MILOSEVIC CUVA MIR U KUCI

Izbori u SRJ

AIM, Beograd, 9.11. 1996.

Kada se za nesto vise od mesec dana budu sabrale sve "izjave nedelje" koje uredno registruju i beleze mnogi listovi u SR Jugoslaviji, lako bi se moglo dogoditi da u izuzetno zestokoj konkurenciji, titula "izjava godine" pripadne portparolu Srpskog pokreta obnove dr Ivanu Kovacevicu. Dva dana po objavljivanju rezultata izbora za Saveznu skupstinu SRJ, na kojima je koalicija "Zajedno" (SPO, DS, DSS i GSS) dozivela pravi fijasko i umesto planiranih cetrdesetak, osvojila samo 22 poslanicka mesta, Kovacevic je na konferenciji za stampu tvrdio kako je to zapravo veliki uspeh opozicije "zato sto nije dozvolila levoj koaliciji da osvoji dvotrecinsku vecinu". Da sve bude jos gore, Kovacevic je to tvrdio sasvim ozbiljno. Za razliku od portparola SPO-a, njegov partijski kolega, aforisticar Aleksandar Baljak, bio je neuporedivo samokriticniji kada je, takodje misleci na koaliciju "Zajedno", duhovito primetio kako njihova "pobeda nije dala ocekivane rezultate". Po ko zna vec koji put.

Na drugoj strani, u koaliciji levih snaga (SPS, JUL, Nova demokratija), pobeda je izgleda "dala" bas onakve rezultate kakvi su i bili ocekivani. Krajem augusta, rukovodstvo SPS-a je na jednoj zatvorenoj sednici projektovalo svoj izborni cilj i zakljucilo kako bi srpski socijalisti trebalo da zajedno sa crnogorskim u Vecu gradjana Savezne skupstine, od 138, osvoje oko 80 poslanickih mesta. Ta brojka smatrana je tada kao sasvim dovoljna za normalno funkcionisanje savezne vlade. Kada je pocetkom septembra u predizbornu igru na strani koalicije "Zajedno" iznenada usao i bivsi guverner Narodne banke dr Dragoslav Avramovic, vrh SPS se za trenutak uplasio da ce plan pod hitno morati da se menja i redukuje. Umesto promene plana doslo je, medjutim, do promene "deda Avrama" koji je veoma brzo nateran da se povuce i okane politike pod prilicno nerazjasnjenim okolnostima. Tako je na izborima odrzanim 3. novembra na kraju sve ispalo onako kako je prvobitno bilo planirano: srpski socijalisti, u koaliciji sa JUL-om i Novom demokratijom, osvojili su 64 poslanicka mesta, sto sa 20 mandata koje su obezbedili socijalisti Crne Gore (DPS), daje i vise nego zeljeni zbir od 84 mesta i ugodnu vecinu u Saveznom parlamentu.

Odmah po objavljivanju rezultata ovih izbora i saznanja da ce u novom parlamentu sedeti jos i 16 Seseljevih radikala, osam clanova Kilibardine Narodne stranke Crne Gore, tri predstavnika vojvodjanskih Madjara, dva clana kolacije "Vojvodina" i po jedan Liste za Sandzak i SDA, pocele su i spekulacije oko toga da li je levoj strani parlamenta dovoljno da kontrolise "samo" 84 mesta. U svim ovim kalkulacijama pominjana je zapravo "kota 93", sto predstavlja dvotrecinsku vecinu, neophodnu da bi se promenio postojeci Ustav SRJ. Oni koji su se upustali u ovakve racunice polazili su inace, od cinjenice da predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu dogodine istice mandat i da je vreme da mu se pronadje odgovarajuca, naravno celna funkcija, na saveznom nivou. Mesto predsednika SRJ svedeno je trenutno na cist protokol i nije skrojeno po meri srbijanskog predsednika koji je navikao da sve oko sebe usmerava u pravcu svog kaziprsta. Smatralo se zato da ce neposredno posle izbora leva koalicija pokusati da trguje s nekim iz opozicionih redova. Pre svega sa onima koji bi mogli da joj "pozajme" devet mesta u parlamentu i tako omoguce ustavotvorcima da novi Ustav i predsednicku funkciju usaglase sa portretom Slobodana Milosevica. Deo beogradske politicke carsije poceo je vec naveliko da nagadja i ko bi prvi iz opozicionih redova mogao da popusti i proda se za nekoliko ministarskih i ambasadorskih sinekura.

