SIMULACIJA JEDNAKOSTI

Pogled iz zenske perspektive

Sadasnji rezim je zadrzao neke pozicije za zene iz vremena samoupravljanja, vrlo lukavo je iskoristio secanje na ravnopravnost i dodelio im nekoliko ministarskih mesta, uz istovremeno pokusavanje da ponisti neka prava koja je zenama socijalizma garantovao, kaze dr Zarana Papic, vodeci teoreticar feminizma u Beogradu

AIM, Beograd, 9.11 1996.

Kada je polovinom oktobra krenuo upis seste generacije studentkinja u Centar za zenske studije, alternativnu visokoskolsku instituciju koja svoj program oblikuje na pretpostavkama feministicke teorije, u oficijelnu proceduru usao je predlog da se zenska perspektiva, koja za predmet izucavanja ima "marginalnu polovinu covecanstva", pocne studirati i na Fakultetu politickih nauka (od 1993. godine "Polnost i drustvo" se kao izborni predmet predaje na Filozofskom fakultetu).

• Odnos medju polovima je jedno od vaznih drustvenih pitanja i studenti drustvenih nauka bi trebali da imaju uvid sta se u svetu teorijski u tom domenu radi, kaze prof. dr Vukasin Pavlovic koji potpisuje ovu inicijativu. Razlozi su, dakako, i lokalnog karaktera: ovo je jos uvek parohijalno drustvo uprkos svim pricama o ravnopravnosti polova. Edukacija je jedan od nacina da se stvari krenu menjati u korist zena.

Pokret otpora

Neke promene na tom planu vec su se desile. Krenule su pocetkom devedesetih kao pokret otpora tamnom konceptu sveta koji forsira destrukciju, nasilje, mrznju i nejednakost, sto je u suprotnosti sa idejama u koje veruju sledbenice feminizma - tolerancija, nenasilje, komunikacija, jednakost i solidarnost. Ne pristajuci da se "prikljuce na nacionalni kod" zene su bile dominantna skupina u antiratnom pokretu i akcijama mirovnjaka, a tokom minulih sest godina u Beogradu je osnovano vise autonomnih zenskih grupa (ciji je "rasadnik" bila grupa "Zene i drustvo" formirana jos 1981. godine) - Autonomni zenski centar protiv seksualnog nasilja, Zenski parlament, Zenski lobi, Zene u crnom protiv rata, SOS telefon za pomoc zenama i deci zrtvama nasilja i pomenute Zenske studije kao integralni deo mreze zenskih grupa. Nesto od ovih inicijativa spustilo se i juzno od Beograda. Prekid komunikacija i rat nije pokidao veze feministkinja u bivsoj SFRJ, a mesto njihovih susretanja bili su najcesce medjunarodni skupovi.

• Za razliku od istocnoevropskih zemalja u Jugoslaviji su pre rusenja berlinskog zida postojale feministicke grupe. Kao politicke disidentkinje sedamdesetih i osamdesetih godina feministkinje nisu bile dovoljno opasne za sistem, pa je postojao manevarski prostor za njihovo delovanje. Medjutim, rat je ovde izazvao snazno politicko budjenje jednog broja zena, koje su zelele da mu se suprotstave na nacin koji ih ne uvodi u zamke nacionalisticke ideologije. Borba protiv rata, manipulacije i nacionalistickog zagadjenja u Srbiji nije se vodila samo u gradjanskim akcijama i protestima, poput onih koje su Zene u crnom u raznim prilikama od oktobra 1991. nemo izrazavale na Trgu republike, vec znanjem i obrazovanjem, kaze dr Zarana Papic, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, vodeca teoreticarka feminizma kod nas. Dodaje da postoji socijalna amnezija u odnosu na ono sto je bilo u prethodnih pedeset godina, sto je etiketirano kao totalitarizam. Umesto da se taj period novije proslosti kriticki preispituje, ponudjena je "utopija" o nebeskom narodu, ozivljavana je jedna tradicija koja je dosla iz cistog vakuuma.

Secanje na ravnopravnost

U socijalizmu zene su ovde imale, kao i u nekim istocnoevropskim zemljama, formalno veca prava nego pripadnice istog pola na Zapadu, posebno kada su u pitanju reproduktivna i kolektivna prava. Stvarna pozicija zena, medjutim, nije bila bolja nego na Zapadu, tvrdi Rada Ivekovic, spisateljica i filozof (Zagreb-Pariz) u studiji "Zene, nacionalizam i rat".

U socijalistickim zemljama postojala je opsta egalitaristicka orijentacija, ne specificno feministicka u svojim ciljevima, i zene su iz nje profitirale. Uprkos tome, zene su zajedno sa muskarcima i pozurivale pad socijalizma, koji im je davao ta prava. Zene su zelele i pad socijalizma i da zadrze prava koja im je on pruzao, kaze Rada Ivekovic, isticuci da su u ratu zene izgleda vise pacifisticki orijentisane, delimicno i zato sto muskarci kao dezerteri ne smeju da se pojavljuju kao aktivisti, jer bi bili uhapseni i vraceni na front.

Iako je socijalizam zenama poklonio mnoga prava on ih nije ucinio politickim subjektom, te su one bile uglavnom nepripremljene za ono sto je usledilo promenom sistema. Bilo je i u socijalizmu zena u politici, postojala je Konferencija zena, ali one nisu radikalizovale zensko pitanje. Da su to i pokusale, pitanje je da li bi bile osujecene.

• Slomom socijalizma zene, ako ima ikakvog smisla generalizovati, nisu znale sta sve mogu. Jedan deo se priklonio opozicionom i antiratnom delovanju. Medju feministkinjama je postojao cak i jedan otklon od klasicne politike jer nije dovoljno cista. Novi poredak je zadrzao nesto od zenske nomenklature iz vremena samoupravnog socijalizma, zadrzao je neke pozicije za zene. Rezim je, zapravo, vrlo lukavo iskoristio secanje na ravnopravnost i zenama dodelio nekoliko ministarskih mesta, kaze Zarana Papic.

Po misljenju nase sagovornice objektivno polozaj zene se pogorsao jer ovaj sistem kao da pokusava da ponisti neka zakonska prava koja je socijalizam zenama garantovao. Ono sto je, zapravo, najvise ugrozilo polozaj zene je ekonomska kriza, opste siromastvo i beda, potpuno propadanje srednjeg sloja, povratak na stare tehnologije pravljenja hleba i pranja vesa na ruke, uz pokusaj da se zeni nametnu tradicionalne uloge i duznosti, ovog puta za dobrobit nacije.

• Kako je uporedo sa nacionalistickom ideologijom isao ekonomski slom, muskarci su ostajali bez posla, poceli su da gube svoju javnu moc. Nestala je citava mreza javnih funkcija u kojima su oni imali nekakve uloge. U potrazi za poslom mnogi odlaze na crnu berzu ili ostaju kod kuce. Polne uloge se tako priblizavaju. Nacionalisticka retorika, uzdizanje cojstva i junastva, imala je za posledicu onemocavanje samih muskaraca, kaze Zarana Papic, uz ogradu da svi muskarci ne mogu da se smeste u ovu pricu, jer na nju nisu pristajali.

Na upitanost, kakva je nakon svega i ovde perpektiva zenske perspektive, nasa sagovornica kaze da ona poprilicno zavisi od samih zena. Vecina zena, nazalost, nije svesna da vise niko nece nista hteti da uradi za njih, da je proslo vreme koje im je prava poklanjalo. Za njih ce morati, poput zena na Zapadu, same da se izbore.

(AIM) Stanka Brdar