NAUKA U SLUZBI DRZAVNOSTI

Beograd Nov 10, 1996

Akademija nauka RS

,AIM, Beograd, 9. 11 l996

Na privremenoj paljanskoj adresi radi institucija koja nosi ekavizirani naziv, "Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske" sa ciljem da postane najvisa naucna i kulturna ustanova u srpskom entitetu Bosne i Hercegovine. Sam cin osnivanja ANURS, uz podrsku srpske i crnogorske Akademije nauka i umetnosti, odigrao se 11. okobra u hotelu "Bistrica" na Jahorini, tako sto su "aktivirani" stari clanovi Akademije nauka i umjetnosti BiH. Petoro od osam akademika preuzelo je funkcije predsednika (Petar Mandic), potpredsednika (Slavko Leovac), generalnog sekretara (Vojin Komadina), i clanova Predsednistva (Milan Vasic i Radovan Vuckovic), dok ostatak clanstva cine Veselin Peric i Bekir Misirlic, a izvan radnog sastava su Milorad Ekmecic i Desanka Kovacevic. S obzirom na strucni profil to je bilo dovoljno da se formiranju Odeljenje drustvenih nauka i jezika i Odeljenje knjizevnosti. "Nakon konkursa postacemo kompletna Akademija, jer ce se formirati jos dva Odeljenja, svi Odbori i Komisije koje treba da ima ovakva institucija", kaze za AIM novoizabrani predsednik Petar Mandic, koji je u Akademiji BiH bio na duznosti generalnog sekretara.

Mandic naglasava da tokom konstituisanja Akademije nije bilo improvizacije i da je radno Predsednistvo godinu dana obavljalo pripremne radnje. "Mi smo nas Statut usaglasili sa Statutima akademija Srbije i Crne Gore; pogledali smo Statute i ostalih akademija u okruzenju i nastojali da ne budemo drugaciji u krtiterijumima i u osnovnoj programskoj orijentaciji. "Uprkos atmosferi temeljitosti na kojoj tokom razgovora insistiraju clanovi radnog Predsednistva, rokovi za prijem novih clanova su kratki, (konkurs je otvoren do kraja novembra), dok u drugim institucijama konkursi traju duze od pola godine. U ANRS kazu da ce se ispostovati sva procedura oko prijema novih kandidata, koja je slicna prijemu u vecinu drugih akademija.

Nasi sagovornici u SANU objasnjavaju tu proceduru recima, "da nove kandidate predlazu najvisa tela odgovarajucih institucija, a tri akademika u ime Odeljenja daju svoje misljenje". "Oni ne mogu da budu fizicari, ako se odlucuje o kandidatu koji je je umetnik", pojasnjavaju u pravnoj sluzbi SANU. Tesko je dokuciti na koji ce nacin Akademija bosanskih Srba konstitusati preostala dva Odeljenja, i ko ce dati misljenje o predlozenim kandidatima, a da se ne narusi ovakva procedura. Taj problem utemeljenja mozda ukazuje na neke dodatne motive zbog kojih je formirana Akademija. Takva institucija nesumnjivo pomaze da RS kompletira elemente drzavnosti, sto se culo i od nekih akademika iz Srbije koji su kao gosti prisustvovali osnivanju ANURS.

Predsednik novoosnovane Akademije tokom razgovora odbacuje razloge koji izlaze iz domena nauke. "Akademija ima zadacu da razvija naucnu misao, da njeguje umjetnost, podstice kulturni razvoj sredine, razvija kreativnost u nauci i umetnosti, proucava i podstice proucavanje razlicitih problema u oblasti nauke ...". Ostale zadatke Mandic vidi u organizovanju i koordiniranju istrazivanja u razlicitim naucnim i umetnickim oblastima, brizi za naucni podmladak, razvoju institucija, podsticanju vrednovanja i umetnickog rada, staranju o skladnom razvoju fundamentalnih i primjenjenih istrazivanja, timskom istrazivackom radu i individualnim istrazivanjima. Za njega se naucna baza i potencijal ove institucije nalazi se u obrazovnom sistemu, institutima, zavodima, kulturnim intitucijama, bibliotekama, muzejima, galerijama, i strukovnim udruzenjima. "Iz tih institucija biramo najbolje od najboljih", reci ce Mandic.

