SOCIJALISTI IDU DALJE

Izbori u SRJ

,AIM, Beograd, 5.11.l996

Po dosad prebrojanim glasovima socijalisti zajedno sa jugodlovenskom levicom i Novom demokratijom osvojili vec 33 mesta u saveznom parlamentu.Nezvanicni podaci nagovestavaju da bi uspehom na lokalnim izborima opozicija mogla naceti vladajuci rezim u provinciji Srbije.Najvece izborno iznenadjenje uspeh radikala Vojislava Seselja

Nedeljni izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji zavrseni su u skladu sa sloganom vladajuce partije u Srbiji: idemo dalje! U utorak poslepodne Savezna izborna komisija saopstila je da je, po do sada prebrojanim glasovima, koalicija Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije osvojila 33 mandata u Vecu gradjana Savezne skupstine, Koalicija "Zajedno" l7 mandata, Srpska radikalna stranka 11, Savez vojvodjanskih Madjara tri i Koalicija "Vojvodina" dva mandata.

Projekcija konacnih izbornih rezultata koju "po nezvanicnim, ali veoma pouzdanim podacima" donosi beogradski nezavisni dnevnik "Nasa Borba", jos je poraznija za opoziciju, jer bi savez SPS-JUL-ND osvojio 58 mandata. Crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 21 mesto u Vecu gradjana, sto znaci da ce koalicija vladajucih stranaka Srbije i Crne Gore imati ubedljivu vecinu u Saveznoj skupstini. Doduse, SPS i DPS je izmakla dvotrecinska vecina u ovom vecu, sto ce im onemoguciti da (sami) izglasaju eventualne promene Saveznog ustava o kojima se u politickim kuloarima vec dugo govori.

To je, ipak, slaba uteha za opoziciju u Srbiji koja je ulozila veliki napor da, uprkos totalnoj medijskoj blokadi, pridobije birace za promene. Koalicija "Zajedno", prema do sada dostupnim podacima, moze da racuna na 26-28 poslanika u Vecu gradjana, sto je nesumnjiv podbacaj. Pre izbora, jedan istaknuti opozicioni politicar, inace sklon realizmu i pragmatizmu, izjavio je da koalicija "Zajedno" racuna na 35-40 poslanika, a da bi sve ispod 30 poslanika bilo nesumnjiv poraz. Ono sto je najporaznije u ovoj izbornoj statistici je cinjenica da je ovaj savez dobio manje glasova nego sto su iste stranke pojedinacno osvojile na prethodnim izborima pre tri godine. Ovo saznanje ce verovatno znaciti konacno upokojenje mita o ujedinjenju opozicije kao univerzalnom resenju i adekvatnom odgovoru na apsolutnu favorizovanost socijalista i njihovih saveznika.

Najvece iznenadjenje izbora je veoma solidan rezultat Srpske radikalne stranke dr Vojislava Seselja na koju gotovo niko od politickih posmatraca nije obracao paznju jer su se svi skoncentrisali na odmeravanje snaga "leve koalicije" i "Zajedno". Radikali su predizbornu kampanju bazirali na podjednakom distanciranju od vladajuceg bloka i od velike opozicione koalicije nazivajuci i jedne i druge, u uobicajenom Seseljevom maniru, izdajnicima nacionalnog interesa. To je upalilo preko svih "realistickih" ocekivanja i SRS je dobila vise glasova nego na prethodnim izborima i trenutna postizborna racunica govori da bi mogli imati 13-14 poslanika u Vecu gradjana. To znaci da bi se lako moglo dogoditi da Seseljevi radikali budu pojedinacno najjaca opoziciona stranka u Srbiji (na saveznom nivou), sto je do pre nekoliko dana mnogima, mozda cak i njima samima, izgledalo nemoguce.

Ocigledno je da se u postdejtonskoj Srbiji oko radikala formira jak blok onih gradjana koji ne mogu tek tako da se odreknu sna o "Velikoj Srbiji" i koji su razocarani u Milosevica kojeg sada smatraju "americkim covekom", a u stranke sadasnje koalicije "Zajedno" nikada nisu ni imali poverenja. Tako je Seselj, paradoksalno, politicki profitirao od sklapanja mira i ostajanja Srbije u "avnojevskim" granicama: pridobio je na duzi rok sve one koji ne mogu sa tim da se pomire.

