SJECA GENERALA
Smjene u vojnom vrhu RS
Banjaluka, 12. novembra (AIM)
Glavni stab Vojske Republike Srpske prestao je da postoji. Ukazom predsednika Republike dr Biljane Plavsic, koja je po slovu zakona vrhovni komandant Vojske, zamenio ga je Generlstab na cije celo je postavljen anonimni general-major Pero Colic. Tako se politicki vrh putem reorganizacije vojske oslobodio harizmaticnog generala Ratka Mladica i u vojsci uticajnih visokih oficira koji nisu stranacki opredeljeni i za koje se veruje da su naklonjeni Beogradu.
Odluka je izazvala nevericu u redovima VRS, ali nista manje ni medju narodom Republike Srpske. Iz raznih izvora neprestano stizu kontradiktorne informacije. Po onima koje se emituju iz krugova bliskih Vrhovnom stabu, Mladic ne prepusta komandu nad vojskom koja mu je lojalna, a po informacijama iz rukovodstva RS, on je tu odluku prihvatio.
Ako ne cudi smena Mladica, na koga se vrsi pritisak medjunarodne zajednice i ciji odlazak bi javnost prihvatila, zaprepastenje je izazvao izbor novog vojnog vrha. Novoimenovanog nacelnika Generalstaba Peru Colica, Plavsiceva je prije mesec dana ukazom imenovala za general- majora. Zanimljiva je njegova objavljena biografija. U njoj se navode njegove ratne zasluge kao komandanta 5.Kozarske brigade i komandanta Takticke grupe 4. Odlikovan je Ordenom Obilica za, kako se kaze u zvanicnoj biografiji, proboj koridora u Zapadnoj Slavoniji, prosirenje posavskog koridora i odbranu Prijedora u poslednjoj ofanzivi 1995.godine. Od ovih zasluga neosporna je odbrana Prijedora, a ostalo su bile zajednicke akcije 1. Krajiskog korpusa. Podsecanja radi, u Zapadnu Slavoniju prvi je presao Veljko Milankovic sa Vukovima sa Vucijaka, a zatim i 329. oklopna brigada (kasnije 1.OKBr) na celu sa Ratomirom Simicem. Akciju prosirenja posavskog koridora vodili su generali Simic i Talic, dok je colic sa svojom brigadom bio tek na jednom kraju operacije. Iz Mladicevog staba stiglo je i saopstenje da Pero Colic nije zavrsio Vojnu akademiju, nego skolu za podoficire. Oni ne priznaju njegov generalski cin i nazivaju ga pukovnikom. U saopstenju se takodje navodi da je pre rata penzionisan kao major i da sa 58 godina sigurno ne moze uci u redovni sastav sa obrazlozenjem "podmladjivanje kadrova". Dodaje se i to da se istakao u predizbornoj kampanji SDS-a na podrucju opstine Prijedor i da je zbog toga od SDS-a nagradjen stanom i luksuznim automobilom.
U saopstenju se nista bolje ne govori ni za ostale clanove Generalstaba. Kaze se da "pukovnik" Dragan Josipovic, imenovan za zamenika nacelnika, "nije zavrsio Vojnu akademiju vec Intendantsku, a zbog pokusaja pribavljanja materijalne koristi prilikom iseljavanja Sarajeva pobegao je u Jugoslaviju i odatle trazio prevremeno penzionisanje". Mileta Renovicu, pomocnika za obavestajno-bezbedonosne poslove, nazivaju "takozvanim pukovnikom" i tvrde da je radio u drzavnoj bezbednost, te da ni on nije zavrsio vojne skole. Za Vinka Pandurevica, pomocnika za moral, verske i pravne poslove, se kaze da je zbog "sumnjivog" napustanja fronta u Krajini odgovarao pred Glavnim stabom.
Ovaj sukob je imao i svoju najavu. Smenjeni pukovnik Milovan Milutinovic, nacelnik Informativne sluzbe VRS, je u tekstu koji je objavio u jednom od poslednjih brojeva NIN-a ukazao na odnose drzavne i politicke vlasti prema vojsci. Iz njegove hronologije zbivanja na relaciji vojska-politika namecu se zakljucci da je VRS prepustena sama sebi i da se drzava prema njoj odnosi macehinski.
Penzionisani general Milan Gvero, koga je Skupstina RS penzionisala zajedno sa generalom Zdravkom Tolimirom jos 16.septembra prosle godine, ponovo se oglasio i nazvao odluku Skupstine nezakonitom. "Odluke predsednice su njen problem, jer je poznata zelja SDS-a za stvaranjem svoje vojske", kaze Gvero. Generalu Tolimiru je ponudjeno mesto savetnika za provodjenje vojnog dela Dejtonskog sporazuma, dok je generalima Momiru Talicu, Novici Simicu, Bosku Kelecevicu i Budimiru Gavricu garantovano zadrzavanje funkcija. Radovan Grubac bi bio stavljen na raspolaganje Generalstabu. Prema vestima koje dolaze iz vojnih krugova jos oko tri stotine oficira je penzionisano ili premesteno na druge funkcije.
Ovakvom reorganizacijom vojske politicki vrh je pokusao da definitivno resi sukob vojnog i politickog vrha koji traje veci deo rata. Nakon neuspelog pokusaja da se to izvrsi na Skupstini u Sanskom mostu drzavno rukovodstvo je procenilo da je izborni legitimitet sansa koju treba iskoristiti. Konfuzija i protivurecne vesti ne ulivaju nadu da je sukob resen.
Ako odluka politickog vrha bude provedena, ostaje veliko pitanje autoriteta novoimenovanog nacelnika Generalstaba. Malo ko veruje da ce moci da kontrolise one koji su mu do juce komandovali. Ni raspolozenje naroda nije obecavajuce. Mladic jos uvek nosi oreol ratnika koji nije kompromitovan i veruje se da jedino on moze ponovo pokrenuti narod koji je trenutno zaokupljen golim prezivljavanjem. Colic sigurno nema tu snagu. Mozda ga je mogao zameniti jedino Manojlo Milovanovic, koji uziva ugled u VRS, ali on se trenutno i ne spominje u kombinacijama drzavnog i novog vojnog vrha. Oglasio se jedino izjavom da je vojska i dalje lojalna Mladicu i da ne priznaje ukaz predsednika RS.
Uspije li smjena Vrhovnog staba i pokazu li se tacnim navodi o smenama tri stotine oficira, bice to vise nego siguran pokazatelj stvaranja stranacke vojske. Procene su da bi to bilo pogubno za narod u RS. Za sada se svi nadaju mirnom raspletu.
(AIM) Igor Gajic
y y