MITO I KORUPCIJA U OBRAZOVNOM SISTEMU

Pristina Nov 8, 1996

AIM JUNIOR Skoplje

Posle mnogo neresenih problema u obrazovnom sistemu u Makedoniji, sada je prisutan jos jedan problem - uzimanje mita i korupcija, pojava za koju se ne moze reci da nije i ranije bila prisutna, ali se veoma malo smelo otvoreno o tome govoriti, jer korumpirane, koji su imali jake veze sa birokratijom u samom drzavnom aparatu, malo ko je imao hrabrosti da javno optuzi. O uzimanje mita u obrazovnim institucijama, samo se suskalo medju ucenicima i studentima, ali o svemu tome nije javno govoreno iz straha da ce nakon denunciranja uslediti osveta nastavnika, ili drzavnih cinovnika koji su stajali iza njih i koji su s njima i delili "dobit". Iako se moze reci da je u to vreme malo ko imao hrabrosti da spomene imena nastavnika, koji su se bavili korupcijom i uzimali mito bilo od roditelja ili samih ucenika, direktno ili indirektno (preko posrednika), u zadnje vreme svedoci smo sasvim drugacije pojave. Sve vise u masmedijima dobija prostor uzimanje mita i korupcija u razlicitim oblastima ovog drustva. Da sve sto se precutkuje postaje opasno, svedoce i cinjenice objavljene u poslednje vreme i u makedonskoj stampi. Studenti Univerziteta "Sveti Kiril i Metod" u Skoplju, preko potpisa ili posredstvom anonimnih denunciranja svedoce da nastavnici traze mito od strane studenata za polaganje ispita iz odredjenih predmeta. Oni se ne libe da spomenu i konkretna imena. Poslednji takav slucaj bilo je denunciranje jedne profesorke na Filoloskom fakultetu u Skoplju, koja je od studenata trazila od 20 do 40 DM za polaganje ispita, uz obrazlozenje da vreme odredjeno za odrzavanje ispita, njoj nije placeno. Denuncijacija tavve vrste bilo je i ranije.

Ima i slucajeva kada su takve sume bile veoma visoke, dostizuci cak i cifru od 1 000 DM za polaganje jednog ispita. Isto tako, uzimanje mita je upraznjavano i na prijemnim ispitima u odredjenim institucijama, gde je konkurencija bila uocljivo velika.

U vezi sa ovom pojavom, vodjena je diskusija i u Parlamentu Makedonije, posle raznih prituzbi gradjana Makedonije, da su profesori ili cinovnici u obrazivanju uzimali mito za prijem kandidata u srednje skole u Gosltivaru ( gradic u zapadnoj Makedoniji, gde vecina populacije radi u zapadnim zemljama, sa dobrim socijalnim stanjem), koji su se samo formalno podrgli prijemnim ispitima u skolama gde je konkurencija bila veoma jaka. O ovom nezakonitom aktu pruzio je dokaze i poslanik iz ovog grada Rufi Osmani u novinama, prema kojem, nastavnici osim mita imaju nsklonosti i prema drugim oblicima korupcije, primoravajuci ucenike osnovnih ili srednjih skola da kupuju fotokopirane materijale sa vrlo nepovoljnim cenama ili razne skripte, ili bolje reci prilagodjene iz drugih udzenika sa ciljem da ostvare materijalnu dobit od svojih ucenika. Te optuzbe su odbacene od strane direktora ovih obrazovnih insitucija. U vezi sa prinudom ucenika da kupuju skripte ili "dispense" (tekstovi nacinjeni od strane samih nastavnika bez ikakave autorizacije), neverifikovane od strane odgovarajucih Pedagoskih zavoda, nastavnicvi obrazlazu time da se pisanje tzv. skripti namece zbog nedostatka profesionalizma u pisanju skolskih udzbenika, ili iz razloga sto veci broj knjiga nije prevedeno na jezicima nacionalnosti koje zive u ovoj drzavi. Ovaj postupak oni smatraju samo kao oblik pomoci koju oni pruzaju ucenicima, a nikako kao korupciju. Ako je tako, a ima dosta razloga da takvo opravdanje bude i realno, onda se postavlja pitanje veoma visoke cene ovih "skripti", kada se zna da troskovi stampe za primerak, i nusu tako visoke. Jedan od autora takve skripte, koji zeli da ostane anoniman, izjavljuje da je sasvim prirodno da njihov napor i rad budu placeni, tim vise, dodaje on, kada su mesecna primanja veoma mala. To ne bi trebalo nazivati korupcijom, vec angazovanjem nastavnika za pruzanje pomoci njihovih ucenika, koji su primorani da beleze na casovima, ili da se uzima kao protivodgovor nesposobnosti Pedagoskog zavoda Makedonije, koji dozvoljava da skolske udzbenike pisu nesposobni ljudi koji ne uzimaju u obzir verifikovane standarde u zapadnim zemljama.

Sto se tice uzimanja mita ili korupcije u obrazovnim institucijama, neki od albanskih kandidata iz Makedonije koji su konkurisali na fakultetima Univerziteta u Skoplju i Tirane , pruzaju dokaze da su prema njima ucinjene velike nepravde od strane komisija za prijem kandidata. Po njima, kako je moguce da ucenici sa odlicnim uspehom u srednjoj skoli nisu primljeni dok se sdruge strane slabi ucenici nalaze na vrhu lista upisanih studenata, kada se zna da veliki broj poena kandidati obezbedjuju njihovim postignutim uspehom u srednjoj skoli. Da se bez problema upises, keze jedan od kandidat, treba da imas ili para ili prijatelja, uglavnom na visokoj funkciji u drzavnoj hijerarhiji. Ovo, kaze ona, treba sve nas da zabrine utoliko vise one, koji su pozvani da se bore, posredstvom postojecih zakona protiv ove pojave.

Valbona MURATI