Stranke nacionalnih manjina dobile su ono sto se i ocekivalo: Savez vojvodjanskih Madjara (predsednik je suboticki gradonacelnik Jozef Kasa) postigao je dobre rezultate u izbornim jedinicama Novi Sad, Subotica i Zrenjanin i imace, po svoj prilici, tri poslanika; Lista za Sandzak dr Sulejmana Ugljanina ubedljivo je pobedila u sandzackim opstinama s vecinskim muslimanskim zivljem (tamo je JUL ocekivao dobru prodju) i nesumnjivo ce biti zastupljena u saveznom parlamentu. Uprkos dobrom rezultatu, Ugljanin i njegov i saradnici su stupili u protestni strajk gladju, jer tvrde da je mnogim Muslimanima onemoguceno da glasaju tako sto su izbrisani iz birackih spiskova. O izbornim nepravilnostima na mnogim mestima govorili su i predstavnici drugih stranaka, a radikali su cak zatrazili ponistavanje kompletnih izbora na Kosovu zbog velikih zloupotreba. To se ilustruje primerom opstine Djakovica u kojoj zivi oko dve hiljade Srba (Albanci su ponovo, kao sto se i ocekivalo, bojkotovali izbore), a na izborima je volsebno glasalo jedanaest hiljada gradjana...

Jedno od iznenadjenja ovih izbora je i vrlo solidan rezultat Koalicije "Vojvodina" (nosilac liste Nenad Canak) koja je dobila dva mandata u Saveznoj skupstini i na mnogim mestima

• pre svega u vecim gradovima Vojvodine - postigla rezultate bolje od SPS/JUL/Nove demokratije i od Koalicije "Zajedno". Ocigledno je da je sve veci broj Vojvodjana veoma nezadovoljan sadasnjim rigidno centralistickim ustrojstvom drzave, i da mnogi od njih nisu imali poverenja u dobre namere najvece opozicione koalicije kada je jaka vojvodjanska autonomija u pitanju.

U senci saveznih i crnogorskih odrzani su lokalni - opstinski, gradski i pokrajinski izbori. Ovo izborno odmeravanje odvija se po vecinskom sistemu u dva kruga, tako da je u najvecem broju izbornih jedinica neizvesnost produzena do 17. novembra. Pragmaticni lider Demokratske stranke dr Zoran Djindjic pre izbora je potencirao znacaj opstinskih i gradskih izbora i cak ih pretpostavljao saveznim jer pobeda na njima donosi efektivnu vlast. Djindjic je dobro procenio da bi najveci uspeh opozicije - pre svega Koalicije "Zajedno" - bilo osvajanje skupstina velikih gradova Beograda, Novog Sada, Nisa i Kragujevca, i sto vise opstinskih skupstina sirom Srbije.

Moze se reci da je opozicija u velikim mestima Srbije zaista prosla znatno bolje nego u provinciji. Socijalisti su popili nekoliko zvececih "samara" kao sto je ubedljiv poraz "niskog serifa" Mileta Ilica koji je u svom pasaluku vodio krajnje agresivnu kampanju, a i navikao se da bude neformalni vlasnik Nisa. Da li ce se ti uspesi efektivno pretociti u osvajanje vlasti na najbitnijim kotama (tamo gde ima novca, medija, mogucnosti za politicki uticaj...) zavisice i od disciplinovanosti opozicionih biraca da izadju na drugi krug izbora i nadglasaju poslovicno odanu i vernu glasacku masinu "leve koalicije".

Ipak, ako je suditi po iskustvima sa prethodnih izbora, opoziciona "strepnja je dublja od nade", sto bi rekao Dobrica Cosic. Ako se ovi izbori posmatraju epskom logikom "sve ili nista", opozicija je pretrpela neugodan poraz. Ako se oni shvate kao mogucnost da pocne ozbiljnije da se kruni vlast socijalista i JUL - pre svega osvajanjem sto veceg dela kolaca lokalne vlasti - onda za opoziciju jos ima sanse. Za pocetak, umesto velikih reci i fraza o promeni svega postojeceg preko noci, opozicioni lideri treba da nagovore svoje simpatizere da vredi potrositi koji minut na odlazak na glasanje sedamnaestog novembra.

(AIM) Teofil Pancic