstine grada Tirane, samo u ovom gradu sa pola miliona stanovnika ima preko 7 000 kioska. Prostor koji je ne bez ironije nazvan kioskland, obuhvata od lokala, gde se sluze bezalkoholna pica, pa sve do uskih prostorija, 3 x 3, u kojima se prodaju cigarete i konjak. U ovom kiosklandu realno provodi dan veliki deo populacije, pocev od adolescenata pa sve do penzionera.

Albanska metropola, Tirana, nema niceg u tolikom broju kao kioska. Cim se predje njena periferija i pokazu ti se prve zgrade, nemoguce je da paznju ne privuce "pecurke" pored puteva, trotoara, na prostoru izmedju zgrada u transformisanim kombi-busevima, cak i praznim terasama, na drugom spratu stambenih zgrada. Na putevima glavnog grada, sada vec nije preostalo slobodnog prostora. Kios-restorani, ili kafane, sa imenima "Las Vegas", "Napoli", "Milano", "Amerika", "Rio", pa sve do "Sidnej", cini se da su izmedju ostalog posluzili i da bi pokazali strast Albanaca prema geografiji. Zastave, nacin pripremanja jela, nacin gradnje ili muzicki repertoar, predstavljaju njihovu prepoznatljivost.

Kroz albanski glavni grad tece Lana, mala reka koja izvire iz planine Dajti, koja se nalazi na severoistocnom delu grada. Sada je tesko nazreti ovu malu reku, zbog bezbrojnih kioska koji su smesteni na njenoj samoj obali. A zbog crnih voda i djubreta Lana nepodnosljivo mirise, i to zato sto gazde kioska i obliznjih lokala bacaju dnevne otpatke u reku, koja zbog toga menja boju.

ZBOGOM PARKOVI

Prema izjavama najvisih zvanicnika grada Tirane, a suocavajuci se sa tvrdnjama stampe o nedozvoljenoj gradnji, proizilazi da je samo 10 odsto izgradjenih objekata zakonski regulisano. Ostali deo koji je prevelik, predstavljaju divlju gradnju, koja se obavljala u raznim periodima i jednostavno zapoceta samo zato da bi se uzurpirao deo opstinskog zemljista. Lokali sa gradjevinskom dozvolom izdatom od Centra za urbanizam i Komisije za regulisanje zivotog prostora su izgradjeni, u njihovom najevec delu u pocetnim godimana postkomunizma. A i to zbog jednostavne cinjenice da u to vreme nije bilo jasne zakonske regulative prema kojoj ce kasnije funkcionisati lokalna vlast. Kiosci bez dozvole su stvorili velike probleme i sa aktivistima za Zastitu zivotne okoline, a posebno sa organima lokalne vlasti.

Niko od vlasnika ilegalnih objekta nije uvazio pravila i zakone koji su na snazi. Oni su delovali vodjeni instinktom samoodbrane vlasnistva, ne birajuci sredstva. Gledajuci druge, koji su nastavljali gradnju nevidjenim intenzitetom, ovi mladi trgovci su postali svesni njihove zajednicke snage. Mnogi od njih samo sto bi uzeli dozvolu za privremenu gradnju, koja je dovoljna za postavljanje temelja nekog lokala. Takvih dozvola je izdato na stotine, u poslednjih cetiri godine, od strane gradskih vlasti. One su obezbedjene mitom, koji je najprirodniji nacin da se dopre do lokalnih vlasti. Za jedan mali kiosk obicno se placa do 1 000 dolara, dok za malo veci suma dostize i do 5 000 dolara. Iste sume, sa njihovim razlikama sluze kao "takse" i za lokacije za gradnju. Lokali i gradnja bez gradjevinske dozvole, kao takve, doznajemo da su gradjeni bez ikakvog projekta, unistavajuci tako sve parkove albanskog glavnog grada i postajuci tako ozbiljna prepreka za urbanistiku 2 000. U blizini svakog kioska mogu se videti tragovi gradnje, djubre i drugi ostaci, koji se tesko mogu "prikriti", mladim drvecem, sadjenim na zahtev vlasnika. Parkovi su sada vec rekli zbogom, sada je vreme kioska.