Ubrzo se, medjutim, ispostavilo da je "kota 93", odnosno dvotrecinska vecina mnogo nedostiznija nego sto se u prvi mah mislilo. Ne toliko zbog toga sto u opoziciji nema onih koji bi se pridruzili levoj koaliciji, vec pre zbog odbijanja Crne Gore da se u postojecem Ustavu bilo sta menja. U intervjuu datom posle izbora Asosjeted presu, tako nesto je odlucno demantovao i predsednik Crne Gore Momir Bulatovic, tvrdeci da Milosevic moze, ako zeli, da bude predsednik SRJ, ali isti onakav kakav je danas Zoran Lilic. A to znaci da se previse ne mesa u sopstveni posao.

Rasprave o dvotrecinskoj vecini i promeni Ustava odmah su potom utihnule. Ispostavilo se da Milosevic kada dodje do kraja srpske vladarske table moze da se pretvori i u neku drugu figuru, na primer onu saveznog premijera koja i nije toliko beznacajna. Uostalom, sta god radio (makar i kao portir u saveznoj vladi), Slobodan Milosevic ce biti vladar nove Jugoslavije i zbog toga nije neophodno menjati ustav.

Neki od analiticara ovdasnjih politickih prilika, poput dr Vladimira Goatija iz beogradskog Instituta drustvenih nauka, upozoravaju da ubedljiva pobeda leve koalicije na izborima za savezni parlament, ipak, nosi sa sobom i neke nepredvidjene neugodnosti. Kada su, posle pocetne opijenosti pobedom, malo bolje analizirani ucinci svih partnera u ovoj koaliciji, ispostavilo se da je udeo JUL-a i Nove demokratije gotovo beznacajan (po mnogim procenama ne prelazi pet odsto ukupno dobijenih glasova). Socijalisti koji su pobedu na izborima izneli na svojim (jos vise Milosevicevim) ledjima, pocinju polako da gundjaju zbog najava da bi JUL-u u Saveznom parlamentu moglo biti dodeljeno dvadesetak, od 64 mandata koliko je leva koalicija osvojila. To prakticno znaci da bi mnogi vidjeniji socijalisti morali da se odreknu poslanickog mesta u korist clanova JUL-a.

Uprkos gotovo "pijanih superlativa" kojima u JUL-u opisuju sopstveni uspeh u okviru koalicije levih snaga, prava mera "uspeha" ove politicke organizacije moze se sagledati kada se pogledaju rezultati prvog izbornog kruga na lokalnom nivou. Na lokalnim izborima JUL je uglavnom nastupao sam. Samo 5,22 odsto kandidata Jugoslovenske levice uspelo je da se probije do drugog kruga sto je cak i dobar rezultat ako se uporedi sa ucinkom Nove demokratije cije je ucesce u drugom krugu lokalnih izbora svedeno na simbolicnih 0,15 odsto. Ako se istovremeno ima na umu sve ono sto je poslednjih meseci utroseno za promociju JUL-a preko drzavnih medija, onda se s pravom moze govoriti o velikoj promasenoj politickoj investiciji. Na politickoj mapi Crne Gore JUL je ostao poptuno nepoznat pojam, dok ga u Srbiji (izuzmu li se Lebane i neka manja mesta oko juzne pruge), nece biti u vecini opstinskih skupstina najvecih industrijskih gradova, gde bi istinska levica morala da ima svoja znacajna uporista. JUL-a ce zato itekako biti u saveznom parlamentu gde se verovatno ne bi probio da Slobodan Milosevic nije resio da sacuva mir u svojoj porodici.