Pre osnivanja Akademije iz Sarajeva je stigao predlog, da srpski akademici rade pod nekom vrstom okrilja jedinstvene Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Odgovoreno je jezikom diplomatije, da ce ANURS saradjivati sa svim institucijama, pa i sa ANUBiH. "Mi jesmo za saradnju, ali na ravnopravnoj osnovi", kaze nam Mandic. "Ako se radi projekat iz kulture i umjetnosti u sadasnjoj Uniji BiH, naravno da necemo bjezati od te saradnje, ali ona mora biti na ravnopravnoj osnovi i od obostranog interesa. U ovom slucaju mi razmisljamo pragmatski. Sljedimo i interes nauke i nase Akademije i nastojacemo da uspostavljamo veze, da korektno saradjujemo, da se borimo za unapredjenje nauke. Boricemo se i protiv zloupotrebe nauke i naucnih dostignuca, posebno u drustvenim naukama sto je u periodu poslednje cetiri godine doslo do izrazaja na teritoriji BiH".

Mandic nakon naseg pitanja o vezama sa akademijama nauka u Srbiji i Crnoj Gori primecuje da su nauka i umjetnost su univerzalno ljudske i da nemaju granica. "Ako je nesto vrijedno, ono prelazi granice jedne sredine. Nauka ne moze biti provincijalna, ne moze imati partikularni karater. Spremni da saradjujemo sa svima u okruzenju, bilo da se radi o Istoku ili o Zapadu. Razumljivo je da cemo se u nekim projektima vise oslanjati na one sredine gde je nasa matica i gdje je nas nacionalni korpus. Ako imamo projekte iz istorije srpskog naroda, bice vise razloga da se okrecemo Odjeljenju za istoriju srpske i crnogorske akademije. Saradnju nikome ne odbijamo, ali necemo da budemo bilo cije odjeljenje, jer mi smo Akademija koja je zakonski formirana ", zakljucuje Mandic.

Na tragu opredeljenja o karakteru ove institucije sacinjeni su i planovi o zgradi gde ce biti locirana ANURS, ali je bilo nagadjanja o preseljenju u Banjaluku. "Nisam siguran da li ce se Akademija uopste seliti. To je vise prica nego realitet. Po onome sto ja znam, a imao sam razgovore sa odgovarajucim ljudima, zgrada treba da pocne da se gradi na proljece na Palama, ako u medjuvremenu ne bude donesena neka odluka druge vrste. Akadmija je tamo gde je i njen osnivac. Zakonski, njen osnivac je Skupstin prema tome, gde bude Skupstina RS, tu ce biti i Akademija. "Mandic porice da to podrazumeva bilo kakvu vrstu zavisnosti od politike ili drzavnih organa. "Ova institucija je potpuno samostalna i samo Ministarstvo prosvete ima neku vrstu nadzora nad finansijskim poslovanjem. "Clanovi rukovodecih tela ove institucije ne zele u tom smislu ni da govore o mogucnosti da Radovan Karadzic postane akademik. "Ne bih ja o tome. Ne bi bilo u redu ni radi njega, a ni radi nas, da se bilo sta govori. Ostavicemo te odluke Odjeljenjima. Bice prijedloga iz raznih institucija prema konkursnim kriterijumima. Odeljenja Akademije radi samostalno, a sve odluke su prepustene Skupstini Akademije", zakljucuje Mandic.

Prijateljski i privatni susret grupe akademika iz Srbije koji su dosli na osnivanje sa Radovanom Karadzicem, ostace samo segment prvobitnog circulusa vitiosusa utemeljenja ANURS. Sada preostaje samo postovanje formi institucije.

(AIM) Slobodan Kostic