ALBANIJA: STARA KOLA I IZROVANI PUTEVI

AIM JUNIOR Tirana

Za Albance koji su prvi, u leto 1990 godine preskocili zidove komunisticke izolacije, ali za one koji su odlozili za kasnije ovu biblijsku avanturu, cini se da je najprivlacnije voce zapadnog Eldorada bila privatni automobili. Prva tura "darova", koje su emmigranti dovezli u svoj rodni kraj, bili su stari automobili koje su kupovali po simbolicnim cenama, koje su krali ili dobijali besplatno na grobljima napustenih automobila u Italiji, Grckoj, Nemackoj itd. Opcinjeni mogucnoscu posedovanja "zabranjenog voca" (posedovanje licnog automobila nije bilo dozvoljeno tokom komunistickog rezima), ni emigranti, a ni prve postkomunisticke vlade nisu ni pomisljali da ce "uvoz" superupotrebljenih automobila biti istovremeno i transfer groblja automobila u zemlji koja se smatrala "ekoloski nevinom".

Danas, pet godina nakon otvaranja granica, gomile automobila pretvorenih u gvozdjuriju, koji se prostiru pored glavnih saobracanica, ironicno podsecaju na ideju da zapad ne samo sto se radja u Albaniji, vec da tu i umire. Svaka promena ima i svoju drugu stranu medalje.

Medjutim, dok se vlada setila da samo pocetkom ove godine uspostavi neke standarde za automobile koji se uvoze u zemlju, tzv. albanska makinofilija, uopste nije posustala. Sada vec nisu retki slucajevi kada mladi koji uspevaju da obezbede kredit u banci ili 5 000 americkih dolara, baveci se raznim poslovima, umesto da investiraju novac u neku aktivnost od interesa, oni se najcesce odlucuju za crno trziste automobila, bez obzira na to sto posle nekoliko dana mogu vrlo lako da zajedno sa tek kupljenim automobilom zavrse u nekom kanalu, sto se neretko desava u zemlji sa veoma uskim putevima, punim rupa i gde se vozacke dozvole redovno prodaju ispod ruke. Nije mali broj slucajeva kada siromasni seljaci, koji u svojoj kuci jos nemaju neophodne stvari, mozda ni frizider ili masinu za pranje vesa, pred ulaznim vratima imaju vec stari mercedes, za koji su mozda ulozili i svoju stoku.

Ipak, motorizacija ide odlucno napred i vec sada u albanskom glavnom gradu se veoma tesko krece. 150 hiljada automobila, koliko godisnje udje u Albaniju, sada su uistinu postali zalogaj koji se ne moze progutati, zbog losih puteva u zemlji. Osam kilometara autoputa koji pocinje iz pravca Tirane prema luci Drac, samo su pocetna nada koja se ubrzano rasprsava. Posle toga, pocinje avanturisticko putovanje, po uskim putevima, gde su saobracajna pravila vise teorija nego realnost.

Danas u Albaniji postoje tri velike pijace automobila, uglavnom ukradenih negde na Zapadu. Drac, Valona i Pogradec su gradovi gde se mogu prodati i kupiti Mercedes, Fiat, Audi, Golf, pa sve do Alfa Romea ili Nissan. Ono sto lako pada u oci, na putevima u Albaniji, ali i na pijacama automobila je apsolutna dominacija ili kult automobila poznate nemacke firme "Benz". Mercedes, bez obzira na to kada je proizveden, cini se da vise odgovaraju ne samo mentalitetu Albanaca koji zele da imaju luksizne automobile, vec i stanju na putevima u zemlji, koji su unisteni i veoma teski za saobracanje. Amortizeri mercedesa neznaju za puteve pune rupa u Albaniji, za razliku od ostalih evropskih automobila, medju kojima su najdelikatniji automobili italijanske proizvodnje.

Na pijaci u Valoni sve se racuna u italijanskim lirama. Jedan mercedes, prodaje se za oko 12 miliona lira, dok luksuzne serije mercedesa, na toj istoj pijaci, dostizu mnogo vece cifre, do 15-16 miliona lira. To su skoro sve automobili ukradeni na Zapadu, uglavnom u Italiji, koji se prodaju po mnogo nizoj ceni nego na zapadnom trzistu. Cak, za albanske milionere postoji mogucnost biranja vrsta automobila unapred, tamo gde vlasnici tih aktivnosti nude kataloge sa raznim modelima i dvostruko nizim cenama od onih na zapadnom trzistu. Jedan jedini mercedes, koji se nalazi u prodavnici koju je firma "Benz" otovrila u Tirani, vise sluzi kao kuriozitet. Drzavne institucije se pre odlucuju na kupovinu automobila koji su prosli svega 10 ili 15 hiljada kilometara na pijacama ukradenih automobila.

"Golf", smatran "besmrtnim" vozilom je drugo vozilo na ceni, koje se pokazalo dobrim automobilom. Nize cene, manja potrosnja goriva, cine ovo vozilo dosta ekonomicnim i prakticnim za srednji sloj. Cena Golfa, proizvedenog u prosloj deceniji, krece se od dve do tri hiljade dolara, dok se modeli proizvedeni posle 1990, krecu od 4-5 hiljada dolara.

Medjutim, osim ekonomske strane, tu postoji jos jedna strana medalje. Ne postoji nikakva garancija ili sertifikat za robu koja se kupuje. Paradoksalno je ako se to zatrazi od prodavaca automobila. A i kako bi. Sve su to ukradeni automobili, zato su i toliko jeftiniji. Zbog ovakvih aktivnosti, prvi albanski emigranti su stvorili i mrezu saradnje sa italijanskim i grckim svercerima.

Nedostatak predstavnistava firmi koje proizvode automobile, osim "Benza" koji je otvorio jednu Fiulijalu i koja ima dobar biznis sa rezervnim delovima, ucinlo je da trgovina ove vrste cveta i postane medju najuspesnijim biznisima u najsiromasnijoj zemlji kontinenta. Mozda se cini cudnim, ali na svim pomenutim prodajnim punktovima, prodavac, posto je zakljucio pazar, daje savete gde mogu da se kola voze i od koga se treba cuvati. Ako se kupuju automobili u Pogradecu, za mlade sofere se deli i "turisticki vodic". "Ni na koji nacin ne sme se preci sa ovim ili onim automobilom grcka granica. Postoji opasnost da ti konfiskuju auto, posto je ukraden", savetuju biznismeni svog klijenta.

Dok onima koji kupuju u Dracu ili Valoni "zabranjeno" je da prelaze Jadransko more kupljenim autom. Rizikuje se hapsenje ako bude uhvacen tim automobilom, za koji se normalno smatra da je u njegovom vlasnistvu. Ova logika vazi nsamo za Albaniju, jer van granica zemlje, auto je registrovan kao ukraden i u tom slucaju, klijent nije vise vlasnik automobila, vec njegov "lopov".

Bledar ZAGANJORI