I dok JUL, zahvaljujuci "velikodusnosti" socijalista ima iza cega da prikrije svoj izborni fijasko, koalicija "Zajedno" to nije stanju cak i uz upotrebu naknadne pameti da na izbore, pod ovakvim neravnopravnim medijskim uslovima, nije trebalo ni izlaziti. Medijski uslovi su zaista bili gori no ikada, ali i u samoj koaliciji mnogo je toga od pocetka skripalo. Cetiri stranke udruzile su se na saveznom nivou, a na lokalnom smetale jedne drugima; opozicione vodje su svojim svadjama dezorijentisale prilican broj biraca; hocu-necu guvernera Avramovica uverilo je mnoge da je "pametnije" ostati kod kuce nego dati glas opoziciji koja ne moze da nadje prvog vodju i nekoga ko bi je personalizovao. Sve se to na kraju slilo u 450 hiljada glasova manje od zbirnog rezultata koje su SPO, DS, DSS i GSS postigle na izborima 1993. godine. Ovaj neuspeh ne znaci, naravno, da ce se neke stranacke vodje opredeliti da pre vremena zapocnu pisanje memoara. Vecina ih, i pored petog uzastopnog poraza protiv Milosevica, ne smatra sebe "potresenim" politicarima niti razmislja o svoje mandate ponude na raspologanje sopstvenom clanstvu. Ponesto se jos da popraviti i 17. novembra za kada je zakazan drugi krug lokalnih izbora. A ako se i tada nista ne ucini i opoziciji ponovo izmakne vlast u mnogim srpskim opstinama, dogodine su, posle ovih petih, na redu sesti izbori. I opet novo, "biti ili ne biti", posle cega obicno nista ne bude.

Neuspeh koalicije "Zajedno" izbacio je na poziciju najjace srpske opozicione stranke radikale Vojislava Seselja. U trenutku kada su mnogi predvidjali novu "deradikalizaciju" politicke scene Srbije (zapocetu na izborima 1993. godine), i kada je Seselj unapred "vidjen" kao najveca potencijalna zrtva promenjenog izbornog sistema, lider radikala i njegove pristalice pokazali su da im pripada oko 18 odsto glasova. U prvim analizama posle izbora, uspeh radikala tumacen je, izmedju ostalog, i kao Milosevicevo placanje cene za Dejton. Seseljev uspeh pokazuje, medjutim, da je njegovo uporno "gazenje" na nacionalnim temama koje su svi ostali (predvodjeni Milosevicem) odavno napustili, jos prilicno unosan politicki posao za koji se u Srbiji moze dobiti vise nego sto partije i vodje slicnog profila (Lepen i Zirinovski, na primer) dobijaju u Francuskoj i Rusiji.

Ohrabren ocito ovim uspehom Seselj je izgleda resio da ide dalje pa je uoci drugog kruga lokalnih izbora iz nekih opozicionih stranaka krenula prica po kojoj lider radikala nudi navodno Djindjicu i Draskovicu "sporazum o saradnji" u kome zahteva da ga "Zajedno" podrzi u nastojanjima da postane prvi opozicioni gradonacelnik Beograda. Za uzvrat, pristalice radikala bi u drugom krugu podrzale koaliciju "Zajedno" i pomogle joj da se domogne vlasti u mnogim opstinama. I bez ove podrske koalicija "Zajedno" je gotovo nadomak pobede u mnogim gradovima Srbije u kojima je do juce izgledalo da niko ne moze ugroziti socijaliste. Ali da bi se preuzela vlast u Beogradu, Nisu, Kragujevcu, Uzicu, Cacku, Cupriji, Valjevu i drugim mestima gde posle prvog kruga koalicija "Zajedno" stoji bolje od koalicije levih partija ili usamljenih socijalista, potrebno je ubediti glasace da 17. novembra izadju ponovo na biralista. Poslednji put, na primer, kada se glasalo u Beogradu, opozicija je posle prvog izbornog kruga vodila u 12 od 16 beogradskih opstina, da bi na kraju dobila vlast samo u pet. I tada se dogodilo da su mnogi potencijalni opozicioni glasaci, razocarani izbornim neuspehom na visem nivou, izgubili motivaciju da izadju jos jednom na biralista i izglasaju promene makar samo u svom komsiluku. Ovoga puta dogadja se nesto slicno. Krpeci se od poraza na izborima za savezni parlament, opozicione stranke su prilicno olako potrosile nekoliko dana kampanje za drugi izborni krug, prepustajuci ponovo socijalistima inicijativu. Ocito je takodje, da opozicija nikada nije imala manje novca za kampanju nego na ovim izborima. Partije koje su nekada na izbore trosile izmedju 750 i 800 hiljada maraka, sada su, u najboljem slucaju, raspolagale sa tri puta manjom sumom novca. Mnogi finansijeri su u medjuvremenu rasterani, a neki i prinudjeni da pridju partijama koje su bliske vlastima.