RAJ U CENTRU GLAVNOG GRADA ALBANIJE

Usred Tirane nalazi se veliki blok lokala,koji su mozda jedini koji potpuno opravdavaju taj naziv. To je bivsi park "Rinia", od kojeg je danas ostala samo pusta staza pored nekadasnjeg sadrvana. Cak je i tu jedan od vlasnika postavio svoje stolove, dok u medjuvremeno drugi vlasnik poziva decu da se voze malim elektronskim kolima. U ovom prostoru, koji ne prelazi 5 000 kvadratnih metara, do danas je izgradjeno ni manje ni vise nego do 100 lokala, tri bilijar - kluba, dve hamburegernirdjice i dve parfimerije. Poznat je nacin na koji su zapoceli svoj "zivot" ovi lokali. U pocetku jedna roletna, potom jedna nadstresnica, zatim ograda sa zicom i beton, i na kraju od novca obezbedjenog tokom ovog vremena, pokretna ropletna je zamenjena temeljima i crnim staklima. Prema poslednjim podacima nezavisne stampe u zemlji, proizilazi da samo u toku dana u ove lokalne od kojih vecinu cine kafane, provodi vreme oko 150 hiljada osoba. Ipak, ove lokale vise posecuju mladi, adolescenti i studenti, ali medju gostima nisu retki ni oni starosti od 30 do 60 godina. Po kafanama smestenim u parku, mogu se sresti politicari, umetnici, novinari, preprodavci droge, prostitutke, stranci i biznismeni, a da se ne spominju i nezaposleni i penzioneri. To su mesta gde se mozda planiraju i stranice dnevne stampe, vodi politika, traca, pazari se o ceni prostitutki i prodaji droge, o kupovini falsifikovanih pasosa ili automobila. Iz dobijenih izjeva vlasnika ovih lokala vidi se da oni imaju veoma veliku dobit. Ta dobit se dnevno krece od 500 do 3 000 americkih dolara. "Ne zalimo se na zaradu. NAsi lokali su nekoliko puta opravdali troskove gradnje. Sada bilo koja sledeca tura, samo je plus na vec steceno bogatstvo", - kaze jedan od vlasnika kafana u parku.

ALBANCI-SIROMASNI LJUDI KAFANA

U bilo koje doba dana, ulice Tirane su pune ljudi. Toliko ih je mnogo da se stvara utisak da u ovoj zemlji niko nista ne radi. Kao da niko nije preokupiran skolom, radom ili njihoovim svakodnevnim obavezama. Ulice i lokali su puni mladih, ljudi vec u zrelom dobu koji citave sate provode za svojim stolom, penzionera i politicara koji zacudjuju svojim stalnim prisustvom, isto kao i novinara i umetnika. I za cinovnike glavnih institucija, ministarstava i organa lokalnih vlasti, kafane su postale neizleciva epidemija. Ako se zakuca na vrata njihovih kancelarija, veoma je tesko, posebno u prepodnevnim satima, da budu otkljucana. "Nalaze se u kafani preko puta" - odgovaraju sluzbenici nizeg ranga ili stranke, koje cekaju. Mladi napustaju skolu, studenti predavanja, cinovnici svoje akte, politicari kompromise, a umetnici svoje kompozicije ili pozorisne komade. Veoma je tesko shvatiti u koje doba dana se u Albaniji radi. Uobicajeno radno vreme je od 7 do 15 sati, ali retko kada se ono do kraja ispostuje. Gradjani se redovno zale zbog teskog siromastva, nedostatka novih radnim mesta, ali u medjuvremenu, lokali su dupke puni. Tu mozes trositi po zelji, ali obicno ne ide vise od pet dolara za dve osobe. Kafa je najomiljenija, jer kosta samo 20 centi, i plativsi samo nju, moze se ostati i po nekoliko sati. Kiosci su tako gotovo pretvoreni u pravu instituciju, u maloj zemlji koja hoce da se menja. Jedan izvestaj UNDP, objavljen nedavno, govori o "kiosk -economy", kao jednoj od odlika albasnkog kapitalizma. Na hiljade ljudi provodi dane po bezbrojnim kafanama, ali i hiljade drugih od njih zive. Ekologisti proklinju unistavanje parkova, ekonomisti hvale protok novca; ucitelji se vajkaju zbog napustanja nastave, trgovci se raduju prodaji robe. Dok novinari sedeci u kafani - kiosku pisu napise protiv kafana-kioska.

Ronald ZILI AIM Tirana