Tek kada se okonca bitka za mnoge gradove u Srbiji moci ce sa sigurnoscu da se tvrdi koliko su leve snage zaista pobedile ili koliko je koalicja "Zajedno" zaista porazena. Uzimanje vlasti u nekoliko najvecih gradova u Srbiji, pod uslovom da se ona ne zloupotrebi i sve ne zavrsi na vec vidjenoj gramzivosti, moglo bi da opoziciji donose mnogo toga: pokazalo bi se da socijalisti umeju ponekad i ponegde i da izgube vlast; iz pozicije lokalnog vlastodrsca lakse je graditi "partijski infrastrukturu" i mrezu aktivista preko kojih se i dobijaju izbori; bili bi oslobodjeni i mnogi lokalni mediji koji su trenutno pod kontrolom vlasti. Ove poslednje mogucnosti posebno su svesni u Beogradu gde se izgleda vlastima zuri da pre ishoda drugog kruga izbora Studio "B" dobije novog vlasnika umesto Skupstine grada. U slucaju da ocekivana pobeda koalicije SPS-JUL u Beogradu "ne da ocekivane rezultate", ova stanica bi bila "sklonjena na sigurno", odnosno svojinski bi pripala firmama i pojedincima koje bi je cuvale kao jedan od rezervnih programa drzavne televizije.

(AIM) Nenad Lj. Stefanovic

antrfile

IN - OUT

Upravo odrzani izbori pokazali su sta je, u politickom smislu reci, ove jeseni demode, a sta in. Prvi na OUT listi je svakako dr Radoman Bozovic dojucerasnji predsednik Veca gradjana Savezne skupstine i nekadasnji prvoborac "antibirokratske revolucije", i to njene "jogurt" varijante. U novosadskoj izbornoj jedinici Bozovic nije uspeo da se ponovo izbori za mesto u Saveznoj skupstini. OUT su i dva potpredsednika srpske vlade, Slobodan Radulovic i Svetozar Krstic, obojica iz Nove demokratije . Radulovic koji je ujedno i direktor "C" marketa i koji je ocito mnogo novca potrosio za svoju kampanju nije uspeo da udje ni u drugi krug na izborima za odbornika Skupstine grada Beograda. OUT je izgleda i Aleksandar Vulin, portparol JUL-a koji takodje nije prosao na izborima, ali je brze-bolje smislio da ga politika vise i ne zanima toliko jer je to za mladje ljude. OUT je i Stranka srpskog jedinstva (predsednik Zeljko Raznatovic Arkan) koja je osvojila ukupno samo 4950 glasova, neuporedivo manje od, na primer, NKPJ. Slicno bi se moglo reci i za Demokratsku zajednicu vojvodjanskih Madjara Andrasa Agostana koja je dobila duplo manje glasova od Saveza vojvodjanskih Madjara.

IN je novosnovana koalicija "Vojvodina" koja je u prvom nastupu uspela da se domogne dva mesta u Vecu gradjana Savezne skupstine. Od pojedinaca IN su i dalje gradonacelnik Beograda mr Nebojs CCovic (najubedljivija pobeda u prvom krugu) i dr Vojsilav Sesehlj koji ce izgleda sedeti u svim skupstinama od opstinskog do saveznog nivoa. IN je ocito i Partija prirodnog zakona (jogisti letaci) koja je dobila 11856 glasova.